Šizofrenija (Shizofrenija)

Moj sin je po završetku srednje škole oboleo od šizofrenije. Imao je tad 18. godina. Bio je hospitalizovan mesec dana. Po povratku iz bolnice, nastala je borba koja i dalje traje, već 4 godine. Lekovi su se postepeno smanjivali, on se polako osamostaljivao. Otišao je na stan sa devojkom i žive zajedno 2 godine. Ona brine o njemu, kao da mu je majka. Išli su ove godine i na more. Mene kao majku interesuje da li on može da se ostvari kao roditelj, i da li će to dete imati predispozicije za bolest? I da dodam na kraju, nisu samo lekovi pomogli, nego i svakodnevna molitva, odlazak u crkvu, u manastir. Naša vera u Boga nam je puno pomogla.

Pokušavam shvatiti svoju sestru, preko 20 godina, zadnje 3 godine živi sa mnom, zna mi odbrusiti, spustiti nešto uz osmijeh, jako je sebična, misli samo na sebe, nit hoće šta da radi po kući, nezaposlena je! Stvarno ne razumijem, jedino nije bolesna, kad je novac u pitanju i zna odbrusiti, manipulator veliki, da nekad pomislim, da je više bezobrazluk, nego bolest! Ne znam više, kako se nositi s tim!?

Da li je mogća šzofreija prema samo jednoj osobi alu baš ono 100%i sve gore i gore a prema deugima ne uopšte ili malo..?

Bolujem od sizofrenije vec 6godina. Lekovi se moraju uzimati trajno. Jednom sam pokusala bez lekova i taj napad je bio strasan i za mene i za moju porodicu. Nezaposlena sam vec sve vereme, samo povremeno radim.

Da li postoji neki privatni dom ili neka ustanova drzavna ili privatna da mlada osoba od 25 godina sa sizifrenijom moze da boravi, da joj redovno daju terapiju, da ima neke aktivnosti i slicno?

Dragi ljudi, treba uvek kao prvo da podjemo od sebe, pa tek druge osudjivati, jer ako na ovom svetu ti sudis, bice ti sudjeno zbog tvoje osude. Trebamo prihvatiti sebe kolko smo laki odnosno teski u ovom svetu. Sticajem okolnosti, nismo ni svesni da smo upravo to sto jesmo, a to "sto jesmo" je to sto nam je dato i da je jednostavno tako kako je sada, ali prihvatite to i savesno, brizno, posteno i iskreno podjite od sebe i zapitajte se da li ste i vi doprineli time da budete to sto jeste sada i da li ste mozda upravo vi, da da, ti koji citas ovo doprineo odnosno doprinela da taj neko ili neka bude upravo takav kako ga osudjujes da on jeste, a ustvari nije to sto ti mislis. Uzmite u razmatranje sve, ali bukvalno sve sta se desava na ovom svetu, povezite to sa necim o cemu danas najmanje citate, pa cete i sami doci do zakljucka kako ovaj i onaj svet funkcionisu.

Prvi uzrok bolesti je religija, drugi kultura, treci, drustvene norme..cetvrti skolstvo, .. peti losi neuki roditelji, sesti droga, alkohol, cigare.. sedmi zivot u sistemu, osmi trendovi...pa ko ce da se iskobelja iz ovoga.. svi imaju sizofreniju jer su nastali od majmuna a Bog ih je stvorio, a mozda i nije nego ih je majka rodila... ali ih ne Bog, ustvari priroda, a mozda su vanzemaljci, a mozda smo dosli iz sazvezdja sirijus.. debili su ljudi

Zivim s deckom 6 meseci i u pocetku je delovalo da on reaguje kada zaista ja prouzrokujem nesto, medjutim postalo je jos gore i moram paziti na svaku rec da ne bi postao agresivan ili da mu ne bude lose jer to onda traje i po par dana... Napominjem da je imao ubistvo i samoubistvo u porodici, pretpostavljam dakle da je u pitanju sizofrenija koja je nasledna. On nije hteo nikada kod lekara i ustvari mozda tek sad otkriva da je bolestan, sa 36 godina. Meni je ovo nepoznato iskustvo i pokusavam da mu pomognem i on jeste dobar i trudi se ali 1 pogresna rec i ako se oseca ugrozenim preobraca se u tog "negativca" i onda ostaje da cekamo da prodje. Nece lekove, probali smo sa hipnozom ali smatram da mu taj neko nije pomogao....Verujem da je smirenje i prica lek ali se cesto osecam nesposobnom i da, tacno je da nama koji smo pored ovakvih bolesnika, vremenom postane losije psihicki. Razmisljam o odlasku na neko ostrvo gde nas nista vise ne bi poremetilo... Ali uvek dodje neka sitnica i uzdrma sve, znam... Molim za kontakt nekoga ko ima iskustva sa ovakvim pacijentima i mozda neki savet, sta i kako...

Imala sam sina koji je bolovao od sizofrenije.Pre 10 godina je pokusao samoubistvo ali je srecom tada preziveo.Deset godina posle toga zivela sam u strahu da ce se to opr et ponoviti.I ponovilo se ali samo Moj sin je bolovao od ove bolesti.Pre deset godina je pokusao samoubistvo i tada je preziveo,ali ovaj put nije.Izvrsio je suicid.Jako,jako mi je tesko,on je bio jedinac.

@milica radić Sve preslikano kao kod mene...meni je majka bila bolesna...teško vama!

strašna bolest,ne daj Bože. Još gora za ukućane,ako ne uvide na vreme da je treba lečiti...epizode rastrojstva su strašne i teško ih je gledati!!!

Kako motivisati nekoga da krene sa lecenjem? Kako nekom reci da treba kod psihijatra?

Kada bi samo više ljubavi i pažnje i vremena imali jedni za druge, sve bolesti nebi imale šansu,,, a i posvetiti se radu i dogovoru,, nažalost sistem je duboko povukao ljudsku vrstu na dno,,, bez obzira na materijalno, izgubili se ljudsko u ljudima, i od straha se narod porazboljevao, prvo psihički a onda i fizički... Bez puno filozofiranje, lijepo je nekom pružiti ruku i vrijediti na ovom svijetu za života.. Mir dragi ljudi, nađite mir u sebi...

Mentalna bolest je kao i svaka druga bolest, a oni koji boluju od nje su ljudi kao i svi drugi.

Doktor, lekovi, a i produhovljenost, nasa divna pravoslavna vera puno pomaze. Molitva, post, liturgija.

Moj sin ima 20.g.od 14.g.je krenuo sa marihuanom i dobio maniju gonjenja,citanje misli,cak su ga i iz Tv a culi.Ucinio je mnoge lose stvari.Na jedvite nacine sam ga lecila.Mladji sin je to posmatrao i uvek me osudjivao sto ga ne isteram iz kuce.Do kraja 4.god srednje bilo je lecenje na jedvite jade.Kada je zavrsio srednju skolu,totalno je odbio lecenje i opet se vratio marihuani.U nijednu bolnicu nece da ga prime jer on mora sam da pozeli da se leci.Posle godinu dana od zavrsetka skolovanja jedno vece se i napio pored trave i naneo mi telesne povrede.Zavrsio je u CZ u.mesec dana.Nisam zelela da kazem za drogu niti za njegovo stanje od pre.Bas sam htela da vidim sta ce oni da kazu na njihove zatvorske preglede.Pregledala su ga dva sudska vestaka psiholog i psihijatar.Oba su se slozila da je moj sin zdrav i da nema nikakve poremecaje.A da je taj napad na mene uslovila situacija u kojoj je odrastao (dete razvedenih roditelja) pridodato alkoholom.Moj sin sada zivi vise asocijalno na uslovu je od dve godine.Preko socijalnih mreza dopisuje se sa Francuskom vladom,Arapskom, hoce da promeni svet,da ide u legiju,probao je i u nasu vojsku.Kada god moze uzme travu .Nadje posao radi 5 dana i cao.U medjuvremenu mladji si odrasta ima 16 god.Mrzi me i on jer smatra da se starijem dopusta mnogo.Prema meni je retko kad dobar.Mogu bolesna da lezim niko me ne primecuje.Napominjem da sam svih ovih godina zivela samo sa njima.Bila tu samo za njih.Radila kada su oni u skoli.Ziveli smo skromno ali nismo oskudevali.Za mladjeg sina ne postoji moja rec bilo koja da pocinje sa ne,cak je i on spreman da me udari ako nesto ja insistiram da nije uredu.Ne znam da li da se ubijem.Sve cesce mi to pada na pamet.Smatram da nisam ispunila ni svoja ocekivanja a ni njihova.Mnogo mi je tesko.Kada odem kod mog psihijatra on mi prepise Ksalol i Seroxsat i cao zdravo.Ne znam sta vise da uradim a da to vec nisam .

Ja bolujem od ove bolesti 27 godina tj. od 17-te godine. Lijekovi se moraju piti cijeli život. Kada nisam pio lijekove pravio sam ozbiljne probleme. Mislim da dobri socijalni uslovi i posao mogu umanjiti jačinu bolesti. Ali lijek se mora stalno uzimati i to do kraja života

Gospodin kaze ne dajte ih u dom, da ali se onda kompletna porodica unistava, nemoguce je da ostatak porodice nema posledice, bracni drug deca....suprug je bolestan 14 godina, na vreme vodjen u sve moguce ustanove u Beogradu, sve twrapije isprobane, i postao je premet, a ne ljudsko bice, ocuvan je samo instinkt mislim zivotinjski, jede, spava, toalet, i to je to. Nema kod nas psihoterapije, posalju pacijenta kuci, pa se snalazite. A pacijent ode u banku normalno, uzme kredit, kupi auto a jedva funkcionise. Pokusavate da ga urazumite, da doprete do tog mozga, ali tesko. Za sve sto ga pitate zasto je uradio, kaze da ne zna. A opet morate da mu obezbedite hranu, higijenu i ostalo. Pretesko je u zemlji Srbiji ziveti sa ovakvim pacijentom. A to vas niko ne pita.

Čitajuci osobine ove bolesti imam 50% njenih elemenata. Medjutim čitajuci osobine i za druge mentalne bolesti vidim da imam sličnosti u opisu istih. Definitivno sam malo nalud ali nisam ustanovio tačnu dijagnozu. A ko je danas normalan u potpunosti?

Znam samo jedno i molim vas nemojte vase najbliže dati u dom i na taj nacin zazmuriti. Ja sam negovatelj trenutno bez posla ali to pacijenti a najteze pada jer su odbaceni od bliznjih. Ako su ti starci mogli vase guzice da peru i da vas vaspitaju i izvedu na put. Moli u vas lepo nemojte padati na sitnim gresima. Nego prihvatite vas krst i ponosno ga nosite. 

Више је него јасно да се пре прављења деце морају међусобно прочитати здравствени картони партнера. Некада су се у затвореним срединама људи познавали и знали ко је какав и из које је куће. Данас се људи коцкају животима своје деце. Дакле:прво систематски преглед па прављење деце!

Imam sestru boluje od 20 godine od shizofrenije. Majka mi ima šizofrene epizode, takodje. Toliko sam brige i vremena uložila da im pomognem da je i moje psihičko zdravlje je narušeno.

To je progresivna bolest kojoj nema lijeka. Lijek je da osoba bude zbrinuta u ustanovu da ima strukturu u svakodnevnici. da se školovani ljudi bave i pomažu toj osobi.

Na žalost moram reći da bliski članovi porodice ne treba da ulažu svoje živce i trud jer će oni postati psihički bolesnici na neki način. Zdrav ukućanin se mora izolovati od bolesnog i to je jedini način da kao član obitelji koja ima nekog bliskog u porodici ko boluje od te vrlo opake bolesti preživi.

Moje dugogodišnje iskustvo mi je to pokazalo, jer šta god sam uradila za majku i sestru one to ne vide, čak me verbalno napadnu.