Kako okrepiti mladu, depresivnu, asocijalnu osobu?
Pitanje broj: #904
Da li je i kako je moguće okrepiti mladu, depresivnu osobu (28 godina) koja je postala potpuno asocijalna? Pokušala je suicid pre 7 godina (pre pokušaja je išla redovno kod psihijatra, a posle toga je bila petnaestak dana na VMA). Sa ocem, koji je alkohiličar, nema nikakav kontakt, kao ni sa sestrom, a sa majkom "tu i tamo", uglavnom nema komunikaciju, odnosno izbegava je. Ne želi ničim da se bavi, ne želi ništa da radi, čak ne želi da ima ni zdravstveno osiguranje, a prijetelje ili momka da ne pominjem. Bila je student na Filološkom fakultetu. Izgleda da kao se "predala". Ja sam tetka pomenutoj devojci i vrlo sam zabrinuta i ujedno nemoćna.
Veoma je bitno da najpre porazgovarate sa njom i da joj objasnite koliko ste zaista zabrinuti za nju i njeno zdravlje, te da je zamolite da zajedno odete do lekara. Nekada to nije dovoljno, pogotovu ako je osoba ozbiljnije bolesna i nema uvid u sopstveno stanje zdravlja. Ponekad imaju uvid da se sa njima nešto dešava, ali ne žele nikakvu vrstu pomoći jer smatraju da će sve to samo proći. Ponekad se jave lekaru tek kada neko od članova porodice zbog posledičnog stresa potraži pomoć psihijatra, a pacijent bude saradnik u lečenju. Ponekad je, ako pacijent bude u životnoj opasnosti (izgubi apetit, ne spava, pokušaj samoubistva....), neophodno da se pozove hitna pomoć i da se eventualno pacijent prinudno odvede na lekarski pregled.
Добар дан, потребан ми је један савет. Испричаћу вам целу причу како бисте боље разумели.
Идем у средњу школу, у другој години ми се свидео један дечко, исто смо годиште а зове се Данило. (сада смо трећа). Видео је да ми се свиђа али у почетку није било реакције. Била сам му слала захтев на инстаграму и није прихватио, међутим након месец дана смо се запратили. Нисмо комуницирали преко друштвених мрежа, све нам се сводило на погледе у школским ходницима (и данас је тако). Нисмо исто одељење, али идемо заједно на веронауку. У другој години, пет минута пре краја часа је устао са свог места и сео је поред мене, седео је док није звонило. Са инстаграма ме је отпратио али ме је запратио након пар дана (то је био децембар 2022. отпратио ме је у априлу ове године) и од тада се не пратимо. Био ми је рекао да има девојку међутим није је имао (њу је одбио јер се плаши да уђе у везу.) Много је повучен и асоцијалан, игра фудбал, стидљив је и дозвољава да га друштво малтретира само да би се остао дружити са њима јер они утичу на њега. Ако уради нешто погрешно остаће без њих. Често га ударају по глави, ушима и праве му маснице на врату. Уз то, поред школе и фудбала помаже својим родитељима око пољопривреде. Често се гледамо на ходницима школе и то буду они дуги погледи. Желела бих да му пошаљем захтев на инстаграму, тачније да урадим тај први корак. Плашим се да ће ме одбити ако му то друштво буде наредило, јер ће и мене зезати као и њега. Плашим се и тога да ме не одбије баш због тога што је асоцијалан, а толико бих желела да остварим комунијацију са њим. Идем често у Цркву, и сваки пут кад одем запалим му свећу за здравље. Потребан ми је савет, да ли да урадим први корак или да покушам да се изборим са својим емоцијама, тачније да пустим то? Заиста бих желела да остварим комуникацију са њим јер ми се заиста свиђа и стало ми је до њега, иако он никада није се толико трудио везано за нас двоје. (једино што је радио је то да ме је запратио и отпратио два пута, гледамо се на ходницима школе, седели смо пар пута једно поред другог и дешавало се да ме гледа са осмехом на лицу и прича са другом. Пар пута је питао где сам ја да би ми пренео поруку за друга који иде са мном у одељење, увек кад је видео да имам жваке прилазио је да ме пита може ли добити једну, другови су га у мом присуству зезали за мене и увек је био насмејан у тим ситуацијама. ) Хвала Вам унапред на одговору, угодан дан.
Kako okrepiti mladu, depresivnu, asocijalnu osobu?
Da li je i kako je moguće okrepiti mladu, depresivnu osobu (28 godina) koja je postala potpuno asocijalna? Pokušala je suicid pre 7 godina (pre pokušaja je išla redovno kod psihijatra, a posle toga je bila petnaestak dana na VMA). Sa ocem, koji je alkohiličar, nema nikakav kontakt, kao ni sa sestrom, a sa majkom "tu i tamo", uglavnom nema komunikaciju, odnosno izbegava je. Ne želi ničim da se bavi, ne želi ništa da radi, čak ne želi da ima ni zdravstveno osiguranje, a prijetelje ili momka da ne pominjem. Bila je student na Filološkom fakultetu. Izgleda da kao se "predala". Ja sam tetka pomenutoj devojci i vrlo sam zabrinuta i ujedno nemoćna.
Odgovoreno: 12. 06. 2007.Poštovana,
Veoma je bitno da najpre porazgovarate sa njom i da joj objasnite koliko ste zaista zabrinuti za nju i njeno zdravlje, te da je zamolite da zajedno odete do lekara. Nekada to nije dovoljno, pogotovu ako je osoba ozbiljnije bolesna i nema uvid u sopstveno stanje zdravlja. Ponekad imaju uvid da se sa njima nešto dešava, ali ne žele nikakvu vrstu pomoći jer smatraju da će sve to samo proći. Ponekad se jave lekaru tek kada neko od članova porodice zbog posledičnog stresa potraži pomoć psihijatra, a pacijent bude saradnik u lečenju. Ponekad je, ako pacijent bude u životnoj opasnosti (izgubi apetit, ne spava, pokušaj samoubistva....), neophodno da se pozove hitna pomoć i da se eventualno pacijent prinudno odvede na lekarski pregled.
Komentari na pitanje: #904
Добар дан, потребан ми је један савет. Испричаћу вам целу причу како бисте боље разумели.
Идем у средњу школу, у другој години ми се свидео један дечко, исто смо годиште а зове се Данило. (сада смо трећа). Видео је да ми се свиђа али у почетку није било реакције. Била сам му слала захтев на инстаграму и није прихватио, међутим након месец дана смо се запратили. Нисмо комуницирали преко друштвених мрежа, све нам се сводило на погледе у школским ходницима (и данас је тако). Нисмо исто одељење, али идемо заједно на веронауку. У другој години, пет минута пре краја часа је устао са свог места и сео је поред мене, седео је док није звонило. Са инстаграма ме је отпратио али ме је запратио након пар дана (то је био децембар 2022. отпратио ме је у априлу ове године) и од тада се не пратимо. Био ми је рекао да има девојку међутим није је имао (њу је одбио јер се плаши да уђе у везу.) Много је повучен и асоцијалан, игра фудбал, стидљив је и дозвољава да га друштво малтретира само да би се остао дружити са њима јер они утичу на њега. Ако уради нешто погрешно остаће без њих. Често га ударају по глави, ушима и праве му маснице на врату. Уз то, поред школе и фудбала помаже својим родитељима око пољопривреде. Често се гледамо на ходницима школе и то буду они дуги погледи. Желела бих да му пошаљем захтев на инстаграму, тачније да урадим тај први корак. Плашим се да ће ме одбити ако му то друштво буде наредило, јер ће и мене зезати као и њега. Плашим се и тога да ме не одбије баш због тога што је асоцијалан, а толико бих желела да остварим комунијацију са њим. Идем често у Цркву, и сваки пут кад одем запалим му свећу за здравље. Потребан ми је савет, да ли да урадим први корак или да покушам да се изборим са својим емоцијама, тачније да пустим то? Заиста бих желела да остварим комуникацију са њим јер ми се заиста свиђа и стало ми је до њега, иако он никада није се толико трудио везано за нас двоје. (једино што је радио је то да ме је запратио и отпратио два пута, гледамо се на ходницима школе, седели смо пар пута једно поред другог и дешавало се да ме гледа са осмехом на лицу и прича са другом. Пар пута је питао где сам ја да би ми пренео поруку за друга који иде са мном у одељење, увек кад је видео да имам жваке прилазио је да ме пита може ли добити једну, другови су га у мом присуству зезали за мене и увек је био насмејан у тим ситуацијама. ) Хвала Вам унапред на одговору, угодан дан.
Pregledajte odgovore po oblastima