Hipohondrija se može definisati kao preokupiranost strahom ili mislima da je osoba obolela od neke teže bolesti, što je posledica pogrešnog tumačenja telesnih simptoma. Preokupiranost bolešću stalno postoji uprkos razuveravanja da bolest nije prisutna i odgovarajućim pregledima i ispitivanjima koja isključuju postojanje te bolesti. Reč hipohondrija potiče od grčke reči hipohondrijum i označava područje abdomena (stomaka) koje se nalazi u oblasti jetre, ispod desnog rebarnog luka. Većina hipohondara, odnosno ljudi koji su se žalili na bolest koje nema, a uz koju je išao strah od bolesti i smrti, su pokazivali da upravo iz tog područja idu bolovi i šire se.
Uzrok nastanka
Redovno se radi o narcistički struktuisanim ličnostima, koje pokazuju brigu i veliki strah za sebe, nesvesno tražeći zadovoljenje svojih potreba. Iza hipohondrične svesne zabrinutosti za fizičko zdravlje može se zapravo skrivati nesvesna autodestrukcija i osećanje krivice.
Česti su hipohondrijski projekti u neurozama, i to najviše u histeričnoj neurozi, tzv. konverzivnoj neurozi koja konvertira psihičke simtpome u telesne tako da ponekad dolazi do preklapanja simptoma hipohondrije i simptoma konverzivne neuroze. Oni se javljaju i kod depresije.Hipohondrija se često javlja na početku shizofrenije kao i kod paranoje i prisilne neuroze.
U blažim, prolaznim, oblicima hipohondrije, preokupiranost bolešću se često pojavljuje kao reakcija na smrt ili tešku bolest bliske osobe i prolazi spontano kad se osoba prilagodi na posledice traumatskog događaja ili razuveravanjem od strane lekara. Ozbiljna bolest ili smrt u okruženju osobe mehanizmom identifikacije dovodi do straha ili sumnje da je i ona obolela od iste bolesti, što može da bude izraz osećanja krivice ili deo procesa tugovanja.
Klinička slika
Simptomi hipohondrije su u prvome redu zaokupljenost strahom od bolesti uprkos medicinskom mišljenju da je osoba zdrava, zatim pogrešno tumačenje simptoma, neopravdano nezadovoljstvo tretmanom od strane lekara. Obično hipohondrične osobe dolaze s "brdom" nalaza i najčešće s mešavinom ponosa i panike govore o broju lekara koje su posetili u međuvremenu, sposobni su da navedu neverovatne detalje što je svaki od lekara koje su obišli rekao.
Međutim, pravi problem nastane u trenutku kada iscrpne dijagnostičke metode ne upute na bilo kakav telesni poremećaj, što automatski ukazuje na njihovu nerealnu interpretaciju. Sekundarna hipohondrija sreće se u sklopu nekih stanja straha ili afektivnog poremećaja. Najčešće je reč o paničnom poremećaju i depresiji.
Sekundarna hipohondrija je češća, ima blaži oblik, traje kraće i tretiranjem osnovnog poremećaja iščezavaju i manifestacije hipohondrije. Snažan strah da je osoba već obolela od neke bolesti sreće se kod osoba sa primarnom hipohondrijom. Sumnja osobe da je obolela ukazuje na prisustvo neizvesnosti kao i potrage za dokazima jer je nesigurna, dok pogrešna ubeđenost da je obolela, pri čemu joj dokazi nisu potrebni ukazuje na hipohondričnu sumanutost.
Osobe s hipohondrijom imaju snižen prag za opažanje normalnih telesnih doživljaja, lakše osete bol i pridaju selektivnu pažnju svemu što se slaže s njihovom predstavom bolesti i zdravlja, a zanemaruju informacije koje ukazuju da nema razloga za strah ili sumnju da postoji bolest. Strah je potenciran pogrešnim tumačenjem telesnih simptoma. Što su telesne senzacije manje određene dovode do veće brige kod ovih osoba, jer ostavljaju mogućnost za razna tumačenja.
Dijagnoza
Kod ovakvih bolesnika lekari pokušavaju pre svega da isključe svaku mogućnost organskog poremećaja i kada to nije dovoljno za umirenje pacijenta onda ga treba psihoterapijski lečiti.
Lečenje
Lečenje je dugotrajno, a svodi se na kombinovanje antidepresiva, anksiolitika i psihoterapije. Tretman je isti kao kod fobija, jer prema psihodinamskoj teoriji hipohondrija je osećaj krivice i bezvrednosti odnosno izraz niskog samopoštovanja.
Kod koga da zakažem psihijatrijski pregled?
Povezani tekstovi:
Iza svakog ovakvog poremećaja stoje dublji emocionalni razlozi koji u većini slučajeva potiču iz detinjstva, jedini pravi lek je psihoterapija. Vidim da je život hipohondra istinsko mučenje praćeno čak i podsmehom okoline. Znači očigledno je kako bi ti ljudi sebi i bližnjima skratili i prekinuli muke.
Uh kolko bi ja samo mogla pisati o ovome. Citam komentare I pronalazim sebe. Imam 43 god I cini mi se da sam cio zivot bolesna nekad mi se smuci od svega neznam sta da radim. Prvi put u zivotu pisem komentar. U poslednje vrijeme cesto mislim da snimam video o svemu sta mi se desava ali neznam odakle da pocnem. Zivim u Americi milion puta sam bila u hitnu kod doktora, nalazi, ct, xr uvijek sve u najboljem redu. Za 43 god zivota jedino sam imala D vitamin nizak I to je sve, a ja bolesna non stop. Iskreno neznam kako ali ja osecam te muke I bolove, malaksalost u tijelu, nemam snage, podrhtavanje, mucninu, otkucaji srca ubrzani ili umanjeni, vrtoglavica, tesko gutanje, I puno toga svaki dan, ne mogu da funkcionisem normalno. Gdje god da odem moram biti sigurna da ima bolnica u blizini u slucaju da mi dodze tesko. Cak sta vise imam strah da popijem bilo koju tabletu uvijek moram reci sta sam popila I tacno vrijeme kada. Radim u bolnici I koliko puta gledam pacijenta I smijem se zaklti da se bolje oseca od mene. Sta god da je teskoje. Svaki dan moj muz I djeca slusaju kako mene nesto boli I da nisam dobro a ne mogu da pomognu. Neki kazu foliar se nije joj nista, a neki misle da zelis privuci paznju. Nikom ne zelim zlo ali iskreno voljela bi da neki u okruzenju osete to jedan Dan samo da bi imali razumjevanje. Bez obzira sto su nalazi u redu verujte ja osecam sve ove simptome a verujem I ostali koji imaju isti problem zato se ljudi javljaju doktoru posecuju hitne trazeci pomoc. Mozete tu boles nazvati kako hocete ali jedno je sigurno da osoba oseca sve te simptome I bolove.
Imam strah od smrti i blagu hipohondriju.
Imam strah od smrti i bolesti i hipohondričan sam..
Ja samo da se javim, da sam i ja hipohondar, dosta toga sam prošla, svašta se izdešavalo i svašta sam prošla sa tom mojom hipohondrijom, ali sada sam ok, super se osećam, ne plašim se više i srećna sam :) Uživam u životu, u svakom danu, radujem se malim stvarima, ljudima, prirodi, svom detetu, svom poslu, svojim prijateljima i svim divnim stvarima koje me okružuju. Podrška svima koji se bore sa hipohondrijom i depresijom i ne dajte se. Osmehnite se sebi i životu i uživajte, u životu sve dođe na svoje mesto i verujte da život ima uvek najbolji plan za vas. Shvatila sam da mi se u životu sve dešavalo baš onda kada je trebalo i da sam sretala prave ljude kada je trebalo. Život uvek sve uredi. Želje koje mi se nisu ispunile shvatila sam da i nisu bilo dobre za mene u tom trenutku. A kada se stvarno razbolimo to nam samo naše pametno telo signalizira da nešto radimo pogrešno i da treba da se pozabavimo sobom. A kada se desi smrt i sa tim moramo da se pomirimo, jel je to normalan sled stvari i to znači da je naša misija na ovoj planeti završena i da više nemamo šta da tražimo ovde. Zato uživajte u životu, radujte se ovoj magiji koja vam je data nekim čudom, a samim tim što ste se rodili Vi ste već pobednici :) Kada ne ide dobro u životu, samo se nasmešite u sebi i pomislite kako će sve na kraju ispasti SJAJNO! A probleme zamislite kako se smanjuju toliko da se na kraju pretvore u zrno prašine i na kraju nestanu. Problemi su prilika da napredujemo, da unapredimo sebe kroz pronalaženje adekvatnog rešenja. Svaki problem koji sam imala i koji sam uspešno rešila, omogućio mi je beskrajno zadovoljstvo, a onaj koji nisam uspela da rešim naučio me je kako da postupim kada se drugi put nadjem u sličnoj situaciji. Zato, molim vas pričajte o hipohondriji, tako se malo priča o njoj, a toliko ljudi se bori sa njom i kasnije sa depresijom. Suočite se hipohondrijom i ne dajte da vam upropasti ovaj divni život koji Vam je nekom magijom podaren...
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Bolesti