Bračno i porodično savetovalište – pitajte doktora

Poštovani,

Dečko koga ja jako volim, a voli i on mene, od mene zahteva da prestanem da izlazim u grad sa svojim prijateljima, tačnije uvodi zabranu toga. Zanima me da li ja treba njemu da ugodim na taj jedan zahtev koji mu smeta, ne znam uopšte kako da se postavim? 

Poštovani, 

Pokušat ću da ne daljim puno. U braku sam već 9 godina, imamo dvoje djece. Problemi su počeli prije neke dvije godine. Mogu iskreno reći da ja vise nemam ljubavi prema njemu, zašto? Kad popije agresivan je, tjera me na sex, vređa, koristi riječi kurvo, droljo... Kad je ljut opet vrijeđa, ne kontroliše se, jednom me je čak i udario. Pošto živim u kući sa njegovim roditeljima, njegova mama se previše mješa u naš život. Po njihovom, oni bi da ja njima budem sluškinja i ništa više. Čak je dozvolio svojoj mami da me vređa i govori ružne reči. Ohladila sam se od svega, od njega, od braka, jednostavno više nemam poštovanja prema njima. 

Planiram razvod, treba mi Vaš savjet. Hvala.

Stupila sam nevina u brak pre 5 meseci i još uvek sam nevina. Pokušavamo stalno, ali sam ja izgleda jako uska i pri tome se sva zgrčim od straha što dodatno otežava stvar. Najpre smo pokušavali tako da suprug bude na meni, ali pošto to nije išlo, jer se jako zgrčim, počeli smo da pokušavamo obrnuto. Ja budem gore i osetim kako ulazi, ali nikako da uspemo. Već mi je to postalo psihičko opterećenje. Imate li neki savet za mene? 

Živim sa suprugom 2 godine i godinu dana smo u braku, imamo slatkog dečaka od 9 meseci. Postoji veliki problem u našoj komunikaciji. Kad god se desi neki problem, on je uvek u pravu, a ja sam žrtveno jagnje koje je sve započelo. Čim ja krenem sa pričom sta mi je zasmetalo u našem odnosu nastaje haos. On se ljuti, počne da besni i kaže kako ga ja namerno nerviram, jer sam takva žena, žena koja želi da se svađa. To mi je totalna besmislica, jer ja znam ko sam i kakva sam po prirodi. On jednostavno za sebe i svoje potrebe uvek nađe opravdanje i to je tako, a da li detetu nešto treba o tome jednostavno ne razmišlja, bilo da se radi o hrani ili o nekim drugim stvarima. Njegovo oružje je: "Ja radim", pa može da ima sve što on zamisli. A ja sam žena i ja zarađujem manje od njega. Sve manje imam strpljenja za naš odnos jer je par puta i fizički nasrnuo na mene. Razmišljam šta da radim?

Nonstop sam u svađi sa svekrvom, a suprug ne zna na koju stranu, pa je više na njenoj jer smatra da je ja ne razumem i da ona ne sme da se nervira jer je imala izliv krvi na mozak. Ona me "savetuje" stalno. Govori mi kako bebu da hranim, šta da joj spremam, kako ja ne znam da vaspitam dete, kako je njen sin bio dobar, kako dete ne sme da pipne ništa u dnevnoj sobi kao ni ja. Ona je gazda, ja ne smem ništa da diram u dnevnoj sobi. Kako bi, kada bi imala novca, nas isterala iz stana. Vređa, psuje, a ja puknem pa počnem da se svađam i krstim sve na gomilu i onda kažu da sam luda što toliko vičem. Ima stvari koje zaboravim, ima stvari koje ne znam da objasnim. ali me ubija psihički. Ja ne mogu ni sitnicu da trpim jer me sve boli. Kaže kako je suprug trebalo drugu da oženi, da ja nisam normalna, da vičem. Kad beba nesto prospe, dere se kao luda na mene kako ja ne znam da je čuvam, a kad njen mačak povraća, ništa. Samo njen sin i niko drugi. Ja znam da ne treba da vičem, ali to je jače od mene, sve me boli. Ne mogu da je gledam. Živim u sobici kao u zatvoru, a nemamo novca da se odselimo. Šta da radim?

Živim u porodici sa suprugom, bebicom od 2 meseca, suprugovim roditeljima i njegovim mlađim bratom. Nažalost, otac moga supruga je alkoholičar, kako mi verujemo. Koliko ja znam, to traje već 6-7 godina i problem se vremenom povećava. Stanje u kući je takvo da smo mu svi "okrenuli leđa", a i on nama, nikoga ne sluša, drzak je, viče, ometa svakodnevni normalan život. Povrh svega, higijena mu nije na zavidnom nivou, što me najviše brine zbog bebe. Smatram da nije rešenje "okrenuti mu leđa", ali ne znamo šta drugo.  

Moj suprug i ja smo u braku 6 godina, pre toga smo bili u vezi 4 godine. Dakle, evo decenija je kako smo posvećeni jedno drugom i kako sam pomislila već da je naš život bajkovit. Imamo dve prelepe kćerkice, naša porodična kuća je uvek puna smeha radosti i zajedničke brige o svemu. U naš život je ušetala njegova devojka iz mladosti. Ona živi na drugom kontinentu i nije fizička opasnost trenutno, sem što može doći u posetu u Beograd.. Počela je da mu šalje mail-ove pune emocija, kako je pogrešila što ga nije zadržala i da je to shvatila sada kada je raskinula svoju devetogodišnju vezu. Prvi put sam se osećala jako loše kad sam otkrila sve mail-ove koje su oni razmenili. Onda je on rekao da neće više da kontaktira sa njom, ali sam nakon sedam dana otkrila novu e-mail adresu sa koje joj piše. Nakon što sam mu zapretila razvodom, plakao je i rekao da je završio s njom i preda mnom bacio vizit kartu sa njenim telefonom. Nastavili smo dalje isto kao pre, srećni i zadovoljni i, što je najžalosnije, svi nam zavide na našoj ljubavi. Sad za Uskrs sam pronašla njenu čestitku u njegovom telefonu i njegov odgovor, pomalo dečački provokativan. To nije bio običan otpozdrav, nego zadirkivanje, nešto što ne liči na poruke dve osobe koje su raskrstile. U jednom od njenih mailova ona je rekla da je svesna da on voli svoju ženu, ali ona želi da nastavi s njim prepisku pošto je svesna da između njih postoji nešto i da je “on bio njen match". Ja sam suprugu objasnila da mi jako smeta da on bude u bilo kakvoj prepisci s njom, posebno sada kad sam shvatila da je to emocionalan odnos. Počela sam da proveravam sve njegove mail adrese i telefone. S druge strane, on kaže da je raskrstio s njom i da su ostali u prijateljskim odnosima u šta ja ne verujem. Čak mislim da nikakvo prijateljstvo nije moguće, niti je potrebno. Ma koliko da iniciram razgovor, on se svaki put drži svoje priče da samo mene želi i zdravu porodicu kakvu imamo i kaže da ja preterujem i da ga već opterećujem. Ja svakih 7 dana otkrivam neke detalje prepiske između njega i njegove bivše. Čemu ovo vodi? Da li ja preterujem sa “špijuniranjem”? Da li je ovo početak kraja nečega što ja ne želim ili postoji način da spasemo naš brak? 

Moja žena u poslednje dve godine nije uopšte zainteresovana za seks. Stalno nalazi neke izgovore, da je umorna, da je boli glava i slično. Ja sam na granici da nađem drugu ženu jer sumnjam da ona ima nekog drugog i ozbiljno razmišljam da se razvedem.

Ja i muž smo u braku, evo još malo 6 god. Nikad nikoga nisam volela kao njega, i on kaže da je kod njega ista stvar. Međutim, dva smo različita sveta, on je miran, staložen, tih, odmeren. Imao je 18 godina kada mu je umrla majka, jako je osetljiv, a ja sam vesela, nasmejana, bezbrižna, ljudi me vole, ma baš vesela za oboje. Imamo dva preslatka klinca od tri i dve godine, i kad se pogleda sa strane - idealno. Problem je u tome što ja i on kad se svađamo, ja sam uvek ta koja u afektu kaže i što ne misli, jednom sam mu čak i rekla da deca nisu njegova. Šta znam, bila sam besna, hteo je da se spakujem i odem bez njih. Rekla sam mu, takođe u afektu, dok sam bila trudna, pošto je rekao: "Ti misliš što si trudna da možeš sa mnom kako hoćeš" da nije problem i da ću da abortiram ako on hoće. Od tada ja sam za njega neko ko je hteo da ubije dete, i zamisli da li postoji nešto gore od toga da muškarcu kažeš da deca nisu njegova. A njegove uvrede, koje ne bih ni da pominjem su ok, njegovi afekti se ne priznaju, i poslednje što mi je rekao jeste, da kad budem otišla kod psihijatra i rekla mu šta sam rekla u afektu i ako mi psihijatar kaže da sam normalna, da će i on tako misliti. Ko zna da li ste me razumeli, ja sam pokušala. poenta je znači da on sve shvata pogrešno, stalno moram da pazim šta govorim, kao da je od stakla, osetljiv je, umišlja reči koje nisam rekla, skonta u svojoj glavi nešto i to je to. A ja blentava, trtljam, pričam šta treba i ne treba, drugačiji smo, ali meni to nije smetalo do sada. Da li postoji neko bračno savetovažlište, psiholog, ja bih ga rado posetila da njemu ispunim želju, pošto smatram da sam normalna?

Oženjen sam sa ženom koju volim i imamo troje dece. Bilo je koškanja i ranije, ali se sve jako pogoršalo od prošle godine. Počela je ekonomska kriza i ja sam ostao bez posla. Ekonomski se to nije jako osetilo pošto su prethodne godine bile veoma uspešne. Moj posao zahteva rad na računaru i česta putovanja van zemlje. Sličan je mornarskom poslu, samo su smene kraće. Znači, većinu vremena provodim tražeći nove poslove. Trenutno imam ponovo izvore prihoda, ali to nije sigurno na duže staze. Moja žena ne može da prihvati realnost i besni nezadovoljna svaki dan. Apsolutno ne pazi šta govori i vređa i mrtve i žive. Ne da mi da tražim posao. Razbija mi kompjuter i udara drvenom klompom po operisanoj nozi. Ne želi da razgovara uopšte i samo priča kako nam je bilo najlepše kada smo svi živeli u jednoj sobici i delili toalet sa bolesnom majkom. Deca naravno pate. Non stop se svađaju i tuku, a ocene padaju. Ne znam šta da radim. Jedino ovim poslom mogu da obezbedim dovoljo finansija za porodicu. Ali ovako više ne ide. Strah me je i da se razvedem i da prepustim decu ženi jer ona nije sposobna ni sebe da kontroliše i prehrani. 

Muž je ostavio mene i dva maloletna muška deteta zbog druge i planira da podnese zahtev za razvod braka. Iz mnogobrojnih razloga ne bih da mu dam razvod braka. Da li je to moguće i na koji način? 

Imam problem sa bivšim mužem. Zapravo, mi i nismo bili venčani, ali smo živeli zajedno i imamo ćerku od dve i po godine. Zabavljali smo se 8 godina, a zadnjih četiri smo živeli u Italiji, zbog same situacije kod nas u Srbiji. Sve vreme dok smo bili ovde ja sam se za sve mučila, izdržavala njega i njegove, a on je sve vreme izlazio, provodio se i pio, dok meni nije pukao film. Sve sam mu rekla u oči, ali tada smo već imali ćerku. On nije hteo nikako da ode, da se raziđemo ljudski. Ja sam na kraju sa detetom otišla za Francusku kod prijatelja, da on ne zna, i javila mu se tek kada sam stigla. On se na kraju vratio za Srbiju jer nije ni imao italijanske papire. Nisam ga zvala, nisam mu davala da vidi dete iz razloga što me je puno povredio. Sada vidim da je ipak moja greška, možda. Sada počinju problemi oko male jer mi treba pasoš nov i njegova punomoć, ali on ne želi ni da čuje. Ja sam ponovo našla čoveka koji me voli i koji meni pomaže u svemu i dete smo dobili zajedno. Tako da se sada zbog mene i on se oseća pod pritiskom. Očajna sam, ne znam šta da radim. Da li da se obratim advokatu ili ne znam kome. Znam i vidim da sam morala sve na drugi način, ali on je tako okrutan bio, pa je za mene jedino rešenje bilo da odem sa malom što dalje.

Moj muž je dijete alkoholičara, majke borca koja je izdržala 35 godina u braku sa njegovim ocem i pored svih nedaća i problema ostala u tom braku kako bi dijeca imala svoj dom i oca. Naime, ja i moj muž smo već 4 godine u braku. Od prvog dana smo imali problema što se tiče svega, različite smo nacionalnosti, ali to nam nije bilo važno tada kao ni sada, kada su poćela vrijeđanja od strane njegovih on je bio solidaran i potražili smo drugi dom. Tri godine smo živjeli i sada živimo kao podstanari. Imamo odlične poslove odlično zarađujemo ali nikada nismo zanemarili činjenicu da ne pomognemo njegovim. Ja sam i pored silnih vrijeđanja nasrtanja na mene prešla preko svega podigla ogromnu sumu novca da riješimo stambenoi pitanje i počnemo praviti kuću kod njegovih. Tada sam gledala samo da pomognem negovoj majci da joj vratim sina ali i svom mužu jer koliko god imali sretnih trenutaka u životu on doista nikada nije bio sretan sve do tog momenta kada smo zajedno odlučili da se vratimo na njegov teritorij i počnemo praviti nešto naše. To traje već godinu dana a i sa tom izgradnjom i naš problem. Mi smo istih godišta oboje imamo 27 godina nemamo dijece i tu nastaje moje pitanje. Već godinu dana počeo je izbjegavati me kao ženu, ako ja želim sex on je ili umoran ili ga boli glava; počela sam misliti da je to u istinu tako kada ga pitam i kažem da želim djecu on kaže još malo, to bi trebalo da znači da nije vrijeme, sa njegovim pokušavam biti 100% korektna obilazoiti ih, pomagati im samo da bih njemu dala do znanja da želim brak sa njim i dami ništa ne predstavčlja problem, ali kada sam nedsavno shvatila da me taj moj muž izbjegava i po pitanju sexa ostala sam nemoćna. Naime ja sam med. Sestra. Radim u smjenama, kada sam nedavno došla iz noćne smjene našla sam njegov donji veš pun sperme. To se poćelo stalno dešavati, jako me pogodila činjenica da mu je samozadovoljavanje bolje od sexa samnom. Molim vas pomozite mi šta da radim. Kako da riješim svoj problem a ujedno i taj što on ne želi dijecu. Unaprijed hvala.