depresija – pitajte doktora
Postavite pitanje o simptomima, dijagnozi ili terapiji. Odgovor lekara je potpuno besplatan. Već 43 pitanja na temu depresija.
Da zakažete pregled pozovite 063 687 460
Svi odgovori (43)
Imam problem s anksioznosću i depresijom. Potrebna mi je pomoć. Kome da
Već duže od dva mjeseca nosim osjećaj krivice i kajanja u sebi.
U poslednje vreme imam dosta problema za želucem i stomakom. Stalno imam
Iz priloženog vidim da imate veliku patnju u sebi i da Vam je veoma teško. Nakon pročitanog, mogu da Vam kažem, da se to stanje povremeno javlja kod majki sa malom decom i niste jedini niti drugačiji zbog toga. Ne mogu da tvrdim ali samo pretpostavljam da možda se radi o post porodjajnoj depresiji.
U svakom slučaju otidjite do psihijatra u Vašem gradu i sa njim možete porazgovarati, to je odličan početak. Siguran sam da Vam može pomoći. Znajte, niste ni prvi ni jedini kome se to dešava tako da rešenja ima.
Kao prvi korak obratite se lekaru, psihijatru ili psihoterapeutu za pomoć.
Pozdrav
Zanima me da li se lek Leponex koristi i u lečenju depresija,
U mojoj porodici sa očeve strane: moja prababa, baba i tetka su
dr Dragana Krasic
Pozdrav
Bolujem od anksioznosti sa depresijom. Takodje imam i derealizaciju. Pijem flunirin i
Kombinacija lekova koju pijete ne dolazi u obzir. Mozete piti jedan ili drugi, u Vašem slučaju preporučujem anafranil dva puta dnevno, za početak. Derealizacija je simptom koji se javlja u više psihijatrijskih entiteta, tako da ne bih sa sigurnoscu mogla da izjasnim o čemu se radi kod Vas.
Pozdrav
Pre oko dve godine, lečila sam se od suicida i depresije. Sve
Smatram da treba što pre pokrenuti lečenje, jer s obzirom da i sami uvidjate da se dešava ono što podseca na nešto što ste imali, a znate i da ste izasli iz toga, ne vidim razlog da se ne obratite lekaru i započnete lečenje. Imate troje divne i jako male dece, kojima ste potrebni, potražite pomoć, jer potrebni ste njima, sebi i svojim najblizima.
Pozdrav
Sa suprugom sam u vezi 20 godina, od toga 12 u braku.
Hvala unapred.
ass.dr Milena Velojić Golubović
Znam da je teško dati odgovor, ali koji je po Vama najbolji
Znam da je teško dati odgovor, ali koji je po Vama najbolji antidepresiv za depresiju i paniku, sa najmanje nuspojava?
Poštovani,
Najbolji lek je onaj koji najviše odgovara pacijentu, a o tome odlucuje psihijatar.
Imam 33 godine. Prvi napad panike imala sam pre 12 godina, nisam
Imam 33 godine. Prvi napad panike imala sam pre 12 godina, nisam ni bila svesna šta me je snašlo, a već je sve "prošlo" da tako kažem. Posle dve god. našla sam se u istoj situaciji i u periodu terapije Xalolom od tri meseca, opet sam bila ona stara. Pre dve godine (posle bolnog raskida duže veze čijih sam zadnjih tri meseca provela plakajući, a ujedno ostala i bez posla) opet su usledili panični napadi tj. depresija praćena njima, ovog puta sve je bilo dosta ozbiljnije. Prepisana mi je terapija Rivotril i Flunisan. Sve je izgledalo kao da ide na bolje, po završetku terapije počele su da mi se nameću misli, uglavnom agresivnog karaktera. Nekako sam uspela da se izborim sa svim što me je snašlo, pronašla sam novi posao, počela da izlazim i čini mi se pronašla opet smisao života. Moj trenutni posao je dosta stresan, puno radim i nemam dovoljno vremena za sebe. Ponovo počinjem da se osećam anksiozno i depresivno (možda bih pre rekla ravnodušno). A moj najveći problem je u tome što želim da stupim u brak i rodim dete, ali se plašim i svakodnevno razmišljam o tome kako za to nisam sposobna (dosta sam čitala o postnatalnoj depresiji i tome kako je kod žena koje su pre trudnoće bolovale od depresije veća verovatnoća da i po porođaju obole od iste). Takođe me muči saznanje da nisam ona kakva sam bila pre i da takva neću ni biti i teško mi je da prihvatim drugačiju sebe.
I sami kažete da su se Vaše prethodne epizode psihičkih smetnji završavale oporavkom i ozdravljanjem posle relativno kratkog lečenja. Vi ste preosetljiva osoba, koja događaje u životu shvata dosta lično i burno na njih reaguje, ali to nikako ne znači da niste u stanju da uspešno podnesete obaveze koje nosi brak, niti izazove koje nosi trudnoća i odgajanje dece. Čak i ako istraživanja pokazuju da postoji veća verovatnoca od ponavljanja epizoda psihičkih bolesti u trudnoći a osobito posle porođaja kod žena koje su imale smetnje ranije, to ne znači da ste Vi sigurno predodređeni za to - govorimo samo o statistici. Dakle, koliko shvatam, Vi uspešno obavljate svoj stresan posao, iako vam to ne pada lako - nisu Vaši kapaciteti toliko slabi koliko ih nekada vidite. Ipak, ukoliko se rešavate na trudnoću, korisno je da u periodu planiranja i praćenja trudnoće budete pod nadzorom psihijatra koji bi Vam pomogao da sa manje straha i stručnom pomoći iznesete ovaj, za većinu žena manje ili više sresan period. Ukoliko i van planiranja trudnoće osećate da ne možete sami da izađete na kraj sa svojim promenama raspoloženja, potražite stručnu pomoć već sada u ordinaciji psihologa ili psihijatra, kako biste time olakšali suočavanje sa svakodnevnim frustracijama i radom na sebi očvrsli svoje kapacitete za prevazilaženje novih životnih prepreka.
Uspostavljena mi je dijagnoza F41. Aksioznost sa primesama depresije, panični napadi, derealizacija i depersonalizacija. Terapija
Uspostavljena mi je dijagnoza F41. Aksioznost sa primesama depresije, panični napadi, derealizacija i depersonalizacija. Terapija Xanax 0,25 i Flunisan od 20 mg izjutra. Nakon mesec dana prepolovljen mi je Flunisan na pola, a Xanax pijem po potrebi. Jednom mesečno idem na psihoterapiju. I dalje osecam simptome, povremeno mi je sve čudno, kao da gledam kroz filter ili kao da sanjam. To me užasno nervira i često pričam o tome jer mi je dosta lakše (vrtoglavica, napetost). Radim sve kao i pre - posao, porodica, druženje, ali ne uživam u svemu tome kao nekad i motivacija mi je slaba. Koliko vremena mi je potrebno da se oporavim i stabilizujem? Da li moje stanje može da se pogorša i izazove neke druge komplikacije?
U borbi protiv stresa i anksioznosti imam problem da pobegnem od crnih misli,
U borbi protiv stresa i anksioznosti imam problem da pobegnem od crnih misli, odnosno da promenim tok misli koji pojačava anksioznost, koja opet šalje crne misli i tako u začarani krug. Molim Vas da mi preporučite neku tehniku skretanja pažnje i kontrole misli koja mi može pomoći. Drugo pitanje je vezano za fizičku aktivnost. Da li fizička aktivnost može da pojača otpornost na stres - naravno u dužem vremenskom periodu? I da li je pri akutnom stresu u poslednjoj fazi stresa - iscrpljenosti preporučljiva pojačana fizička aktivnost koja ubrzava metabolizam? Ili je preporučljivo mirovanje, tečnost, posebna ishrana?
Niste mi naznačili o kakvom se stresu radi, odnosno od čega to nastojite da se odbranite, ali simptomi o kojima govorite ukazuju pre svega na depresivnost. Ukoliko samo nastojite da "skrenete pažnju" od bolne teme, bojim se da to neće trajnije da reši Vaš problem, jer će on ostati nerešen, a same tehnike skretanja misli će ga privremeno potisnuti, što ne znači da on vremenom neće postati još ozbiljniji i teže rešiv. Ne predlažem "tehnike za skretanje pažnje" već manje ili više konkretno bavljenje problemom koji Vas muči, što biste, ukoliko smatrate da ne možete sami, uspešno mogli da izvedete u saradnji sa psihologom, koji bi Vam pomogao u sagledavanju, analizi i drugačijem pristupu problemu ukoliko on sam po sebi nije lako rešiv. Za savladavanje bihevioralnih tehnika nije moguće dati instant savet ovim putem, već je za to potreban koliko-toliko kontinuiran rad sa terapeutom. Kada je prisutan stres ili krizno stanje, fizička kondicija je izuzetno važna, pa ukoliko je imate, lakše ćete prebroditi postojeće probleme. Umereno fizičko vežbanje - rekreativnosti preporučuju se uvek, naravno, u skladu sa trenutnim fizičkim mogućnostima onoga koji problem ima, ali se lagane i postepeno intenzivnije fizičke aktvnosti preporučuju u terapijske svrhe čak i kako bi se iscrpljenost prevazišla. Na primer, desetominutna lagana šetnja verovatno će biti prihvatljiva i osobi koja je fizički dosta slaba i iscrpljenja, ali je deo uvodne aktivnosti koja će se kroz, recimo, nedelju dana, produžiti za još pet minuta, da bi se postepeno kroz više nedelja ustalila kao neopterećujuća i organizmu potrebna aktivnost koja je blagotvorna i na psihološkom planu.
Imam problem sa dugotrajnom intenzivnom depresijom, koja je rezultirala alkoholizmom. Otišla sam
Imam problem sa dugotrajnom intenzivnom depresijom, koja je rezultirala alkoholizmom. Otišla sam kod privatnog psihoterapeuta koji mi je prepisao Zoloft 10mg, ali ni posle dva meseca se uopšte ne osećam bolje i ne vidim apsolutno nikakav boljitak, jer plaćam ogroman novac, a zauzvrat samo pričam šta mi se desilo, ali ne dobijam nikakve savete ni pomoć. Šta da uradim sa sobom?
Očekivano je da se poboljšanja kod primene antidepresivne terapije pokažu posle najviše dve nedelje bar u slabljenju intenziteta depresivnih smetnji koje osećate. Terapija koju ste dobili samo je deo spektra antidepresivne farmakoterapije (iz generacije novijih i efikasnih lekova) i ako ne osećate poboljšanje trebalo bi da se dogovorite sa svojim terapeutom oko promene terapije, ukoliko on proceni da ova nije adekvatna. Razgovori su potrebni kod psiholoških smetnji, ali ih neki terapeuti sprovode na tzv. nedirektivan način, odnosno ne daju Vam nikakve konkretne isplanirane korake kojima ćete suzbiti svoje smetnje, već kroz svoju priču do njih treba da dođete sami, a da Vas on samo usmerava u određenom pravcu. Kada kažemo "psihološko savetovanje" ono veoma često nije ni nalik davanju konkretnih direkcija i saveta, već upravo prilika da glasno izgovorite neke stvari o sebi i da stvorite objektivniju sliku sadašnjih smetnji i mogućih puteva razrešenja. Nekim pacijentima više odgovara tzv. direktivno savetovanje, gde ima više konkretnog vođenja. Svaki terapeut ima svoj način vođenja seansi (nekim pacijentima upravo odgovara nedirektivno savetovanje i terapija), tako da ćete možda sa drugim terapeutom, koji ima drugačiji pristup ostvariti bolji efekat. Ukoliko za Vas predstavlja finansijski napor da plaćate privatne seanse, što Vas možda i dodatno i psihički napreže, ne vidim razlog da se ne javite državnoj ustanovi gde ćete u okviru svog socijalnog osiguranja takođe dobiti stručnu psihijatrijsku pomoć i verovatno promenu sadašnje terapije kako biste dali sebi drugu šansu koju ćete doživeti kao nešto što Vam više odgovara. U svakom slučaju je dobar znak što ste motivisani da sebi pomognete, a Vi ste najsvesniji da li osećate poboljšanje ili ne.
Poštovana,
Za sada se pokazalo da su stabilizatori raspoloženja korisni u terapiji biporarnog poremecaja. Radi se o takvom poremećaju raspoloženja gde se smenjuju depresivne i manične epizode. Kod bipolarnog poremećaja, afektivni stabilizatori imaju dominantnu ulogu da spreče prelazak iz jedne u drugu fazu i da održe raspolozenje na "prosečnom" nivou. Uglavnom se daju zajedno sa antidepresivima (tokom depresivne epizode) odnosno sa neurolepticima i sedativima (tokom manične epizode). Što se tiče unipolarne depresije - to je takav poremećaj raspoloženja gde imamo samo depresivne epizode. Glavni lekovi za lečenje unipolarne depresije su antidepresivi. Kada govorimo o stabilizatorima raspoloženja kod unipolarne depresije, o tome ima veoma malo podataka i istraživanja. Najnoviji podaci govore da pojedini afektivni stabilizatori (Lamotrigin i Litijum) mogu biti od koristi kod takozvane rezistentne ili uporne depresije, gde depresivnost zaostaje uprkos primeni adekvatne medikamentozne terapije. Takodje, smatra se da su dobrodošli kod takozvanih agitiranih depresija za koje pojedini autori smatraju da predstavlja mešovito stanje depresije i manije koja se ne ispoljava srećom, vec napetošću, agresivnošću i agitacijom. Po tim autorima agitirana depresija spada u neki oblik bipolarnog poremecaja, gde nemamo jasno izdvojene epizode manije i depresije, već u jednoj istoj epizodi obe grupe simptoma.
Da li je i kako je moguće okrepiti mladu, depresivnu osobu (28
Da li je i kako je moguće okrepiti mladu, depresivnu osobu (28 godina) koja je postala potpuno asocijalna? Pokušala je suicid pre 7 godina (pre pokušaja je išla redovno kod psihijatra, a posle toga je bila petnaestak dana na VMA). Sa ocem, koji je alkohiličar, nema nikakav kontakt, kao ni sa sestrom, a sa majkom "tu i tamo", uglavnom nema komunikaciju, odnosno izbegava je. Ne želi ničim da se bavi, ne želi ništa da radi, čak ne želi da ima ni zdravstveno osiguranje, a prijetelje ili momka da ne pominjem. Bila je student na Filološkom fakultetu. Izgleda da kao se "predala". Ja sam tetka pomenutoj devojci i vrlo sam zabrinuta i ujedno nemoćna.
Poštovana,
Veoma je bitno da najpre porazgovarate sa njom i da joj objasnite koliko ste zaista zabrinuti za nju i njeno zdravlje, te da je zamolite da zajedno odete do lekara. Nekada to nije dovoljno, pogotovu ako je osoba ozbiljnije bolesna i nema uvid u sopstveno stanje zdravlja. Ponekad imaju uvid da se sa njima nešto dešava, ali ne žele nikakvu vrstu pomoći jer smatraju da će sve to samo proći. Ponekad se jave lekaru tek kada neko od članova porodice zbog posledičnog stresa potraži pomoć psihijatra, a pacijent bude saradnik u lečenju. Ponekad je, ako pacijent bude u životnoj opasnosti (izgubi apetit, ne spava, pokušaj samoubistva....), neophodno da se pozove hitna pomoć i da se eventualno pacijent prinudno odvede na lekarski pregled.
Potreban mi je savet u vezi sa depresijom. Naime, izgubila sam obe
Potreban mi je savet u vezi sa depresijom. Naime, izgubila sam obe noge (posledica bolesti) i do skoro sam uspevala da se "dogovorim" sa samom sobom da život ide dalje i da boriti se za svaki proživljeni dan sa svojom porodicim znači uspeh. U poslednje vreme dobijam na kilaži pod izgovorom "ne krećem se" ali u razgovoru sa smom sobom krijem hiljadu pitanja: "a zašto ja, pa moglo je drugačije?". Znam da je to početak straha od onoga šta će doći. Imam 48 godina i porodicu koja me podržava, ali nemam uslova da izadjem iz kuće. Sada trnutno ne umem da nastavim, sve mi izgleda bez cilja. Molim Vas pomozite, ali nemojte me slati psihijatru, rado bih porazgovarala sa nekim ali moj izlazak iz kuće nije moguć, bar za sada. Da li bi korišćenje nekog antidepresiva pomoglo?
Poštovana,
Ono što bi mnogo bolje pomoglo od antidepresiva je da pokušate da se vratite u što je to moguće normalniji način života. Uz to, posebno je važno da napravite spisak svih onih aktivnosti koje su Vam ranije pričinjavale zadovoljstvo i da isplanirate kako možete da ih i sada (čak i u modifikovanom obliku) sprovedete u delo. Naravno da će biti i nekih poteškoća, ali ako imate podršku porodice, kako kažete, verovatno će većina stvari biti moguća. Recimo, jako je pogrešno da se čovek osami i povuče iz socijalnih relacija. Verujem da nije nemoguće za Vas da pozovote prijatelje da dodju ili da porazgovarate telefonom. Ako osećanje beznadežnosti i bezperspektivnosti ipak zavlada Vama, za uključenje bilo kakve medikamentozne terapije je neophodan lekar (psihijatar) koji će Vas predhodno pregledati, jer se u psihijatriji ni jedan lek ne daje uniformno, već naspram osobe i vrste i izraženosti vetegoba. Ako Vi ne možete psihijatru, svakako da se preko primarne zdravstvene zaštite može organizovati kućna poseta psihijatra.