Prof. dr Bojana Dimitrijević

Psiholog

Telefon za zakazivanje
063 687 460

Telefon za zakazivanje

Prof. dr Bojana Dimitrijević, Psiholog

Telefon za zakazivanje

Oblasti medicine

Grad

Jezici

Raspored rada doktora

Telefon za zakazivanje
063 687 460

Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:

Postavite pitanje

Broj odgovorenih pitanja: 91

  1. Gubitak deteta
    Pitanje broj: #6350

    Imam 33 godine, živim u jednom malom gradu, udata sam i imam dve devojčice od 6 i 4 godine. Naizgled sve bi trebalo da bude lepo. Udala sam se veoma mlada (sa 19 godina). Ja sam po prirodi stidljiva, povučena i zatvorena osoba, a suprug je nešto suprotno i u principu odatle proizilaze naše nesuglasice koje su u početku braka bile izražene. Međutim, vremenom smo se nekako uskladili i nemamo nekih većih problema u odnosu. Moj psihički krah je nastupio kada nam je nastradalo prvo dete koje je tada imalo dve godine. Od tada sam se povukla skroz u sebe, imam strahove i svašta mi prolazi kroz glavu. Posle toga sam rodila dve zdrave i prave devojčice kojima sam se posvetila u potpunosti i koje su ceo moj svet. Sada kada su obe krenule u obdanište, ja sam se vratila na posao jer radim u jednoj privatnoj firmi u knjigovodstvu. Međutim, psihički se ne osećam dobro, imam strahove od smrti, od bolesti, da će deci nešto da se desi. Nisam raspoložena ni za razgovore sa ljudima. Iako imamo svoj krug prijatelja, ja odlazim i družim se sve protiv svoje volje i zbog porodice. Izgubila sam interesovanje za bilo šta u životu i u stanju sam da sedim i zurim ceo dan u jednu tačku. Pre dve godine sam imala i operaciju zučne kese kojoj su prethodili svi oni grozni napadi žuči i to me je načisto slomilo. Volela bih kad bi mogao da mi pomogne samo Vaš savet ili neki antidepresiv koji biste mi predložili jer ne znam kome bih mogla da se obratim za stručnu pomoć u mom malom gradu. Znam da sam tek potrebna deci, a sve više i više gubim snagu i volju.

    Odgovoreno: 25. 06. 2008.
    • Prof. dr Bojana Dimitrijević

      Gubitak deteta je veoma teška trauma koja često obeležava tok čitavog života i verujem da Vam je trebalo mnog snage da nastavite dalje, a posebno da budete "kao nekad". Iako ste naizgled nastavili sa svojim životom, očigledno da niste proradili dovoljno teret koji je na Vama. Kako u malom gradu zaista može biti problem da nađete pravog stručnjaka za svoj problem, verujem da ipak možete da u prvom većem gradu potražite stručnu pomoć jer antidepresive ne možete uzimati ni bez preporuke niti bez nadzora psihijatra, koji će tokom tog perioda i u razgovorima proći sa Vama problematične oblasti koje Vam zadaju najviše emotivnih problema. Znam da Vas održava ideja da ste potrebni deci, ali da biste njima mogli da date svoj emocionalni potencijal, trebalo bi da radite na prevazilaženju svojih problema, jer nije dovoljno da budete tu, već i da mogu da osete Vašu snagu i podršku. Zato bi snagom volje trebalo ne samo da fizički budete na mestima gde Vas porodica vodi, već da pokušate da se zainteresujete i nađete neko zadovoljstvo među bliskim i dragim ljudima, da uživate u toj deci koja rastu i da nalazite zadovoljstva i u partnerskom odnosu, kao i da svoje misli usmeravate na pozitivne sadržaje, da se uključujete u nove aktivnosti i da pokušate da sadržinski obogatite svoj život, a ne da budete mehanička žena koja će prosto da diše i postoji. Ukoliko osećate da to bez pomoći stručnog lica ne možete, potražite van svog mesta boravka, ako mislite da je tako bolje, nekog profesionalca koji treba, bar za početak, da Vam da oslonac i smernice i da Vas oslobodi sumornih misli.

  1. Kako primeniti autosugestiju
    Pitanje broj: #6349

    Možete li mi reći nešto više o autosugestiji? Kako se primenjuje? 

    Odgovoreno: 25. 06. 2008.
    • Prof. dr Bojana Dimitrijević

      Ovo nije pogodan način da se daju uputstva o primeni autosugestije. Da biste savladali te veštine, uputno je obratiti se psihologu ili psihijatru lično, kako bi Vas kroz nekoliko susreta osposobio da ovladate osnovnim pravilima autosugestije, ili se možete informisati kroz mnoštvo psiholoških "priručnika" koji detaljno obrađuju ovu temu na stotinama strana. Nesumnjivo ovladavanjem sposobnošću autosugestije, odnosno savladavanje tehnika autogenog treninga, ima mnogo prednosti u ovladavanju sobom i kontroli sopstvenog doživljavanja i ekspresije ponašanja.

  1. postovana doktorice bojana imam 29 godina cudno mi je kad zamislim da se nisam ozenio najpre od svega u zivotu volim i sanjam da cu stvoriti porodicu zamisljam sebe kakav cu da budem srecan kad budem imao zenu i pogotovo volim decu trebalo je mnogo ranije da se ozenim ali presvega me je sprecilo sto imam tesnu kucu i sto sam stidljiv i skoro sam izgubio zelju za sacinjavanje porodice ali u zadnje vreme se preokrenulo jos neki mesec sagradicu veliku kucu i jednu veliku radnju osiguracu za ceo zivot troskove zivota i nista ne moram raditi tako sto cu biti bogatiji fali mi jos samo zena pa da dodzem do cilja koji sam imao zelju vise od jedne decenije trazio sam jos prije od vas savete kako da menjam temperament sa kojim se cesto suocavam vi ste mi rekli da ne postoje ljekovi koji ce moci da me promjene i makniti stidljivost ali pokusao sam da maknem sam stid sa svojom iskustvom koje ste mi objasnili oko kojih temama da razgovaram kad budem bio sa mojim vrsnjaka ali nisam potpuno isti kao i moji drugovi jer oni su svi ozenjeni tako da meni se pricinjava da sam mnogo izostao od drustva ali i proslo mi je vreme sa mojim drugovima da se druzim kao kad smo se druzili dok se nisu bili ozenjeni sad nemam skim da razgovaram o devojkama nemam skim da se sastanem da se upoznam sa nekom devojkom ostao sam presvega sam recite mi kojim putem treba da podzem sam da bih upoznao jednog dana devojku mojih snova dali treba da posaljem tetku devojci kojoi mi se dopada kad sam vas pitao ranije ili treba da nadzem devoiku na neki treci nacin zahvaljujem vam se na vase savete unapred

    Odgovoreno: 25. 06. 2008.
    • Prof. dr Bojana Dimitrijević

      Ne postoji jednostavan recept kako da nadjete devojku svojih snova. Nazalost, to se desava spontano i svakome na drugaciji nacin. Ako  u sredini u kojoj zivite ima devojaka koje bi mogle biti pogodne za Vas, naravno da je jedan od nacina i to da posaljete posrednika koji ce probiti tu barijeru Vase stidljivosti i mozda omoguciti da se zblizite sa nekom devojkom. Ukoliko u Vasoj neposrednoj okolini nema odgovarajucih devojaka, postoje druge sredine i kojima mozda niste bili a imate prijatelje ili rodjake koji bi Vam mogli preporuciti neku usamljenu devojku. Postoje i licni oglasi preko kojih ljudi traze partnere i partnerke, pa ili mozete dati oglas u nekom casopisu ili pratiti vec objavljene oglase i odgovarati na one koji Vam se ucine prihvatljivim. Previse se opterecujete razmisljanjem o tome kako ne znate o cemu da razgovarate sa prijateljima i devojkama, sto ne pomaze vec Vas cini jos nesigurnijim. Kada bude dosla situacija da se upoznate sa nekim, pokusajte da budete sto opusteniji i da se teme razgovora same nametnu, mozda je devojka pricljivija pa ce ona nametnuti temu razgovora. Uostalom, niko ne kaze da se od Vas ocekuje da vodite neke posebne i stalno zanimljive razgovore. Unesite u svoj zivot novine i aktivnosti, cini mi se da imate previse vremena da se bavite sobom.

  1. Postovana Bojana Zivim u Novom Sadu , imam 33 godine , nisam udata , nemam stalan posao i podstanar sam. celog zivota sam veoma nesrecna ali sam to spoznala tek poslednjih par godina.U zivotu nikad nikom nisam znacila nesto mnogo cak ni najblizoj rodbini a prijatelji su me svi redom ostavili.Ja sam osoba prosecnih kvaliteta u svemu , vredna , postena i iskrena.Oduvek sam nesigurna u sebe i retko kad sam preuzimala inicijativu ali sam uvek pozitivno odgovarala na svaku.Sta god je trebalo da se pomogne , ucini za nekog ja sam uvek bila prva.Osobama koje su u meni nasle prijatelja ja sam pruzala nesebicno iskreno prijateljstvo.Ipak nekako posle odredjenog vremena svako me je ostavio.Niko mi nikad nije rekao razlog.realno skoro svi su mi prilazili u nekom svom kriznom preiodu u zivotu i kad bi im bilo bolje , napustali su me a ja sam se vezala za svakog od njih , i pustila ih u svoj zivot bez rezerve. Danas sa 33 godine ja nemam nijednog prijatelja kojeg mogu da pozovem i porazgovaram o bilo cemu , eventualno o najbanalnijim temama. Sve ostalo bilo bi zacudjujuce neprijatno za mog sagovornika.Toliko mi fali prijatelj i toliko sam usamljena da se osecam kao da zivim u grobu.Danima mi telefon ne pozvoni, a ne pamtim kad me je neko pozvao negde.Ljudi me se ne sete ni za rodjendan , praznike , bilo sta.Ja sam dugo pokusavala koliko god bila losa u inicijativi da odrzavam kontakt , da pozivam na druzenje ali prosto nije islo i odustala sam.Moj stariji kolega na poslu cesto je jedina osoba sa kojom porazgovaram u toku dana. To mi toliko tesko pada da mi je svaki dan sve vise nepodnosljiv za ziveti. Sto se tice ljubavi, svoju veliku ljubav nasla sam vrlo kasno , u tridesetoj godini.Iako od samog pocetka mnogo toga nije stimalo , ogromna ljubav i medjusobna neznost gurala je nasu vezu iz dana u dan. Kad je doslo vreme velikih svadja i medjusobnih optuzivanja ispostavilo se da osoba koju volim vise od svega na svetu ima dugogodisnju devojku a iako smo se vidjali veoma intenzivno on je na cudesan nacin to uspeo da sakrije od mene dok nam nije postalo toliko tesko da je odlucio da prizna. Nema snage da je ostavi jer je kao i ja luda za njim a on ne voli nijednu vise dovoljno da bi bilo sta preduzeo jer je i pored mnogo losih osobina osetljiv na tudji bol pogotovo prouzrokovan od njega.I on je poput svih mojih prijatelja mene pronasao u svom kriznom periodu , pokusao sebi da pomogne uz moju beskrajnu ljubav i paznju a nije shvatio ozbiljnost moje ljubavi i cinjenice da mi je postao sve na svetu.Ni ja ni on ne mozemo da odemo a nista drugo nam nije preostalo.Mozda zvuci apsurdno ali tako je , neki cudan splet okolnosti doveo je do moje najvece tragedije koju ne znam kako cu preboleti,Inace on je osoba potpuno razlicita od mene, okruzen ljudima koji ga obozavaju , prepun pravih prijatelja , komunikativan , sarmantan, osoba koja pleni cim se pojavi.Muskarac koji se ne zaboravlja.Pretpostavljate sta je takva osoba mogla da znaci kad se pojavio u mom zivotu.Patnja koju osecam zbog svega sto se desilo sa njim najcesce se pokazuje kad imamo odnose posto me hvata strah, panika i nekontrolisano plakanje.Dok ga gledam i uzivam u njemu taj strah od gubitka postaje nepodnosljiv. On je strpljiv i nezan u tim momentima ali ja sam pocela da se plasim i pomisli sta ce biti tokom odnosa pa ga izbegavam na sve nacine. Sto se tice roditelja, oni mi daju podrsku koliko mogu u zivotu ali su daleko, sve stariji i bolesniji. Majka koja je svedok moje nesrece i koja vidi koliko mi zivot prolazi bez ikakve lepote , a zivot je prepun toga , pati kao i ja , prepustila se hrani i picu i jednom je rekla da mi je htela sve najbolje a docekala da me gleda ovako nesrecnu i da to ne moze da podnese. Zbog svega sto sam Vam napisala ja sam pala u tesku depresiju , jedva ustajem iz kreveta, stalno razmisljam o smrti, i stalno se pitam zar je moguce toliko nesrece da mi se desi jer ponavljam uz sve moje nedostatke ja zaista nisam najgora na svetu a po dobroti i iskrenosti sam izuzetna. To su mi mnogi ljudi rekli a ja se slazem. Molim Vas da mi pomognete savetom , misljenjem ili bar da me uputite kome da se obratim za pomoc jer mi je neophodna a na moje vapaje niko ne obraca paznju.Ocigledno imam mnogo problema u licnosti , u ponasanju, u emocijama ali ja to ne znam da definisem , popravim i promenim.Molim Vas za pomoc.

    Odgovoreno: 25. 06. 2008.
    • Prof. dr Bojana Dimitrijević

      Neobicno je da se pored ovoliko problema koje navodite do sada niste javili za pomoc psihijatru ili psihologu koji bi, ako nista drugo, mogao pruziti strucnu podrsku i biti osoba sa kojom mozete razgovarati o svojim temama i problemima, ako vec nemate dovoljno bliskih prijatelja koji bi za Vas bili tu. Niste jedina osoba koja se oseca usamljenom i izolovanom od svih. Cak i ljudima koji su izuzetno dobri i posveceni drugima desava se da u eri ljudskog otudjenja, dozive usamljenost i nedostatak bliskosti kada neciji problemi prodju i kada su "dovoljni sami sebi". Ocigledno imate dobar kapacitet za to da budete dobar slusalac i pomoc drugima u nevolji, odnosno da se sami nudite kada osecate da ste nekome pomoc u krizi.Vec i ta cinjenica treba da vas ucini zadovoljnijom sobom, jer ste se mnogima, kako kazete, nasli u nevolji. I niste se nasli da bi oni Vama uzvratili istom merom, nego zato sto ste osecali da im je pomoc potrebna. Dakle, tu Vasa ocekivanja nisu bila izneverena. Nevolja je sto ste uz ta, izgradili i ocekivanja da ce ti ljudi biti Vasi prijatelji ili vama bliski i zahvalni, sto se nije desilo, i to Vas cini nezadovoljnom i tuznom. Pokusajte da odvojite te dve vrste ocekivanja i da sebi ponovo pokazete da je vec veliko zadovoljstvo sto ste toliko korisni i saosecajni, cak i ako niste dobili trajno prijateljstvo i zahvalnost zauzvrat. Mnogo puta u zivotu ne dobijamo ono sto zasluzujemo, ali treba pokusati da to ne bude faktor koji ce nas baciti u ocajanje.
      Sto se tice Vase veze, ona je zaista teren na kome treba dobro razmisliti koji su naredni koraci. S jedne strane ste Vi predimenzionirali njegov znacaj u svom zivotu, jer on sigurno nije jedini mladic koji bi Vas mogao voleti i koji bi Vam mogao biti znacajan, a sa druge strane i od njega je neodgovorno da Vas izlaze situaciji da se mirite sa njegovorm dvostrukom vezom, iako zna koliko Vam bola zadaje. Sigurno je da odluka nije laka, ali bi njegovo opredeljivanje za jednu ili drugu vezu bar razresilo neizvesnost koja se ovakvim vodjenjem dvostruke veze samo nastavlja i produbljuje bez mogucnosti razresenja.To sto nalazite za njega opravdanje da ovako postupa jer ne bi zeleo nikog da povredi, samo je delimicno tacno, jer je on sigurno svestan da Vas i ovim stalno povredjuje. Pomoc psihologa, kome biste se neposredno i kontinuirnano obracali u nekom narednom periodu, mogla bi vam pomoci da steknete sigurnost u sebe, kao i da sebe usmerite na raznovrsnije aktivnosti i kontakte, sto biste i sami zeleli. Sama cinjenica da nemate prijatelja i bliskih osoba, vec Vas cini previse ranjivom i nespremnom za resavanje emotivnih problema sa kojima se suocavate.
       

  1. Strah od postporođajne depresije
    Pitanje broj: #6137

    Imam 33 godine. Prvi napad panike imala sam pre 12 godina, nisam ni bila svesna šta me je snašlo, a već je sve "prošlo" da tako kažem. Posle dve god. našla sam se u istoj situaciji i u periodu terapije Xalolom od tri meseca, opet sam bila ona stara. Pre dve godine (posle bolnog raskida duže veze čijih sam zadnjih tri meseca provela plakajući, a ujedno ostala i bez posla) opet su usledili panični napadi tj. depresija praćena njima, ovog puta sve je bilo dosta ozbiljnije. Prepisana mi je terapija Rivotril i Flunisan. Sve je izgledalo kao da ide na bolje, po završetku terapije počele su da mi se nameću misli, uglavnom agresivnog karaktera. Nekako sam uspela da se izborim sa svim što me je snašlo, pronašla sam novi posao, počela da izlazim i čini mi se pronašla opet smisao života. Moj trenutni posao je dosta stresan, puno radim i nemam dovoljno vremena za sebe. Ponovo počinjem da se osećam anksiozno i depresivno (možda bih pre rekla ravnodušno). A moj najveći problem je u tome što želim da stupim u brak i rodim dete, ali se plašim i svakodnevno razmišljam o tome kako za to nisam sposobna (dosta sam čitala o postnatalnoj depresiji i tome kako je kod žena koje su pre trudnoće bolovale od depresije veća verovatnoća da i po porođaju obole od iste). Takođe me muči saznanje da nisam ona kakva sam bila pre i da takva neću ni biti i teško mi je da prihvatim drugačiju sebe. 

    Odgovoreno: 25. 06. 2008.
    • Prof. dr Bojana Dimitrijević

      I sami kažete da su se Vaše prethodne epizode psihičkih smetnji završavale oporavkom i ozdravljanjem posle relativno kratkog lečenja. Vi ste preosetljiva osoba, koja događaje u životu shvata dosta lično i burno na njih reaguje, ali to nikako ne znači da niste u stanju da uspešno podnesete obaveze koje nosi brak, niti izazove koje nosi trudnoća i odgajanje dece. Čak i ako istraživanja pokazuju da postoji veća verovatnoca od ponavljanja epizoda psihičkih bolesti u trudnoći a osobito posle porođaja kod žena koje su imale smetnje ranije, to ne znači da ste Vi sigurno predodređeni za to - govorimo samo o statistici. Dakle, koliko shvatam, Vi uspešno obavljate svoj stresan posao, iako vam to ne pada lako - nisu Vaši kapaciteti toliko slabi koliko ih nekada vidite. Ipak, ukoliko se rešavate na trudnoću, korisno je da u periodu planiranja i praćenja trudnoće budete pod nadzorom psihijatra koji bi Vam pomogao da sa manje straha i stručnom pomoći iznesete ovaj, za većinu žena manje ili više sresan period. Ukoliko i van planiranja trudnoće osećate da ne možete sami da izađete na kraj sa svojim promenama raspoloženja, potražite stručnu pomoć već sada u ordinaciji psihologa ili psihijatra, kako biste time olakšali suočavanje sa svakodnevnim frustracijama i radom na sebi očvrsli svoje kapacitete za prevazilaženje novih životnih prepreka.

       

Prikazano 1-5 od ukupno 91 pitanja