anksioznost – pitajte doktora
Postavite pitanje o simptomima, dijagnozi ili terapiji. Odgovor lekara je potpuno besplatan. Već 49 pitanja na temu anksioznost.
Da zakažete pregled pozovite 063 687 460
Svi odgovori (49)
Već dva i po meseca pijem karbapin, po polovinu, tri puta dnevno,
Već dva i po meseca pijem karbapin, po polovinu, tri puta dnevno, anafranil takodje tri puta dnevno i trixifen. Lečim se od anksioznosti, bila sam hospitalizovana veoma kratko, jer sam kliniku napustila na lični zahtev. Najveći problem jeste kilaža koja je sada u porastu, ugojila sam se i užasno me nervira to. Da li je to od ovih lekova i kako da stanem na put tome? Što se tice mog psihičkog stanja sasvim je dobro, terapija je ok, ali kilogrami rastu.
Poštovana,
Morate se u toku redovnih kontrola posavetovati sa psihijatrom koji Vam je ordinirao terapiju i eventualno načiniti izmene, pogotovo ako Vam je stanje dobro, pa bi podnosilo manju dozu lekova.
Uspostavljena mi je dijagnoza F41. Aksioznost sa primesama depresije, panični napadi, derealizacija i depersonalizacija. Terapija
Uspostavljena mi je dijagnoza F41. Aksioznost sa primesama depresije, panični napadi, derealizacija i depersonalizacija. Terapija Xanax 0,25 i Flunisan od 20 mg izjutra. Nakon mesec dana prepolovljen mi je Flunisan na pola, a Xanax pijem po potrebi. Jednom mesečno idem na psihoterapiju. I dalje osecam simptome, povremeno mi je sve čudno, kao da gledam kroz filter ili kao da sanjam. To me užasno nervira i često pričam o tome jer mi je dosta lakše (vrtoglavica, napetost). Radim sve kao i pre - posao, porodica, druženje, ali ne uživam u svemu tome kao nekad i motivacija mi je slaba. Koliko vremena mi je potrebno da se oporavim i stabilizujem? Da li moje stanje može da se pogorša i izazove neke druge komplikacije?
Imam 22 godine i već oko godinu dana osećam psihološku nelagodu. Naime,
Imam 22 godine i već oko godinu dana osećam psihološku nelagodu. Naime, osećam strah da ću tokom razgovora sa ljudima da napravim grešku u govoru. Zbog toga prilikom razgovora sa ljudima osećam intezivnu napetost, a često pravim i gramatičke greške stavljajući reči u pogrešan padež, rod, oblik, zamuckujem, nepravilno izgovaram reči i glasove. Napominjem da ranije nisam imao nikakvih problema u izražavanju. Takođe, ponekad osećam intenzivnu anksioznost i kad ne razgovaram sa nekim, samo zbog mogućnosti da ću početi da pričam i da ću da napravim grešku. Takva stanja traju od nekoliko sati, pa do desetak dana.
Problemi koje opisujete odgovaraju slici anksioznih smetnji, ne toliko u smislu potpune disfunkcionalnosti koju bi podrazumevala fobija, već pre kontinuirane napetosti i nelagodnosti koja Vas onespokojava i čini nesposobnim da relaksirano razgovarate i funkcionišete, a svaka greška koju je u tom stanju lako napraviti, izvor je nove napetosti. Niste napisali da li ste se ikada povodom svog problema javljali nekom stručnom licu. Vaše subjektivno osećanje je, verujem, varijabilno, pa se nekad oko istih smetnji osećate manje opterećeno, a nekada više. Bilo bi veoma korisno za Vas da se javite nekom terapeutu koji bi Vas uputio u tehnike relaksacije kako biste olakšali doživljaj unutrašnje napetosti i pri tom lakše funkcionisali u konkretnim situacijama. Iako sa stručne strane gledišta, Vaše smetnje ne spadaju u kategoriju težih psihičkih smenji, Vaše subjektivno stanje sigurno govori drugačije i verujem da se veoma neprijatno osećate. Niste pomenuli da li je postojao neki događaj ili problem koji biste mogli povezati sa početkom smetnji, ali nije isključeno da je neki spoljašnji ili unutrašnji konflikt isprovocirao početak smetnji. Samim tim, ukoliko biste razrešili taj potencijalni konflikt (koga ne morate aktuelno ni biti svesni) uz pomoć terapeuta, mogli biste bolje kontrolisati eventualno buduće pojavljivanje ovih i sličnih smetnji.
U borbi protiv stresa i anksioznosti imam problem da pobegnem od crnih misli,
U borbi protiv stresa i anksioznosti imam problem da pobegnem od crnih misli, odnosno da promenim tok misli koji pojačava anksioznost, koja opet šalje crne misli i tako u začarani krug. Molim Vas da mi preporučite neku tehniku skretanja pažnje i kontrole misli koja mi može pomoći. Drugo pitanje je vezano za fizičku aktivnost. Da li fizička aktivnost može da pojača otpornost na stres - naravno u dužem vremenskom periodu? I da li je pri akutnom stresu u poslednjoj fazi stresa - iscrpljenosti preporučljiva pojačana fizička aktivnost koja ubrzava metabolizam? Ili je preporučljivo mirovanje, tečnost, posebna ishrana?
Niste mi naznačili o kakvom se stresu radi, odnosno od čega to nastojite da se odbranite, ali simptomi o kojima govorite ukazuju pre svega na depresivnost. Ukoliko samo nastojite da "skrenete pažnju" od bolne teme, bojim se da to neće trajnije da reši Vaš problem, jer će on ostati nerešen, a same tehnike skretanja misli će ga privremeno potisnuti, što ne znači da on vremenom neće postati još ozbiljniji i teže rešiv. Ne predlažem "tehnike za skretanje pažnje" već manje ili više konkretno bavljenje problemom koji Vas muči, što biste, ukoliko smatrate da ne možete sami, uspešno mogli da izvedete u saradnji sa psihologom, koji bi Vam pomogao u sagledavanju, analizi i drugačijem pristupu problemu ukoliko on sam po sebi nije lako rešiv. Za savladavanje bihevioralnih tehnika nije moguće dati instant savet ovim putem, već je za to potreban koliko-toliko kontinuiran rad sa terapeutom. Kada je prisutan stres ili krizno stanje, fizička kondicija je izuzetno važna, pa ukoliko je imate, lakše ćete prebroditi postojeće probleme. Umereno fizičko vežbanje - rekreativnosti preporučuju se uvek, naravno, u skladu sa trenutnim fizičkim mogućnostima onoga koji problem ima, ali se lagane i postepeno intenzivnije fizičke aktvnosti preporučuju u terapijske svrhe čak i kako bi se iscrpljenost prevazišla. Na primer, desetominutna lagana šetnja verovatno će biti prihvatljiva i osobi koja je fizički dosta slaba i iscrpljenja, ali je deo uvodne aktivnosti koja će se kroz, recimo, nedelju dana, produžiti za još pet minuta, da bi se postepeno kroz više nedelja ustalila kao neopterećujuća i organizmu potrebna aktivnost koja je blagotvorna i na psihološkom planu.
Zbog cističnih jajnika i bolnih menstruacija, ginekolog mi je preporucio da pijem
Zbog cističnih jajnika i bolnih menstruacija, ginekolog mi je preporucio da pijem Logest(pipule za kontracepciju), koje sam pila 20 meseci. Po prekidu, pocela sam da osecam tahikardije koje su trajale po nekoliko sati, bez obzira ne lekove za smirenje(bromazepam od 1,5). Uradila sam kartu hormona i svi su u redu sem prolaktina koji je isao do 1670. Poslednja analiza je pokazala da je srednja vrednost 820. Za mesec dana idem na kontrolu,da bi se odredila terapija ali ono sto mene zanima je, da li visok prolaktin izaziva anksiozne napade (koje prate tahikardija,dijareja,itd.)? Imam 23 godine, nisam radjala,i u poslednje vreme nisam imala stres.
Uzroci hiperprolaktinemije su različiti zbog čega je prvo i osnovno utvrditi razlog njenog nastanka, a potom i primeniti adekvatni terapijski postupak koji u najvećem broju obolelih podrazumeva primenu lekova koji suprimiraju sekreciju prolaktina iz hipofize. Iz vašeg mejla ne mogu da zakljucim kome ste se obratili za pomoć ali to svakako treba da bude specijalista endokrinolog. Što se tiče navedenih tegoba one nisu karakteristika hiperprolaktinemije i ne mogu se njome objasniti. Tipicni simptomi lučenja prololaktina u višku jesu u prvom redu različiti poremecaji menstrualnog ciklusa sve do njegovog potpunog izostanka, pojave steriliteta i često sekrecije iz jedne ili obe dojke.Kako je najčešći uzrok ovog oboljenja prisustvo mikroadenoma hipofize, neophodno je uraditi i magnetnu rezonancu iste radi njegovog isključivanja ili potvrde postojanja.
Ass.dr Milena Velojic Golubovic
Anksioznost nije posledica oboljenja štitaste žlezde. Funkcija žlezde je dobra, na šta ukazuju i nalazi hormona, pa lečenje u tom smislu nije potrebno. Preporučuje se ultrazvučni pregled štitaste žlezde radi kompletiranja nalaza i eventualnog isključenja zapaljenske ili morfološke promene.
Imam dijagnozu F25, praćena sa anksioznošću. Iz Šapca sam i zanima me
Imam dijagnozu F25, praćena sa anksioznošću. Iz Šapca sam i zanima me kome mogu da se obratim za psihoterapiju? Pijem i lekove, ali bi probao još i sa ovim. Nemam prijatelje niti partnerku. Posao sam izgubio i sve teže se uklapam u okolinu.
Poštovani,
Anksioznost u sklopu Vaše bolesti se dominantno tretira lekovima a ne psihoterapijom. Postoje neke psihoterapijske metode koje se mogu primeniti ali samo kao pomoćne. Predlažem Vam da odete do Vašeg psihijatra koji će verovatno imati tačnije informacije o kolegama koje se bave psihoterapijom u Šapcu i da li ta vrsta psihoterapije može da pomogne u Vašem slučaju. Takodje pregled i ragovor sa psihoterapeutom možete zakazati i ovde.
Čitajući o anksioznosti zainteresovao sam se za kognitivno bihejvioralnu terapiju. Međutim, količina
Čitajući o anksioznosti zainteresovao sam se za kognitivno bihejvioralnu terapiju. Međutim, količina materijala koju sam našao na internetu o ovoj temi je dosta škrta i približno ista. Zato me interesuje da li možete da mi preporušite neku literatura gde je ova tema dublje obrađena.
Poštovani,
Ako ste pretraživali podatke na internetu na našem jeziku, tada zaista ima veoma malo podataka. Medjutim, ako znate engleski i u pretraživaču ukucate ključne reči „cognitive behavior therapy" naći ćete veliki broj stranica o ovoj temi. Što se tiče domaćih knjiga - za sada je najpogodnija za opštu populaciju knjiga Prof. dr Jezdimira Zdravkovića pod nazivom „Tumačenje neuroza" gde se daju jako dobri opisi samih anksioznih poremećaja i metoda bihejvioralno kognitivne terapije. Na engleskom jeziku imate jako veliki broj stručnih knjiga, ali i knjiga samopomoći poput jako popularne „Mind over Mood", „Overcoming anxiety" i sl. Ako ste profesionalno zainteresovani za ovu psihoterapijsku metodu, u Nišu se organizuje četvorogodišnja edukacija iz ovog psihoterapijskog pravca http://www.srabct.org.yu .
Šta mislite o autogenom treningu? Da li je to delotvorna dopunska metoda
Šta mislite o autogenom treningu? Da li je to delotvorna dopunska metoda za lečenje depresivnih i anksioznih stanja? Da li u Nišu postoji mesto gde se izvodi kurs autogenog treninga i gde?
Autogeni trening je priznata i veoma korisna metoda koja se veoma široko može koristiti kod neurotskih smetnji, pa i kod anksioznih i depresivnih stanja. Nemam informaciju o tome da se kod nas održava takav kurs, ali imate mnoštvo priručnika koji vas uvode u AT, koje su vema razumljive i za obrazovanog laika, pa se možete njima pomoći (iako verujem da ste do sada već takve priručnike i nabavili). Ukoliko smatrate da Vam nije dovoljno to što možete da pročitate, možda će Vam koristiti da se javite u neku od medicinskih ustanova za zaštitu mentalnog zdravlja gde ćete sa neuropsihijatrom/psihologom proći kroz osnovne tehnike AT koje ćete, naknadno sami, lakše primenjivati bez dileme da li to radite na pravi način.