anksioznost – pitajte doktora

Imam problem sa opsesivnim agresivnim mislima već 3 tjedna. Dosta sam agresivna i sama prema sebi. Uzimam gospinu travu, stanje je malo bolje. Da li je moguće da je to posledica pojačane anksioznosti i stresa koji sam preživjela prije 2 mjeseca? Nikada prije nisam bila u sličnom stanju. Po prirodi sam čak mirna i plaha.

Od septembra prošle godine imam tegobe koje mi nisu bile jasne. Tada sam doživeo napad panike, a to sam saznao kasnije čitajući. Držao sam to u sebi i ćutao. Čitao o tome i odlučio se posavjetovati sa izabranim lekarom i uputila me je psihijatru sa čijim pregledom nisam bio zadovoljan. Pregled je trajao 5 minuta i dobio sam tablete Zoloft i Rivotril, pročitao sam neželjena dejstva i to me je alarmiralo da ih ne pijem.

Sada nemam napade panike kao tog dana u septembru, ali dosta češće imam blaže oblike, kao da me nešto pomera, neki čudni osećaji. Uznemirenost i lupanje srca, raspoloženje koje se menja... Šta dalje? Kome se obratiti? Ima li pomoći?

Imam 23 godine, žensko sam. Visoka 165 cm i imam 57 kg. Prije 2 mjeseca dobila sam prvi napad panike i tu noć bila u hitnoj gdje su mi radili EKG (bez naznaka predinfarkta) sa 150 otkucaja u minutu. Dobila sam Diazepam i smirila se. Poslije toga sam radila KKS koja je pokazala mali pad željeza, te hormone štitne žlijezde koji su bili u normalnim parametrima. Rađen je i UZV srca i to je bilo uredno. Pritisak je uglavnom 115/75 otprilike. Jedino što imam problem sa kratkim dahom konstantno. Tada sam dobila sam uputu neuropsihijatru gdje mi je dijagnostikovana panična aksioznost.

Od tada pijem Paroksetin od 10 mg i misar 0, 25 (poslednjih 6 mjeseci). Od tada se više nisu javljali napadi panike, ali ja se uvijek plašim da se neće ponovo desiti i konstatno imam taj strah i tegobu. Da li se to može skroz izliječiti? I strah me srčanog udara ako se ponovo javi tolika aritmija. Da li je on moguć u ovakvim parametrima? I da li je moguće potpuno izliječiti ankszioznost?

Obzirom da već 5 - 6 godina patim od anksioznosti i strahova. Pijem terapiju koja mi pomaže (flunisan) ali imam 32 godine i zanima me da li ti lekovi antidepresivi i sedativi mogu da se koriste u trudnoći? Nisam trudna ali me zanima da li postoje neki bezbedni lekovi za to stanje?

Imam dijagnozu generalizovani anksiozni poremećaj. Kod psihijatra sam otišla prošle godine zbog stalnih palpitacija tj. preskakanja srca, pošto sam uradila sve pretrage kod kardiologa gde mi je rečeno da je sve psihosomatski. Psihihatar mi je prepisao Rivotril i Eliceu, što mi nije prijalo. Na moj zahtev ukinuta mi je ta terapija i dat Demetrin i Flunisan, što mi je prijalo.

Imala sam niz privatnih problema i stresova koji traju konstantno i danas, psihijatar me vraća na Rivotril i uvodi Alventu, sa objašnjenjem da "moram" piti Rivotril jer ne vredi piti Demetrin pod takvim stresom. Rivotril mi nije prijao nikada, uvek sam bila pospana, dekoncentrisana i imala osećaj kao da me otupljuje. Antidepresive mi je menjala vise puta. Pre nedelju dana dolazim kod doktorke da se požalim da mi nije ništa bolje, da mi je konstantno loše od Rivotrila i da sam postala zavisna od njega i podigla dozu na sa 1/4 tri puta dnevno na 1/2 dva puta dnevno samoinicijativno. Insistirala sam da mi ukine Rivotril i prebaci na običan benzo. Doktorka je to odbila pod izgovorom da cu "krizirati " jer sam zavisna postala verovatno i da treba postepeno izbacivati Rivotril i uvela mi je lek Lamictal. Prvog dana uzimanja Lamictala sam osećala nuspojave i bilo mi je jako loše. Nazvala sam doktorku i rekla je da je to zbog smanjene doze Rivotrila i da vratim početnu dozu, pa ćemo smanjivati postepeno. Međutim, svakim danom ja sam se osećala sve gore iako Rivotril nisam smanjila. Osećala sam jezivi tremor, celo telo mi je drhtalo, konstantno plakanje, agresiju, udaranje i razbijanje predmeta, povredila sam obe ruke, imam mučnine, vrtoglavice i sl.

Posle 5 dana prestala sam samoinicijativno da pijem Lamictal. Moji roditelji su otišli kod doktorke i rekli joj da nisam u stanju doći i opisali moje stanje. Doktorka je odbijala da prizna da je to možda nuspojava na lek Lamictal. Rekla je "Svašta piše u uputstvu" i odmahnula rukom. Međutim ja i dalje osećam razdražljivost, agresiju i plakanje. Nije mi jasno zbog čega? Kako tako naglo da se desi promena u mom ponašanju koje nije bilo i to baš ovih dana dok sam pila lek Lamictal? Plašim se da nemam neku drugu dijagnozu. 

Kažu da je moj problem anksioznost. Imam razne tegobe i to svakodnevno. Bol u grudima, vratu, nogama i rukama, utrnuće po celom telu, ponkead glavobolje, često vrtoglavice. Bio sam na više pregleda, sve je u redu. Jedina stvar koja nije okej, jesu povišeni leukociti. Više puta je rađen UZ abdomena, rtg pluća, sve je u redu... Da li je moguće da je anksioznost toliko jaka da osećam stalne tegobe i da zbog njih ne mogu da spavam?

Pre 20 dana samimao zaštićeni seksualni odnos sa devojkom koju ne poznajem najbolje. U jednom trenutku sam prstom penetrirao unutar vagine, i tek nakon nekoliko minuta setio se da bas na tom prstu imam posekotinu dužine oko 1 cm ili manje koja je nastala samo 24 sata pre tog odnosa. Posekotina nije mnogo krvarila kad sam se posekao, možda nesto vrlo malo neprimetno. Da li ima šanse da sam inficiran HIV-om preko te posekotine, naravno ako je devojka HiV +.

Nakon nekoliko dana, pa evo i nakon 20 dana, ja imam problema sa grlom, kao da je upaljeno malo ali nemam temperaturu. Čislim i da su mi pljuvačne žlezde ispod jezika u vratu blago otekle, ali to je možda samo deo aksioznosti u kojoj se nalazim. Da li mislite da je ovo neka bakterija ili drugi virus, ili ima sansa da je Hiv? 

Imam 31 godinu i već godinu dana se borim sa anksioznošću koja polako prelazi u hipohondriju i panični poremecaj, mada mi ta dijagnoza nije zvanicno potvrdjena jer sem jedne seanse psihoterapije kod drugih lekara nisam išao. Naime, sve je počelo odjednom pre godinu dana kada mi se javio napad panike u vidu lupanja srca, nesvestice posle čega sam umislio da sigurno imam kardiovaskularnih problema. Kada sam otišao na pregled i ustanovljeno da sam ok, taj strah me je popustio i neko vreme sam bio miran nakon čega je počela da mi se pojavljuje fobija od raznih tumorskih oboljenja. Tumor mozga, melanom, rak pankreasa, jetre, debelog creva... Sve sam to preležao i nakon odredjenih pregleda neko vreme budem miran pa se opet vrati neka nova bolest. Najnovija je leukemija jer su mi na poslednjem vadjenju krvi leukociti bili 14 iako doktor tome nije pridao značaj. Naravno odmah krece googl, traženje simptoma koji se uvek podudaraju sa mojima i koliko god sebe ubedjivao da umisljam ipak je jače od mene. Problem je i što, za razliku od klasičnih hipohondara koji lutaju od lekara do lekara, ja više ni ne smem da se pregledam jer ubedim sebe da sam sto posto bolestan, da mi nema leka pa se plašim dijagnoze. Mada i dosadašnji odlasci kod lekara koji su potvrdjivali da sam zdrav samo su me na neko vreme smirivali dok ne bih osetio neke simptome koji odgovaraju drugoj bolesti i onda opet sve ponovo, tako da nisam siguran ni da je rešenje da konstantno visim kod doktora i radim raznorazne analize, ali sa druge strane ja nikad nisam načisto da li je upitanju samo hipohondrija ili sa mnom stvarno nesto nije u redu. Da napomenem da sam od skora postao otac i dok gledam svoju devojčicu umesto da se radujem meni se ponekad javljaju crne misli kako ce rasti bez oca, kako cu još malo biti tu sa njom. Počeo sam da merim kilazu po 5 puta dnevno, temperaturu koja ponekad bude 37 i odmah se uplašim, pipam vrat tražeći žlezde, zagledam se u ogledalo, pitisak ne smem da izmerim jer se plasim šta će aparat da pokaže i što je najgore vidim da to sve više uzima maha, ali jednostavno nemam snage da se tome oduprem. Od lekova, na svoju ruku sam prvo povremeno pio bromazepam, sada rivotril 1/4 ali ne svakodnevno. Rivotril pomaže, ali se plašim da se ne navučem jer radim u MUP-u pa mi je i zbog posla nezgodno. Moje pitanje za Vas bi bilo da li da idem kod psihologa ili psihijatra?

Imam 22 godine i već oko 2 godine osecam kao da je sve nestvarno, taj osećaj je prisutan 24h,kao da sanjam i odjednom krene neka vrtoglavica, noge kao da nisu moje, ubrzan rad srca, ponekad ekstrasistole, a najgore je to kad me uhvati neki osecaj kao da nisam prisebna kao da ne cujem nego kroz neku maglu to traje 10 15 sekundi (konkretno taj osecaj sam osetila kao dete od 11,12,13 godina nekoliko puta). I moram do toaleta od straha, plasim se da odem negde, ali se usudim i hvala Bogu nista se ne desi, ali osecaj uzasa je prisutan. Meni je psihijatar dao dijag. f41.0 Od lekova pijem bromazepam 1,5mg pp, Lata 20mg i pijem eurotyrox 25mg Radila sam uz srca ,sve je u redu. Radila sam 25.06.2019, laboratoriju i urin i tu je sve dobro, radila sam Fob test na heliko negativan. Doktore, jako sam uplašena da ne bolujem od neke psihoze, shizofrenije isl. neke teske bolesti, kancer. Majka mi je imala dijag, f41.0 Ne pijem, ne pusim, ne drogiram se, kafu 1,2 na dan Imam 73kg visoka 170cm. Bavim se fizickom aktivnoscu, cešce konzumiram sirovu hranu, ali jedem sve. 

Imam anksioznost kao dijagnozu sa depersonalizaciom i derealizaciom. Inače sam sada trudna i pred porodjajem sam ne koristim trenutno ni jedan lek zbog bebe. U nedelju imam zakazan carski rez. interesuje me da li anestezija može da utiče nešto loše na moje stanje? Inace anksioznost mi se javila sad pred kraj trudnoće opet.

Imam 26 godina, pre oko tri godine ustanovljena mi je dijagnoza okp sa anksioznoscu. Od tada pijem lek rissar i lek xanax, od tih lekova mi je bilo bolje i prestali su simptomi koje sam imao poput opsesivnih misli, medjutim od pre nekoliko dana pojavio mi se nov problem. Radi se o tome što sam postao svestan nekih uobicajenih radnji svakog čoveka npr. kao što je gutanje od tada mi se dešava da jako često gutam čak i kad nije potrebno. Da objasnim na primeru kad popijem vodu ja progutam vodu i posle toga nastavim da gutam i kad to nije potrebno. Ili npr u toku dana gutam često pljuvačku i po nekoliko desetina puta u minutu kao da me neka sila tera da to radim a ja nemam kontrolu, ponekad su mi suva usta pa i ne mogu da progutam pljuvačku tada me uhvati strah. Šta da radim? Ovo me već iznuruje pa ponekad pomislim čak i na samoubistvo. 

Zbog iracionalnog osećaja straha, uznemirenosti, depresivnih misli, napada panike kada izađem do prodavnice, obratila sam se psihijatru koji je konstatovao anksiozno depresivni sindrom. Početna terapija je bila asentra 50 mg i rivotril 1/4 ujutru, a uveče samo 1/4 rivotrila. U međuvremenu su krenula užasna zujanja u ušima, glavobolje, bol u ramenima, te noćima do 5, 6 ujutru nisam mogla da zaspim, a bolovi su bili pristuni i danju. Nakon toga pojačana mi je terapija, asentra ujutru i posle podne, a rivotril ujutru 1/4 i uveče 1/2. Simptomi su i dalje bili isti. Htela bih da napomenem da je osećaj uznemirenosti prestao, ali bolovi i zujanja su se nastavljali. Najgore je što nikako nisam mogla da uspostavim normalan san, uspavam se jedva oko 5 ujutru i ustanem oko 14, 15h. Nakon toga, promenjena mi je terapija, umesto asentre dobijam zoloft od 50 mg ujutru i posle podne, rivotril ujutru 1/4 i cela uveče i trittico retard od 150 mg. 1/3 pre spavanja. Od tada, osim lošeg sna, dešavalo mi se da čak i ne spavam uopšte. Opet se javljaju simptomi anksioznosti, postajem veoma dezorijentisana, zaboravna i u par navrata sam uočila da su mi oči krvave. Moje pitanje je da li je moja terapija ispravna, i da li je prejaka?

Radio sam test na hepatitis b i hepatitis c i oba su negativna. Radio sam test na hiv više puta i bio je uvek negativan.

Odradio sam krvnu sliku, imunološke parametre, razmaz periferne krvi, elektroforezu proteina i cd4 limfocite. Dobio sam sledeće rezultat:

Imunološki parametri: IgG 13,35 (7,00-16,00 g/L) IgM 1,12 (0,40 - 2,30 g/L) IgA 5,32 (0,70 - 4,00 g/L) C3c 1,20 (0,90 - 1,80 g/L) C4 0,20 (0,10 - 0,40 g/L) IgA-povišen.

Razmaz periferne krvi: Eritrociti su normohromni, urednog broja (5,06) i morfologije. Broj leukocita je uredan (4,81) Leukocitna formula: Neut 67% Ly 28% Mo 5% Trombociti su urednog broja (258) i morfologije.

Elektroforeza proteina: Albumini 61,0 (53,8-65,2) Alfa-1 globulini 2,5 (1,1-3,7) Alfa-2 globulini 9,2 (8,5-14,5) Beta globulini 9,6 (8,6-14,8) Gama globulini 17,7 (9,2-18,2) Elektroforezom proteina seruma dobijen normalan nalaz M-pik nije detektovan.

T-Limfociti (cd4) 377 (400-1900).

Gore navedeni simptomi su i dalje prisutni.

Postoji li mogućnost da imam neku infekciju (virusnu ili bakterijsku)? Šta je moglo ovoliko sniziti cd4 limfočite? Vaše stručno mišljenje o mom problemu?

Pre 5 godina sam imao anksiozno-depresivnu epizodu i trebalo mi je 11 meseci da se uz ksalol stabilizujem. Od tada nisam imao tegoba niti sam koristio bilo kakve lekove. Međutim, od Nove godine su mi se pojavili iznenadni noćni napadi panike (2 puta sam se budio usred noći) i skoro svakog dana često osećam paniku, kakvu sam imao tokom pomenute epizode. Doduše, prethodna godina mi je bila veoma turbulentna: smrt i bolest u porodici, problemi sa ljudima na poslu, položio sam vozački ispit, česta putovanja i duži boravci van zemlje (mada su mi prijali), povrh svega jedna turneja po zemlji, koju sam iskreno jedva čekao da se završi. Međutim, za razliku od pre 5 godina, sada nemam "crne" misli, već samo te telesne manifestacije. Plašim se da opet ne upadnem u to staro stanje. Šta to može da bude sa mnom, šta biste mi preporučili da preduzmem? Ili me je jednostavno "sastavila" prethodna godina? Hvala unapred.

Poštovani, lekar sam po struci, ali mi to nije pomoglo da do sada pronađem za sina odgovarajućeg terapeuta. On je 1989. godište i unazad 10 godina uma problema sa anksioznošću, OKP, hipohondrijom/somatizacijom. Bio je kod više psihijatara, neko vreme je koristio i medikamentoznu terapiju, ali vid psihoanalitičke psihoterapije nije dao rezultata. Želi da proba sa kognitivno-bihejvioralnom terapijom. Interesuje me preporuka za psihoterapeuta (po mogućnosti muškaraca i psihijatra) u Beogradu i kontakt. Veliki pozdrav!