Socijalne fobije su poremećaji koji se karakterišu iracionalnim strahom od ljudi i socijalnih situacija. Zapravo, osobe s ovim poremećajem se plaše svih situacija u kojima ih drugi mogu gledati i uvrediti. Radi se o strahu od nastupa pri čemu su simptomi mnogo jače izraženi nego kad je reč o normalnoj tremi ili nervozi pred nastup na javnoj sceni. Socijalne fobije obično se javljaju nakon puberteta, a vrhunac dosežu iza 30. godine života. Većina socijalnih fobija evidentna je u dobi između 20. i 35. godine tako da može upropastiti najbolje godine života.
Uzrok nastanka
Prema bihevioralnim hipotezama fobijski simptomi su posledica kondicioniranja i abnormalne kognicije koja se karakteriše kao "strah od negativne evaluacije" i "predrasuda da će drugi ljudi biti prema njima preterano kritični".
Psihodinamska istraživanja upućuju na ulogu odbacujućih roditelja, pre svega majki, bilo da su deca bila zapostavljena ili prezaštićena.
Biološke teorije objašnjavaju nastanak socijalnih fobija poremećajem u funkciji neurotransmiterskih receptora u mozgu i neuroendokrinološkim odstupanjima.
Klinička slika
Socijalne fobije nisu samo strah od uobičajenih situacija poput javnih nastupa, ispita ili susreta s autoritetima (situacije u kojima se i svi ljudi barem mrvicu nelagodno osećaju jer su izloženi posmatranju i ocenjivanju drugih). To mogu biti i neobjašnjivi strah od crvenjenja u javnosti, strah da ćete se osramotiti, ugušiti ili pljunuti u hranu dok jedete pred drugima, od toga da vas drugi na poslu posmatraju, od upotrebe javnih WC-a, od pisanja ili potpisivanja dokumenata pred drugima, od gomile, uopšteno, strah od svih situacija u kojima čovek bilo direktno, bilo posredno oseća da ga neko drugi posmatra, procenjuje, ocenjuje, ispituje. Kada su izloženi situacijama straha oboleli često ispoljavaju somatske simptome anksioznosti kao što su palpitacije (lupanje srca), drhtanje, napetost muskulature, muka u stomaku, suva usta, topli ili hladni talasi po telu, glavobolja, itd.
Socijalne fobije mogu biti toliko jake da se ljudi ne užasavaju samo direktnog kontakta s nekim, nego i telefonskih kontakata ili u novije vreme kontakta chatom, icq-om, SMS-om. Ukratko, fobične mogu biti sve situacije u kojima onaj ko šalje poruku oseća tu poruku kao simbol za osobe koje ga s druge strane komunikacijskog kanala procenjuju, bez obzira što ga ne vide.
Fobija ne mora značiti direktno da osoba ne dolazi na posao, intervjue, ne druži se s ljudima i sl. To su drastični slučajevi, a nemali broj ljudi pre ispita povraća, ima proliv i napade panike, ali se na kraju ipak pokušavaju naterati da obave zadatak od koga se užasavaju.
Ponekad im to uspeva, ponekad ne, pa ćete od mnogih čuti da nisu otišli na ispit jer nisu bili spremni ili će izmisliti izgovor koji im omogućava odlaganje sastanka i sl. Drugi uspevaju obaviti zadatak tabletama za smirenje, koje uvek imaju, pa ih piju i usred sastanaka. Nažalost, samo odlaganje nije dobro rešenje, jer fobična osoba živi s tim strahom i dalje, znajući da je 'užasna' situacija ponovo čeka. Naime, napad panike, odnosno užasni strah zapravo je reakcija organizma po principu 'beži da se spasiš', pa adrenalin skače. Kako situacija za beg objektivno ne postoji, adrenalin se troši u telu izazivajući navalu krvi u mozak, lupanje srca, trnce, naglo znojenje, talase toplo-hladno, nagli proliv ili potrebu za mokrenjem i još gomilu drugih, izrazito neugodnih simptoma, koji se razlikuju od osobe do osobe. Simptomi napada panike znaju biti toliko jaki da osoba zaista misli da će dobiti srčani ili moždani udar.
U načelu, osobe sa socijalnim fobijama veoma su nezadovoljne sobom i svojom aktivnošću, niskog samopoštovanja, imaju izražen osećaj nesigurnosti. Socijalna fobija je ogromno opterećenje za obolelu osobu. Takve osobe najčešće ostanu socijalno izolovane, slabije su edukovane, češće su finansijski zavisne ili u finansijskoj oskudici, pate od dodatnih psihijatrijskih poremećaja, cesto razmisljaju o suicidu (samoubistvu), a neretko ga i izvrše.
Lečenje
Od psihoterapijskih metoda najuspešnije su kognitivno-bihevioralne (promena ponašanja i postepeno izlaganje fobičnim situacijama), a po potrebi se mogu uključiti i medikamenti. Lekovi koji su se pokazali generalno najefikasniji u terapiji socijalne fobije jesu oni koji inhibišu enzim monoamino oksidazu u CNS-u: reverzibilni inhibitori monoamino oksidaze (RIMA) i ireverzibilni inhibitori monoamino oksidaze (MAOI). Drugi lekovi korišćeni u tretmanu socijalne fobije uključuju benzodiazepine, beta blokatore i selektivne inhibitore ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI).
U svakodnevnom životu treba primenjivati tehnike meditacije i/ili relaksacije, redovno vežbanje, pravilno se hraniti. Uz pomoć psihoterapeuta treba u svakodnevnom životu aktivno menjati sliku o samome sebi, navike i ponašanja na području samopouzdanja, aktivno se zalagati za sebe, menjati pogrešna, negativna i štetna uverenja, podizati emocionalnu inteligenciju i sl. U slučaju napada panike treba primenjivati tehnike desenzitizacije (smanjenja osetljivosti), kako u mašti (meditaciji), tako i u stvarnom životu.
Kod koga da zakažem psihijatrijski pregled?
Povezani tekstovi:
Pišem za ćerku, dobro dete 2005. Ima sestru bliznakinju koja je od kuće otišla posle završetka osnove škole zbog sporta. Završile su srednju školu. Obe su išle u Hrvatsku na sezonu razdvojeno. Sada su zajedno u NS u istom stanu. Boji se gradskim da ide, plaši se ljudi u istom. Sestra je ne poštuje, samo viče, hoće svoj mir kao da se povlači u sebe, one su mi sve skroz su različite. Ne znam sa koje strane da joj priđem, bojim se da je još više ne povredim. Zabrinuta majka.
Moje dete je vec sa polaskom u skolu trpelo vrsnjacko nasilje....Kako je skola to prikrivala navodno decijom igrom a kasnije I grubim pretnjama to je ostalo na nivou skole,detetu pada samopouzdanje,povlaci se I pocinje da negira nasilje! To vremenom uzima maha I psihijatru otkkriva sta trpi I od koga ali je dete tada vec lose...Pocinje sa terapijom Zoloft I Rispolept,pokusava I povrediti sebe pred polazak u skolu! Imao je neretko I panicne napade...jedini period kada je bio dobro I ziveo Bez straha I nervoze je raspust...dete je vrlodobar djak! Periodicno je spreman I da se druzi sa decom ali retko...neretko samo lezi I zuri u jednu tacku! Godinu Dana je Bez terapije od toga je 8 meseci bio dobro,od decembra meseca krece povlacenje,od skole ima veliki strah u drugo polugodje je toliko neredovan da ce polagati razredni ispit(Iima par ocena,petice I 2 trojke) Obozava Istoriju,Biologiju I strane jezike! On ponovo negira da je imao probleme u skoli ali od druge dece cujem da jeste! Na psiho terapiju krenemo I ubrzo prekida..... Sto se tice skole nema ni kamere ni skolskog policajca tako da je uvek bilo da su svi problemi laz pa cak I lekarski izvestaji! To traje 4 god...dete sada I'ma 12 I 5 je razred! Neznam kako dalje!!!! Molim za pomoc!
Da li postoji neki lekar,psihijatar koji se bavi socijalnom fobijom i kako doći do njega,hvala
pozdrav ja imam strahove iz djetinjstva ranog i sad zivim sam jako mi tesko u smislu ko ono djete pojesceme vuk okrasceme neko sta ciniti koji lijek
Naravno da lek postoji, problem je medjutim sto ga danas svrstavaju u narkotik i sto je na zalost ilegalan... Zove se MDMA, ili glavni sastojak tkz "eksera" ili klubske droge koja je popularna medju mladima. Pisem ovo iz licnog iskustva...
Pišem tekst zbog ćerke. Završila je fakultet Fizička hemija, i radila je master u Vinči ispitivanje manastirskih voda (5 manastira iz Srbije i C Gore po dva puta) i stepen radioaktivnosti u njima. Međutim, sad postoji problem. Ona sa tim fakultetom ne može da nađe posao. Izgubila je samopouzdanje, a dobila strah od ljudi. Pošto sada non stop konkuriše sa srednjom školom odmah je na intervjuima uhvati strah, drhtavica,... i kad ke komisija vidi... zahvale joj se i doviđenja. Ili joj odmah mejlom odgovore da je prekvalifikovana. A to je samo lada su u pitanju intervjui. Poslata je od strane fakulteta na Institit za onkolologiju od marta 2020 do marta 2021. i nije bilo nikakvih problema. Ali to je bilo na određeni rok... i sad ponovo sekiracija kod nje, sekiracija kod mene. A znam kad bi prošla taj korak da bi bila izuzetno dobar radnik. Pored engleskog koji govori, čak je i neke ispite spremala iz knjiga na engleskom, evo dve godine kako po svom nekomizboru uči i švedski jezik. Verovatno sam se mnogo raspričala, ali svaka majka svom detetu żeli sve najbolje ..
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Bolesti