Gastroskopija (EGDS)

Šta je gastroskopija?

Gastroskopija je endoskopska metoda koja označava "pogled u unutrašnjost" gornjeg digestivnog sistema.

Iako se ovaj pregled često naziva samo gastroskopija, puni naziv je ezofago - gastro - duodenoskopija (EGDS) i njom može pregledati jednjak (ezofagus), želudac (gaster) i dvanaestopalačno crevo (duodenum).

Gastroskopija nije samo dijagnostička, već i terapijska metoda jer se njom mogu obaviti manji terapijski zahvati. Pregled obavlja subspecijalista gastroenterologije koji je prošao specijalnu obuku za primenu ove endoskopske metode.

Kada se radi gastroskopija?

Gastroskopija se obavlja nakon operacija gornjeg digestivnog trakta, kao preventivni pregled i po preporuci lekara kod sledećih oboljenja i simptoma:

• Akutno krvarenje iz gornjeg digestivnog sistema radi određivanja mesta krvarenja i terapije zaustavljanja krvarenja
• GERB, gastroezofagijalni refluks
• Nejasni rezultati kod RTG snimanja abdomena
• Uporna mučnina i povraćanje
• Dispepsija, niz simptoma koji nastaju nakon unosa hrane kao nadutost, gorušica, bol i napetost u stomaku, podrigivanje i učestali gasovi
• Utvrđivanje prisustva bakterije Helicobacter pylori
• Bolno i otežano gutanje (odinofagija)
• Kontrola premalignih stanja kao što je Barrettov jednjak, suženja jednjaka, Plummer - Vinsonov sindrom
• Poremećaji uočeni tokom snimanja s barijevom kašom koji zahtevaju vizuelno dokazivanje i/ili biopsiju, npr. polipi, čirevi, tumori
• Sumnja na prepreku želudačanog izlaza
• Terapijska intervencija kod sklerozacija krvarećih proširenih krvnih sudova jednjaka
• Postavljanje cevi za hranjenje
• Proširivanje suženja jednjaka
• Odstranjenje polipa resekcijom (polipektomija)

Procedura gastroskopije

Gastroskopija se obavlja pomoću savitljivog fibrooptičkog instrumenta promera oko 9 mm koji se naziva endoskop. Može da se obavlja sa lokalnim anestetikom, u intravenskoj analgosedaciji ili u kratkotrajnoj opštoj anesteziji.

Obavlja se u posebno opremljenoj prostoriji za gastroskopiju ili na krevetu u jedinici intenzivne nege. Procedura traje oko 15 minuta i nije bolna, već više neprijatna jer pacijenti mogu imati izražen nagon za povraćanjem.

Pacijent se postavlja u levi bočni položaj, u usta mu se postavi šuplji štitnik za usne i zube, kroz koji se uvodi instrument. Endoskop se kroz usta uvlači u jednjak, želudac do dvanaestopalačnog creva.

Na početku pregleda se uvodi vazduh do želuca kako bi posmatranje bilo omogućeno. Pacijent tokom gastroskopije treba da sarađuje sa lekarom i medicinskom sestrom kako bi se procedura odvijala bez rizika i nesmetano.

Potrebno je prema uputstvu lekara uskladiti disanje. Na kraju pregleda se kroz endoskop aspirira vazduh koji je uveden na početku.

Šta sve pruža savremeni endoskop?

Savremeni endoskopi imaju širok spektar mogućnosti. Doktor gastroenterolog može da posmatra građu sluznice, važne strukture tkiva kao i da traži sumnjive promene kao što su: čirevi, erozije, polipi, suženja, tumori, prošireni krvni sudovi, mesta krvarenja itd.

Malom štipaljkom i četkicom koje su deo endoskopa se lako može uzeti uzorak tkiva za patohistološku i bakteriološku analizu.

Gastroskopijom se mogu obaviti i manji zahvati, kao odstranjenje polipa (polipektomija), apliciranje sredstva za zaustavljanje krvarenja (skleroterapija), odstranjenje stranih tela i električno spaljivanje krvarećih mesta (kauterizacija). 

Nakon gastroskopije, ukoliko je rađena u analgosedaciji ili kratkotrajnoj opštoj anesteziji, pacijent se zadržava na klinici do prestanka dejstva anestezije. Ne preporučuje se da pacijent na dan pregleda upravlja motornim vozilom i poželjno je da ima pratnju druge osobe u povratku.

Nakon pregleda pacijent može da ima prolazno nadimanje, gasove ili nadraženo grlo.

Lekarski izveštaj se dobija nakon gastroskopije ukoliko nisu uzimani uzorci tkiva na analizu. Na rezultate patohistološke analize se čeka obično oko nedelju dana uz lekarski izveštaj sa preporukom za lečenje.

Iako važi za rutinski pregled, gastroskopija može da dovede do komplikacija u vidu povređivanja zida unutrašnjih organa i krvarenja. Komplikacije se uglavnom rešavaju dok traje pregled.

Savremena oprema za gastroskopiju

Endoskop, instrument s optičkim vlaknima, dužine 1.2 metra i širine oko jednog centimetra. Optička vlakna sa kamerom, osvetljenjem i uvećanjem, prenose slike do monitora koji omogućava upravljanje celokupnom procedurom.

Unutar instrumenta nalazi se nekoliko prolaza u koji se mogu staviti pomoćni instrumenti kao klešta, petlje, četkica za citologiju, laser, kauter i sisaljka. Vazduh i voda se takođe mogu sprovoditi kroz instrument čime se omogućava čišćenje sluznice i njen bolji prikaz.

Priprema za gastroskopiju

Pacijenti ne treba da jedu i piju ništa osam sati pre gastroskopije. Dan pre pregleda ne treba konzumirati mleko i mlečne proizvode, a večera treba da bude vrlo lagana (dvopek i čaj).

Ako se sprovodi ujutro, posle ponoći se ne sme konzumirati hrana. Lekove koje pacijent svakodnevno uzima može uzeti i sada uz malo vode najmanje tri sata pre pregleda.

Pre pregleda treba da se urade laboratorijske analize krvi (KKS, PT, PTT INR). Ako se planira uzimanje uzroka tkiva, biopsija, bar 5 dana pre pregleda treba prekinuti uzimanje analgetika i nesteroidnih antiinflamatornih lekova.

Potrebno je skinuti zubnu protezu ako je to moguće izvesti. Pre pregleda se proverava puls i pritisak.

Ukoliko pacijent ima alergije, srčane ili plućne bolesti primenjuje se pojačan medicinski nadzor tokom gastroskopije. Tokom pregleda mogu da se mere srčani otkucaji, nivo oksigenacije krvi i krvni pritisak.

Takođe, i o trudnoći ili postojanju sumnje na trudnoću treba obavestiti lekara pre pregleda.

Kada gastroskopija ne sme da se obavlja?

U pojedinim slučajevima gastroskopija ne sme da se obavlja i vrlo je važno dobro upoznati lekara sa istorijom bolesti kako bi se izbegli rizici. Kontraindikacije za gastroskopiju su sledeća oboljenja i stanja:

• Akutni infarkt srca
• Hipoksemija,
• Nizak krvni pritisak i šok
• Obilno krvarenje
• Nekontrolisana hipertenzija
• Poremećaj zgrušavanja krvi koji se ne može korigovati
• Teška bolest srčanih (koronarnih) arterija
• Subluksacija ili nestabilnost vratne kičme
• Osteofiti (koštani trnovi) s prednje strane vratne kičme
• Zenkerov divertikulum

Možemo da zaključimo da je gastroskopija izvrsna dijagnostička metoda u otkrivanju, lečenju i praćenju bolesti gornjeg dela digestivnog trakta.

Kratkotrajna je i bezbolna, pa je strah od pregleda preteran. Uostalom, za sada nema drugih metoda koje bi je mogle zameniti na odgovarajući način.

Pogledajte šta dr Slobodan Srećković ima da kaže o endoskopiji, sa osvrtom na gastroskopiju.

Kod koga da zakažem gastroskopiju?

• Dr Zoran Milenković
• Dr Dušan Popović
• Prof. dr Radoje Doder
• Ass. dr Miloš Štulić
•  
• Dr Vladimir Čomagić
• Prof. dr Goran Bjelaković
• Doc. dr Snežana Lukić
• Dr Predrag Dugalić

Pogledajte sva pitanja i odgovore na temu gastroskopije.