Tikovi su poremecaj koji se moze leciti. Ishod lecenja uglavnom zavisi od uzroka i duzine trajanja poremecaja. Najcesci uzrok je prevelika napetost koja moze biti u sklopu temperamenta ili karaktera, odredjenih psihickih poremecaja ili problema u okolini.

Naravno da postoji. Strahovi se mogu leciti i nekim drugim vrstama lekova, ali su se antidepresivi pokazali kao najbolji i najsigurniji jer deluju na one neurotransmitere za koje se smatra da su odgovorni za nastanak anksioznosti. Takodje, postoji mogucnost primene psihoterapijskih metoda bez medikamentozne terapije. Terapija izbora je kognitivno bihejvioralna psihoterapija, ali se i u ovoj terapijskoj oblasti mogu primeniti i druge vrste psihoterapijskih metoda.

To je tesko reci bez kompletnog pregleda. Medjutim, imam utisak da ste najtezi deo pregrmeli i da je ostao jos jeda mali deo, koji je ponekad najteze otkloniti. Savetujem vam, ako se ne vratite u ono stanje koje je bilo pre razvoja vasih tegoba za par meseci, da se obratite strucnom licu koje ce vam pomoci i u ovoj poslednjoj etapi ozdravljenja. Da li ce biti ozbiljna terapija ili samo mala pomoc moguce je reci jedino nakon strucne procene aktuelnog stanja.

Smanjujte ksalol za 1/4 tablete na svakih 10-tak dana. Kod svakog sledeceg smanjivanja mogu se javiti blage tegobe koje ako ne mozete da izdrzite, znaci da je neophodno da se ukljuce dodatni lekovi, odnosno da vam je potrebna pomoc strucnog lica - psihijatra. Medjutim, mislim da je dobro da se i zbog vasih primarnih tegoba sto pre obratite lekaru - psihijatru ili psihologu radi tretmna socijalne fobije. Sto je duze cuvate, teze se moze resiti.

Marihuana dovodi najcesce do psiholoske zavisnosti kod korisnika. Medjutim, mnogo veci znacaj od same zavisnosti imaju znacajne posledice koje dugotrajna upotreba marihuane donosi. Iako mnogi zele da tako nesto nije tacno, ipak je potvrdjeno da marihuana dovodi do poremecaja na nivou centralnog nervnog sistema, tako da se menja njegova funkcija i posledicno osoba. Osobe koje uzimaju marihuanu su uglavnom bez motivacije, snizene volje, tesko ih neka \"prirodna\" stvar razveseli, postaju razdrazljivi i svadljivi, slabije pamte i imaju jako losu koncentraciju. Ovo su samo neke od posledica. Ono sto je problem je da postoje tretmani za korisnike marihuane, ali se mogu sprovesti samo uz dobrovoljni pristanak osobe. Vas prijatelj ocigledno to ne zeli, tako da je problem znatno veci.

Psihijatrijske bolesti se mogu leciti na nekoliko nacina. Jedan nacin je medikamentozna terapija, drugi nacin je psihoterapija, treci nacin je socioterapija. Takodje, zavisno od toga o cemu se radi, koliko je poremecaj napredovao i koliko se uslozio, moze da se primeni i kombinacija ovih metoda. Ono sto je duznost lekara, posebno psihijatra je da proceni na osnovu svog stecenog znanja i iskustva (6 godine medicine, 2 godine obaveznog staza, 5 godina specijalizacije i razlicit broj godina iskustva) o kom se poremecaju radi  i koja je metoda najpodesnija za lecenje tegoba koje pacijent iznosi. U obzir se uzimaju svi parametri, cak i to kako je poremecaj nastao. Na lekaru je da predlozi terapiju za koju smatra da je najadekvatnija za tog pacijenta a na vama da li cete prihvatiti ili ne. Ima onih i koji svoje probleme resavaju odlazeci kod vracara i gatalica - i to je njihovo pravo jer smatraju da im je uzrok u madjijama. Prema tome, imate pravo na svoje misljenje kao i da ne prihvatate lecenje koje vam se ponudi kao najadekvatnije vasem stanju jer ste nadam se punoletni i imate punu odgovornost nad svojim zivotom. Naravno i posledice koje iz toga proizilaze su u okviru vasih odgovornosti. Ako nema dobre saradnje, ako ste neiskreni prema lekaru, ako resavate problem na svoju ruku onda je zaista tesko nekom pomoci ma koliko zarko to lekar zeleo. Sto se tice vasih strahova, sve zavisi o kojim se strahovima radi. Razliciti strahovi se tretitaju razlicitim psihoterapijskim metodama, ali ima i strahova koje je moguce resiti jedino uz pomoc lekova kao sto je to kod psihoza i nekih drugih tezih psihijatrijskih oboljenja. S obzirom na to da niste objasnili svoje strahove i gde zivite, nisam u mogucnosti da vam predlozim nekog od kolega. Ono sto sigurno mozete da uradite je da se javite najblizem psihijatru koji ce vam nakon razgovora preporuciti svog kolegu koji se bavi psihoterapijom koja bi vama odgovarala.

Tegobe koje opisujete su veoma cesto jedan od simptoma anksioznih poremecaja. Medjtuim, pre nego sto se pacijent uputi psihijatru obicno se urade sve analize koje bi mogle da ukazu da li ili ne postoje telesne bolesti koje izazivaju navedene tegobe. Veoma cesto i izmene hormonalnog statusa kod zena moze da doprinese javljanju pojedinih tegoba. Moj savet vam je da se javite lekaru opste prakse da vas pregleda internistici, ako sumlja na neko od telesnih oboljenja nakon detaljnog pregleda da vas upiti na dodatne specijalisticke pregle. Ako seispostavi da ste telesno zdravi, onda na red dolazi i psihijatar koji ce proceniti o kojoj se bolesti radi i koja je terapija najadekvatnija za vase tegobe. Ako su vam lekovi za smirenje pomagali u toku napada postoji velika verovatnoca da se radi o psihogenim tegobama a ne telesnim. Stitna zlezda ne daje takve tegobe osim kada se prilicno uveca, ali onda bi imali i neke druge tegobe. Procitajte o vezbama disanja na nasem sajtu (clanak o progresivnoj misiscnoj relaksaciji) - mozda vam to moze za pocetak malo pomoci.

Jedan od znacajnih problema koji mogu da dovedu do erektilne disfunkcije je i (pogresno) verovanje muskaraca da uvek moraju da budu efikasni i da uvek moraju da zadovolje partnerku, da budu najbolji ljubavnici na svetu i da nikada ne dozive "neuspeh". Medjutim, realnost je malo drugacija. Nema muskarca koji bar nekad nije imao problem sa potencijom, obzirom da je to kod muskaraca veoma specificno i da svaki stres ili jaca emocija mogu da uticu u tom trenutku na nesto smanjenu ili izostalu erekciju. TO NE ZNACI DA SU ODMAH IZGUBILI POLNU MOC, VEC DA SU SAMO LJUDI A NE BOGOVI ! Ono sto je problem u tome sto ovakva ocekivanja i verovanja dovode to toga da se takvi normalni periodi u seksualnom zivotu svakog muskarca prihvataju kao neuspeh, sramota, gubitak muskosti (a ne samo prolazni fenomen) i to predstavlja dobru osnovu za pojavu straha od moguceg neuspeha, koji, ako se javi, negativno utice na potenciju cime se se "potvrdjuju" strahovanja i muskarac ulazi u zacarani krug u kome zbog stalno porasta straha, dolazi do negativnog uticaja na potenciju i obrnuto. Takodje, negativno ocekivanje o reakciji partnerke je uglavnom prenaglaseno i rigidno - ako imam problem odmah sam u njenim ocima krpa i nesposoban, odmah me ostavlja. U realnom zivotu se to tako uglavnom ne dogadja. Veza se ne zasniva samo na seksualnim odnosima vec i na drugim stvarima koje u vezi postoje i ako bi se iz veze izlazilo svaki put kada muskarac ili zena nisu " na nivou zadatka" - ne bi postojala ni jedna jedina veza na svetu. Moj savet vam je da razmislite o vasim ocekivanjima i da sebi dopustite da povremeno budete i nesavrseni i da na to ne gledate kao neuspeh nego kao jedan od normalnih perioda u zivotu svakog muskarca koji nije Bog ili masina/robot vec obicno smrtno ljudsko bice. Sto su vam veca ocekivanja i nerealnija, veca je verovatnoca da ce vas normalne, povremene poteskoce odvesti u erektilnu disfunkciju. Ako je problem vec instaliran, onda je potrebno da se javite seksualnom terapeutu. Sto se tice predloga za terapeuta, ja nisam upoznata sa usmerenjima svjih kolega u svim psihijatrijskim ustanovama, tako da vam tu ne mogu pomoci. Ono sto valja uraditi je da odete do psihijatrijske ustanove u vasem mestu i da se raspitate ko se tamo bavi seksualnim poremecajima.

Cilj svake terapije je da se tegobe u potpunosti povuku, ili bar da se toliko smanje da ne uticu bitno na patnju, funkcionalnost i kvalitet zivota osobe koja ih ima. Kada se tegobe povuku, uzima se jos jedno vreme doza leka koja je pomogla, a onda se smanji na dozu odrzavanja koja traje negde 6 meseci. To otprilike traje godinu dana. Ako sam vas dobro razumela, vi tegobe i dalje imate u znacajnoj meri, obzirom da kazete da se stanje "malo poboljsalo". Ukoliko je tako, treba razmisljatio o povecanju doze Anafranila ili zamene leka nekim drugim antidepresivom. U svakom slucaju treba postepeno izbacivati Bromazepam ako ga uzimate vec godinu dana.  Medjutim, najbolje je da o tome porazgovarate sa svojim psihijatrom, s obzirom na to da mozda postoje neki drugi razlozi zasto treba uzimati i dalje bas ovu terapiju.

Hormoni srece ne postoje u obliku tableta. Oni se prirodno luce u nasem organizmu kada se desi nesto gde zadovoljimo i dostignemo nase potrebe i zelje. Slicne tegobe kao one sto ste opisali se srecu kod osoba koje su depresivne, ali se onda radi o bolesti i postupak lecenja je antidepresivima. Oni sluze ne kao hormoni srece vec da pomognu osobi da se vrati ne normaln nivo emocionalnog reagovanja. Ako vam treba malo vise srece, ukoliko je to moguce, napravite prvi korak i podjite prema njoj. To znaci da se prisetite koji su vam dogadjaji i aktivnosti predhodno pricinjavale zadovoljstvo, te da pokusate da ih ponovo vratite u svakodnevni zivot. Nemojte sve odjednom, uvodite nove aktivnosti koje su vas ranije cinile zadovoljnom i srecnom postepeno, i nakon svake nedelje dodajte po neku novu. U pocetku je uglavnom tesko da se covek natera na takvu aktivnost ako je izbegava u duzem vremenskom periodu, ali kasnije ga to ponovo kao nekad ucini srecnim i ispunjenim.