Bolan seksualni odnos (dispareunija)

Dispareunija se ispoljava u toku seksualnog odnosa, kroz vrlo široku simptomatologiju, koja se kreće od osećaja peckanja u vagini, ili u predelu glansa penisa, pa sve do bolova koji zahvataju skoro ceo genitalni aparat (klitorisnu regiju i unutrašnje polne organe kod žene, ili ceo penis i testise kod muškaraca).

U težim slučajevima se, isključivo kod žena javlja, pored bola, i mučnina s izrazitim nagonom za povraćanjem. Zbog toga, dispareunija redovno dovodi do proređivanja, pa i prestanka seksualnih odnosa, jer je bol, najčesće, toliko jak, da poništava zadovoljstvo koje partneri u odnosima imaju.

Negativno dejstvo, kad je bolni koitus u pitanju, ogleda se i u tome što on često uzrokuje druge seksualne poremećaje, kao što su frigidnost i vaginizam kod žena, ili impotencija i prerana ejakulacija kod muškaraca. Logiku veze dispaurenije s navedenim poremećajima nije potrebno posebno objašnjavati. Dakle, videli smo da dispaureunija, ako se na vreme ne leči, može imati dalekosežne negativne posledice, kako na partnerske odnose, tako i na individualni doživljaj seksualnosti.

Pogledajmo, sada, šta bi moglo da utiče na pojavu bola prilikom koitusa. Najpre bi trebalo obratiti pažnju na organske uzročnike koji su, bar u 50% slučajeva, odgovorni za nastanak dispaurenije. To mogu biti razna akutna i hronična oboljenja i stanja genitalnih organa, od kojih su, kod žena, najčešća: upale vestibularnih žlezda (koje, inače, omogućavaju vlaženje vagine), neke vaginalne infekcije (trihomonijaza, na primer),  ožiljci  posle  zasecanja međice (radi lakšeg porođaja), postklimakterično stanjivanje vaginalnog zida, otvoreni himen, koji se pri svakom koitusu ponovo ozleđuje, ranice na ušću materice i, posebno, nedovoljna lubrikacija (vlaženje vagine).

I kod muškaraca su organski uzročnici vezani za genitalne organe, pa dispaureniju mogu izazvati:  uretritis (upala mokraćnog kanala), razne anomalije na penisu (kao što je fimoza), zapaljenje glansa penisa zbog loše higijene) i dr.  Lečenjem navedenih organskih oboljenja, poboljšanjem higijene polnih organa i sticanjem navika da se i dodalnim sredstvima pospeši seksualno funkcionisanje (kao što je, na primer, korišćenje veštačkih lubrikanata kod žena), otkloniće se i organski uslovljena dispareunija.

Kod bolnog koitusa uzrokovanog psihološkiin činiocima, terapija je nešto komplikovanija. Razlog za to je činjenica što je, u ovom slučaju, dispareunija najčesće posledica negativnog emotivnog doživljaja koitusa, iza koga stoje različiti seksualni strahovi i situacije nastale traumatskim putem.

Ponekada je dispareunija odraz generalno averzivnog stava prema partneru, i tada je, uglavnom, rešenje prekid veze i nalaženje drugog partnera. Ako se, pak, radi o averzivnom odnosu prema seksualnosti uopšte, odnosno o primamom poremećaju na nivou seksualne želje, terapija je dosta složena, sa neizvesnim ishodom.

Treba još pomenuti i zanimljivo mišljenje nekih seksologa koji, na osnovu svog terapeutskog iskustva, smatraju da se  dispareunija javlja (bar kada su žene u pitanju) kod onih osoba koje imaju natprosečne seksualne potrebe i sposobnost za doživljavanje seksualnog zadovoljstva u njegovom punom intenzitetu. Ako takva žena, iz bilo kog razloga, nema mogućnosti da u seksualnom odnosu s partnerom ostvari svu svoju ženstvenost, verovatno će onda postati ne samo ravnodušna već će prema njemu u intimnom kontaktu razviti izrazitu fizičku i psihičku odbojnost, a kao posledica te odbojnosti javiće se, logično bol pri koitusu.

Kako se, ipak, kao najčešći uzrok dispareunije javlja traumatski uslovljun strah koji fiziološkim putem dovodi do bola pri seksualnom odnosu, neumitno se, kao metod lečenja, bira bihevioralni pristup.

Pošto je opštim principima i fazama bihevioralnog tretmana seksualnih poremećaja već bilo reči, sada ćemo ih, u nekoliko  naznaka, primeniti na problem bolnog koitusa.

Najpre se tzv. bihevioralnom analizom otkrivaju situacije u seksualnom ponašanju u kojima su, traumatskim uslovljavanjem, nastali strahovi - uzročnici bola. Zatim se te "strašne" situacije tretiraju jednom od standardnih bihevioralnih metoda, najčešće sistematskom desenzitizacijom, kojom se strahovi gradirani na skali od slabijih ka jačim postepeno kontrauslovljavaju dražima i situacijama s pozitivnim seksualnim predznakom.
Ovakvim pristupom strahovi se gube, a tim se redukije napetost genitalnih mišica i bol koju ta napetost, pri seksualnom odnosu, izaziva. Uz navedeni program ide, bez obzira na  raznovrsnost strahova, i preporuka   partnerima da maksimalno produže predigru, jer se njome dodatno postiže neophodna opuštenost. Kako, ponekada, i sam koitalni položaj može potencirati bol (zbog individualnih specifičnosti u građi genitalija), savetuje se njegova promena i praktikovanje "poza" koje neće dodatno provocirati bolno reagovanje pri odnosu, to su one kojc sprečavaju dublje prodiranje penisa.

Naravno, ceo tretman je individualno prilagođen, kreće se po, unapred definisanim fazama, s kućnim vežbama, uz redovne konsultacije s terapeutom. Terapijski postupak će, ipak, dati pozitivne rezultate, samo ako partneri imaju dovoljno strpljenja, dobru volju i, pre svega, pozitivna osećanja jedan prema drugom.