Elektroencefalografija je posebna neurofiziološka metoda koja registruje moždanu električnu aktivnost preko elektroda smeštenih na poglavini (što je najčešći vid korišćenja) ili unutar moždanog tkiva (što se koristi u preoperativnoj pripremi bolesnika sa epilepsijom). Rezultujući dijagram je poznat kao elektroencefalogram (EEG) koji je, ranije, preko posebnih pera osetljivih na izmenu napona, iscrtavan na papiru, a u sadašnjici češće zastupljen u vidu digitalnog crteža korišćenjem računara.

Izvođenje

Potrebno je da kosa bude čista, suva i bez laka i gela. Potrebno je da pacijent bude odmoran i sit (da doručkuje prethodno). U izvesnim slučajevima se zahteva da pacijent bude pospan, neispavan, da noć pred snimanje spava što manje, ali se instrukcije u ovom smislu daju samo u određenim situacijama. Snimanje je potpuno bezbolno, nema nikakvog zračenja (jer se snima spontana aktivnost mozga) i traje do 30 minuta.

Na čistu i suvu kosu (bez laka za kosu i bez gela) postavljaju se elektrode ugrađene u specijalnu kapu. Tokom snimanja nema nikakvih senzacija, a od pacijenta se može tražiti da više puta otvori i zatvori oči, i da diše duboko nekoliko minuta. Takodje se pali i gasi lampica u blizini. Cela procedura traje 25 do 30 minuta, ali je nekada potrebno da se snimanje obavi u dremanju i spavanju, i tada registracija traje nešto duže.

Ukoliko se promene ne nađu pri običnoj snimanju, epileptiformna aktivnost se može aktivirati fotostimulacijom treperavom svetlošću, fonostimulacijom, hiperventilacijom, raznim medikamentima, deprivacijom spavanja I spavanjem.

Elektroencefalogram

EEG beleži moždane talase koji su prema frekvenciji podeljeni na delta talase (aktivnost do 4 herca), teta talase (od 4 do 8 herca), alfa talase (od 8-12 herca) i beta talase (preko 12 herca).

Alfa talasi (8 do 13 Hz) se javljaju u budnom stanju u mirovanju. Pri spavanju alfa aktivnost nestaje. Kod budnog pacijenta koji je aktivan alfa aktivnost je zamenjena višim učestalostima sa manjom amplitudom.

Beta talasi (14 do 30 Hz), a pri jakim mentalnim naporima i do 50 Hz. Ova učestalost se najbolje dobija u parijetalnoj i frontalnoj oblasti. Beta talase delimo na Beta I i Beta II (gama). Beta I talasi imaju dvostruku učestalost od alfa talasa i javljaju se sa mentalnim aktivnostima, slično kao i alfa talasi. Beta II talasi se pojačavaju sa mentalnim aktivnostima ili u stanju napetosti.

Teta talasi (4 do 7 Hz). Kod dece su u parijetalnoj i temporalnoj regiji korteksa, a javljaju se kod emocionalnih stresova kod nekih odraslih posebno u periodima frustracije i razočarenja. Teta aktivnost postoji u tom slucaju oko 20 sekundi.

Delta aktivnost je ispod 3.5 Hz. Ova aktivnost ponekada postoji samo svake 2 do 3 sekunde.

Globalna bioelektrična aktivnost mozga odraslih osoba registrovana pomoću elektroda postavljenih na površinu intaktne lobanje ima u normalnim uslovima pri relaksaciji sa zatvorenim očima relativno uniformnu sliku sačinjenu od brzog (14-30 Hz) beta ritma u prednjim regijama, sporijeg (8-13 Hz) alfa ritma iznad zadnjih areja. Veća odstupanja od ove slike, osim u spavanju, imaju gotovo uvek patološko značenje.

Promene mogu biti fokalne, lateralizovane na jednu hemisferu ili difuzne, a prema trajanju kontinuirane i paroksizmalne. Patološka bioelektrična aktivnost grubo se deli na brzu dizritmiju koja predstavlja indikator iritativnosti i ukazuje na poremećaj koji uopšte predstavlja tendenciju ka epileptičnim manifestacijama, i sporu dizritmiju (teta, delta), koja ukazuje na teže metaboličko, vaskularno, toksično ili mehaničko "trpljenje" mozga.

U savremenoj elektroencefalografiji ne koriste se termini "brza dizritmija" ili "iritativna dizritmija" već se govori o epileptiformnim EEG promenama u koje spadaju šiljci (šiljak traje 20-60 msec), oštri talasi (oštar talas traje 60-500 msec), multipli šiljci, šiljak-talas kompleksi, multipli šiljak-spor talas kompleksi, oštar talas-spor talas kompleksi i reverzija faza (dva šiljka usmerena jedan na drugi).

Osnovne indikacije za EEG ispitivanje

epilepsija i drugi poremećaji svesti
ekspanzivni intrakranijalni procesi
poremećaji spavanja
encefalitisi
vaskularna oštećenja mozga
intoksikacije
kraniocerebralne povrede
degenerativna oboljenja mozga

Metode

Savremena medicina ima daleko veće i kompleksnije zahteve i pitanja na koja treba današnja EEG da odgovori. Iz tih razloga je i oblast EEG doživela veoma brz razvoj tako da danas raspolaže sa brojnim različitim metodama.

Standardna EEG (skalp elektroencefalografija), najčešća u rutinskoj praksi, služi za registrovanje električne aktivnosti sa poglavine pomoću površinskih elektroda.
Stereoencefalografija je metoda za registrovanje intracerebralne električne aktivnosti pomoću dubinskih elektroda koje se postavljaju sterotaksično. One služe, kako za registraciju potencijala, tako i za stimulaciju određene regije mozga u cilju što preciznijeg određivanja epileptogene zone .
Elektrokortikografija predstavlja metodu za registrovanje cerebralne aktivnosti na otvorenom mozgu sa njegovih površnih ili dubokih delova. Primenjuje se u hirurgiji epilepsije za jasno definisanje epileptičnog žarišta.
Poligrafija se koristi radi dobijanja uvida u kompleksne biološke procese različitih organa. Konstruisani su takvi aparati da je moguća istovremena registracija biosignala više organa ili sistema. Nazvani su poligrafi, a tehnika poligrafija. Podrazumeva istovremenu registraciju elektroencefalograma, elektrokardiograma, elektrookulograma i elektromiograma.
EEG monitoriranje - holter EEG pruža mogućnost praćenja električne aktivnosti mozga van EEG laboratorije u toku 24 časa. Podrazumeva upotrebu minijaturne kasete za snimanje koju pacijent nosi sa sobom bez ograničenja u svakodnevnim aktivnostima. Služi za egzaktno diferenciranje, kako epileptičnih sindroma, tako i specifičnih poremećaja spavanja kod bolesnika sa nedovoljno jasnim nalazima dobijenim standardnom EEG.
Elektroencefalografska kartografija- “EEG brain mapping” pruža topografsku distribuciju cerebralne aktivnosti i njenu analizu pomoću kompjuterske tehnike. Nema rutinsku kliničku primenu. Ima poseban značaj u dijagnostici parcijalnih epilepsija jer jasno odredjuje epileptičnu zonu.

Pogledajte sva pitanja i odgovore u vezi sa EEG-om.