Elektroencefalografija (EEG)

Elektroencefalografija je posebna neurofiziološka metoda koja registruje moždanu električnu aktivnost preko elektroda smeštenih na poglavini (što je najčešći vid korišćenja) ili unutar moždanog tkiva (što se koristi u preoperativnoj pripremi bolesnika sa epilepsijom). Rezultujući dijagram je poznat kao elektroencefalogram (EEG) koji je, ranije, preko posebnih pera osetljivih na izmenu napona, iscrtavan na papiru, a u sadašnjici češće zastupljen u vidu digitalnog crteža korišćenjem računara.

Izvođenje

Potrebno je da kosa bude čista, suva i bez laka i gela. Potrebno je da pacijent bude odmoran i sit (da doručkuje prethodno). U izvesnim slučajevima se zahteva da pacijent bude pospan, neispavan, da noć pred snimanje spava što manje, ali se instrukcije u ovom smislu daju samo u određenim situacijama. Snimanje je potpuno bezbolno, nema nikakvog zračenja (jer se snima spontana aktivnost mozga) i traje do 30 minuta.

Na čistu i suvu kosu (bez laka za kosu i bez gela) postavljaju se elektrode ugrađene u specijalnu kapu. Tokom snimanja nema nikakvih senzacija, a od pacijenta se može tražiti da više puta otvori i zatvori oči, i da diše duboko nekoliko minuta. Takodje se pali i gasi lampica u blizini. Cela procedura traje 25 do 30 minuta, ali je nekada potrebno da se snimanje obavi u dremanju i spavanju, i tada registracija traje nešto duže.

Ukoliko se promene ne nađu pri običnoj snimanju, epileptiformna aktivnost se može aktivirati fotostimulacijom treperavom svetlošću, fonostimulacijom, hiperventilacijom, raznim medikamentima, deprivacijom spavanja I spavanjem. 

Elektroencefalogram

EEG beleži moždane talase koji su prema frekvenciji podeljeni na delta talase (aktivnost do 4 herca), teta talase (od 4 do 8 herca), alfa talase (od 8-12 herca) i beta talase (preko 12 herca).

Alfa talasi (8 do 13 Hz) se javljaju u budnom stanju u mirovanju. Pri spavanju alfa aktivnost nestaje. Kod budnog pacijenta koji je aktivan alfa aktivnost je zamenjena višim učestalostima sa manjom amplitudom.

Beta talasi (14 do 30 Hz), a pri jakim mentalnim naporima i do 50 Hz. Ova učestalost se najbolje dobija u parijetalnoj i frontalnoj oblasti. Beta talase delimo na Beta I i Beta II (gama). Beta I talasi imaju dvostruku učestalost od alfa talasa i javljaju se sa mentalnim aktivnostima, slično kao i alfa talasi. Beta II talasi se pojačavaju sa mentalnim aktivnostima ili u stanju napetosti.

Teta talasi (4 do 7 Hz). Kod dece su u parijetalnoj i temporalnoj regiji korteksa, a javljaju se kod emocionalnih stresova kod nekih odraslih posebno u periodima frustracije i razočarenja. Teta aktivnost postoji u tom slucaju oko 20 sekundi.

Delta aktivnost je ispod 3.5 Hz. Ova aktivnost ponekada postoji samo svake 2 do 3 sekunde.

Globalna bioelektrična aktivnost mozga odraslih osoba registrovana pomoću elektroda postavljenih na površinu intaktne lobanje ima u normalnim uslovima pri relaksaciji sa zatvorenim očima relativno uniformnu sliku sačinjenu od brzog (14-30 Hz) beta ritma u prednjim regijama, sporijeg (8-13 Hz) alfa ritma iznad zadnjih areja. Veća odstupanja od ove slike, osim u spavanju, imaju gotovo uvek patološko značenje.

Promene mogu biti fokalne, lateralizovane na jednu hemisferu ili difuzne, a prema trajanju kontinuirane i paroksizmalne. Patološka bioelektrična aktivnost grubo se deli na brzu dizritmiju koja predstavlja indikator iritativnosti i ukazuje na poremećaj koji uopšte predstavlja tendenciju ka epileptičnim manifestacijama, i sporu dizritmiju (teta, delta), koja ukazuje na teže metaboličko, vaskularno, toksično ili mehaničko "trpljenje" mozga.

U savremenoj elektroencefalografiji ne koriste se termini "brza dizritmija" ili "iritativna dizritmija" već se govori o epileptiformnim EEG promenama u koje spadaju šiljci (šiljak traje 20-60 msec), oštri talasi (oštar talas traje 60-500 msec), multipli šiljci, šiljak-talas kompleksi, multipli šiljak-spor talas kompleksi, oštar talas-spor talas kompleksi i reverzija faza (dva šiljka usmerena jedan na drugi).

Osnovne indikacije za EEG ispitivanje

• epilepsija i drugi poremećaji svesti
• ekspanzivni intrakranijalni procesi
• poremećaji spavanja
• encefalitisi
• vaskularna oštećenja mozga
• intoksikacije
• kraniocerebralne povrede
• degenerativna oboljenja mozga

Metode

Savremena medicina ima daleko veće i kompleksnije zahteve i pitanja na koja treba današnja EEG da odgovori. Iz tih razloga je i oblast EEG doživela veoma brz razvoj tako da danas raspolaže sa brojnim različitim metodama.

• Standardna EEG (skalp elektroencefalografija), najčešća u rutinskoj praksi, služi za registrovanje električne aktivnosti sa poglavine pomoću površinskih elektroda.
• Stereoencefalografija je metoda za registrovanje intracerebralne električne aktivnosti pomoću dubinskih elektroda koje se postavljaju sterotaksično. One služe, kako za registraciju potencijala, tako i za stimulaciju određene regije mozga u cilju što preciznijeg određivanja epileptogene zone .
• Elektrokortikografija predstavlja metodu za registrovanje cerebralne aktivnosti na otvorenom mozgu sa njegovih površnih ili dubokih delova. Primenjuje se u hirurgiji epilepsije za jasno definisanje epileptičnog žarišta.
• Poligrafija se koristi radi dobijanja uvida u kompleksne biološke procese različitih organa. Konstruisani su takvi aparati da je moguća istovremena registracija biosignala više organa ili sistema. Nazvani su poligrafi, a tehnika poligrafija. Podrazumeva istovremenu registraciju elektroencefalograma, elektrokardiograma, elektrookulograma i elektromiograma.
• EEG monitoriranje - holter EEG pruža mogućnost praćenja električne aktivnosti mozga van EEG laboratorije u toku 24 časa. Podrazumeva upotrebu minijaturne kasete za snimanje koju pacijent nosi sa sobom bez ograničenja u svakodnevnim aktivnostima. Služi za egzaktno diferenciranje, kako epileptičnih sindroma, tako i specifičnih poremećaja spavanja kod bolesnika sa nedovoljno jasnim nalazima dobijenim standardnom EEG.
• Elektroencefalografska kartografija- “EEG brain mapping” pruža topografsku distribuciju cerebralne aktivnosti i njenu analizu pomoću kompjuterske tehnike. Nema rutinsku kliničku primenu. Ima poseban značaj u dijagnostici parcijalnih epilepsija jer jasno odredjuje epileptičnu zonu.

Pogledajte sva pitanja i odgovore u vezi sa EEG-om.