depresija – pitajte doktora

Bila sam u vezi sa dečkom sa seksualnom disfunkcijom za koju sam ja preuzela odgovornost i krivicu i zbog koje sam ja dobila depresiju. Išla sam kod psihijatra, posle oko 2 godine veze i pila sam 3 meseca flunirin. Posle toga se stanje malo popravilo i mi smo nastavili takvu vezu kao do tad. Moje stanje se pogoršavalo i pre godinu dana sam počela sa privatnim psihoterapijama. To mi je pomoglo da obavljam relativno normalno obaveze. I mnogo sam se sigurnije osećala. Tada sam počela da se plašim da izlazim na ulicu. I pre par meseci smo raskinuli vezu. Ja sam ostala bez posla i bila prisiljena da se vratim kod roditelja gde sam već mesec dana. Nemam primanja nikakva, tražim posao koji sa krizom je skoro nestao. Nemam prilike da izlazim iz kuce. Nemam samopouzdanje i pocinjem da ima ozbiljne napade beznadja. Razmišljam da uzmem ponovo flunirin da bih mogla da se saberem i preuzmem kontrolu nad situacijom. Da li je u redu da ponovo bez konsultacija sa doktorom uzmem flunirin? I ako nije da li postoji državna ustanova koja ne zahteva mesece zakazivanja, a gde mogu da se konsultujem za pomoć?

U depresiji sam 10 godina i lečim je medikamentima. Mislim da bi bihejvioralna terapija mogla bolje da mi pomogne. U veoma sam teškoj situaciji u životu koju ne mogu da prihvatim. Razvod sam veoma teško podnela i još žalim. Imam sina posebnih potreba zbog kojeg sam sputana da udovoljim sebi i možda brže ozdravim.

U postporođajnoj sam depresiji, nezadovoljna sam životom, nesrećna i jako nervozna, imam košmare, nemam apetit, užasno sam razdražljiva. Imam negativne misli, a neretko i samoubilačke. Do trudnoće sam bila vesela i normalna osoba. Dobila sam i pritisak tako da pijem ampril od 2.5 ujutru i bisoprolol 2.5 ujutru ali pola. Sve radim mahinalno i zato što moram. Bodrim sebe i borim se da mislim pozitivno, ali mislim da ne mogu bez lekova. Drugarica je jako davno, koristila ksalol i zoloft. I ja bih probala, imam ih. Molim vas recite mi kako se pije? 2 ksalola od 0.25mg jedan uveče i jedan ujutru, a zoloft je od 50mg i to jedan uveče? Da li da ga prepolovim prvih nedelju dana, a posle povećam, i posle tri nedelje, kad on počne da deluje, da li se izbacuje ksalol ili ne?

Prije mjesec dana, analize su pokazale prisustvo Heliko bakterije. Dobila sam trojnu terapiju, Controloc, Amoksicilin, Fromilid. Sada pijem samo Controloc. Zanima me da li je normalno osjecati knedlu, te stalno piskutanje u grlu? Nemam više gorušicu, ali imam osjećaj da mi je u grlu nešto. Takođe imam hipotireozu, pijem Euthirox od 100mg. Jače sam građe. Ne pusim mjesec dana. Bila sam stravsten pušač 18 godina. Ili takođe imam dijagnozu anksiozno depresivnog poremećaja. Da li Heliko uzrokuje psihičke smetnje ili depresija uzrokuje bakteriju? 

Godinama unazad se lečim od depresije jer smatram da je depresija ozbiljan problem, medjutim, moja majka ne misli tako! Pre oko 10 godina, nakon psihijatrijskog pregleda, u izveštaju lekara pisalo je major-depresija, par meseci sam pila lekove i to je bilo sve. Stanje u porodici se tada naglo promenilo, na moju štetu, a ja sam počela da osećam novi simptom, grčenje srčanog mišića. Udala sam se i na taj način odaljila od svojih roditelja, nadala sam se da će se situacija poboljšati, ali nije. Bilo je teško i u braku, bila sam žrtva psihičkog maltretiranja od strane svog supruga, ali sam pokušavala sve da istrpim zbog bebe. Nisam smela doktoru! Na kraju he suprug mene i sina izbacio iz kuce. Vratila sam se roditeljima sa sinom, gde mi se psihičko stanje jos više pogoršalo. Bila sam bez posla, primorana da trpim najgore stvari od strane roditelja, zarad krova nad glavom i hleba za mene i dete. Od danas sam ponovo pod terapijom, lek je Elicea od 5mg, koji pijem po pola, dakle 2.5mg dnevno. Da li mi ta terapija može pomoći iako ja, i dalje, svakodnevno trpim razne uvrede, poniženja, iako i dalje nemam pravo na svoje mišljenje i nemam pravo na druženje?

Imam 27 godina i dešava mi se u periodima u toku godina da imam panične napade praćene depresijom. Simptomi su nedostatak energije, strah od ljudi, otvorenog prostora, znojenje dlanova, lupanje i preskakanje srca, osećaj nesvestice, gubitak vazduha. To je sve počelo sa mojih 10 god. kada mi se otac razboleo i preminuo od teške bolesti. Od tada, imala sam veoma težak period iz koga sam uspela da se oporavim i nastavim normalnim životom. Povoljno je uticala promena okoline, jer sam promenila grad kada sam krenula u srednju školu. To mi se godinama nije dešavalo do studija, zbog čega sam kao student koji je bio na budžetu i dao dve godine u roku, pala treću god. Nakon čega sam se ispisala zbog nemogućnosti da plaćam školarinu. Zatrudnela sam i dobila dete, što mi je povratilo energiju. Imala sam veoma težak period opet zbog psihičkog maltretiranja svekrve s kojom smo živeli do pre nekoliko meseci. Priredila nam je pravi pakao, u kom je bilo zaista neizdrživo živeti. Da nekako skratim, počela je opet da me hvata neka vrsta depresije, nedostatka energije, straha, imam tremu kada treba negde da izađem, razmišljam da li će mi se nešto desiti, tražim utehu u svom "skloništu" (kod kuće) , jer doživljavam da me je sramota da me neko vidi u tom stanju panike. Sada je blaže stanje, jer nije još došlo do nekog konkretnog napada panike. Uvek sam se sama izbavljala iz ovakvih situacija, samoanalizom, znam uglavnom šta je uzrok, ali ne mogu ponekad da sprečim posledicu. Volim da imam pod kontrolom većinu stvari u životu, što možda i to još dodatno pogoršava na neki način moje stanje koje se odvija van moje kontrole. Inače sam veoma optimistična osoba što je možda čudno tj. kontadiktorno, društvena, pozitivna, velika podrška svim ljudima kojima to treba, a najviše suprugu. Ja znam da je to zbog stresa i teškog života koji sam iskusila kao mlada, a i sada kako je kriza i posao se teško nalazi. Samo da napišem da sam imala bezbrižno i srećno detinjstvo do trenutka smrti moga oca, koji mi je bio glavna figura u životu. Ovo mi je prvi put da se obraćam nekome u vezi mog problema, jer uvek krizu prebrodim sama, šta god da je u pitanju. Nemam neko konkretno pitanje, možda neki savet, znam da bi razgovor pomogao sa psihologom, ali lekove ne bih nikako konzumirala, jer volim da sam bistre glave, a i smatram da su suvišni. Ja znam da ću se opet vratiti u normalu i da će mi se povratiti energija, ali se pomalo osetim istrošenom u tom procesu. Izvinite na opširnom tekstu, ali mi je trebalo da kažem nekome ko razume ovakvo stanje. 

Poštovani, u zadnje 3 godine mi je stvarno loše krenulo. Fakultet mi ne ide, samopouzdanje mi je palo, moji su digli ruke od mene, depresivan sam i antisocijalan ponekad, imam strah od vezivanja. Da li mislite da je potrebno da posetim psihologa?

Zapala sam u duboku depresiju zbog osećaja griže savesti. Moj stric je umro pre nedelju dana. Sat vremena pre smrti je bio kod mene i ja sam mu dala jednu cašicu rakije da popije. Nakon toga odlazi kući da cepa drva i umire. Inače, bio je hroničan pušač i pio je dosta. Imam osećaj kao da je čašica rakije njega ubila.

Kako da se rešim osećaja griže savesti, jer moje psihičko stanje se skroz promenilo?

Imam 30 godina, udata sam, nemam dece. U zadnje vreme osećam nezainteresovanost za sve oko sebe, mrzovoljna sam, sve mi je teško da uradim, imam osećaj da me ništa ne čini srećnom, samo mi se leži. Stalno me obuzimaju neke crne misli, osećaj beznađa. Inače, u zadnjih 15 godina mi se u životu izdešavalo sve i svašta, prekinula sam svaki kontakt sa ocem zbog njegovog ponašanja. Znam da sam donela pravu odluku, ali mi je ujedno i krivo zbog toga. Da li ja to upadam u depresiju i šta da radim?

Da li je moguće da nelečena anksioznost preraste u bipolarni poremecaj ili maničnu depresiju, ili samo može da preraste u običnu depresiju?

Zanima me da li je moguće da je osoba kojoj je dijagnostikovana agorafobija u isto vreme ima i depresiju ili to isključuje jedno drugo?

Zanima me da li je moguće da je osoba kojoj je dijagnostikovana agorafobija u isto vreme ima i depresiju ili to isključuje jedno drugo? 

Imam problem sa koncetracijom već desetak dana. Kada izađem u grad gledam oko sebe da kola prolaze i ljude koji normalno fukcionišu, a ja nekako usporen, jednostavno ne mogu da se uklopim u tempo koji posmatram oko sebe. Samo bih gledao u jednu tačku. Na kratko mi biva da se vratim u normalu, ali ubrzo opet isto stanje. Da li je u pitanju depresija?