Antipsihotici

Psihoze obuhvataju čitav niz oboljenja, ali se naziv antipsihotici – kao i neuroleptici, antishizofrenički lekovi ili veliki trankvilizatori, uobičajeno odnosi na lekove koji se koriste u terapiji shizofrenije. To je jedno od najznačajnijih psihijatrijskih oboljenja zato što se javlja kod mladih osoba, često ima hroničan tok i značajno onesposobljava obolele. U etiologiji shizofrenije veoma je izražen nasledni faktor. Najvažnije kliničke osobine su: deluzije, halucinacije, obično u vidu glasova, poremećaji misli (u vidu prisilno ponavljanih misli, besmislenih rečenica i iracionalnih zaključaka, ponekad praćenih osećajem da se misli nameću ili oduzimanju spoljnom silom), poremećaji ponašanja, socijalno povlačenje, emocionalna indiferentnost.

Antipsihoticima se mogu lečiti i neki teški oblici depresije i manično-depresivne psihoze.

Manija se karakteriše euforijom, grandioznim idejama, povećanom telesnom aktivnošću i seksualnom željom i smanjenom potrebom za spavanjem. Osoba je bezrazložno jako dobrog raspoloženja i velikog samopouzdanja.

U farmakološkom smislu  antipsihotici su antagonisti dopaminskih receptora, iako mnogi lekovi iz ove grupe deluju i na druge receptore, naročito na 5-hidroksitriptaminske (5-HT) i druge receptore. Antipsihotici, kao i mnogi drugi psihofarmatici, treba da deluju nekoliko nedelja da bi ispoljili svoj efekt, iako blokadu receptora postižu trenutno.

Važna neželjena dejstva zajednička za većinu predstavnika su ekstrapiramidni motorni poremećaji i endokrini poremećaji. Dva najvažnija tipa motornih poremećaja su akutne, reverzibilne distonije i parkinsonizam i tardivna diskinezija. Akutni simptomi uključuju nevoljne pokrete, tremor i rigiditet, a tardivna diskinezija obuhvata pretežno nevoljne pokrete lica i udova, koji se javljaju više meseci ili godina po započinjanju terapije. Od endokrinih poremećaja javlja se povećana sekrecija prolaktina što se manifestuje oticanjem dojki, bolom i laktacijom kod žena i kod muškaraca. Ostala neželjena dejstva  su sedacija, hipotenzija, gojaznost, suva usta, poremećaji vida, opstruktivna žutica. Neki antipsihotici izazivaju agranulocitozu, kao i retku i tešku idiosinkratsku reakciju.

Glavne kategorije antipsihotika su: klasični tipični antipsihotici (hlorpromazin, haloperidol, flufenazin, tioridazin, flupentiksol, klopentiksol) i noviji, atipčni antipsihotici (klozapin, risperidon, sertindol, kvetiapin i dr).

Promazin je antipsihotik iz grupe fenotiazinskih antipsihotika. Smatra se slabim antipsihotikom. Hlorpromazin deluje na sinapse blokadom dopaminskih (D1, D2) i noradrenalinskih, a u manjoj meri i muskarinskih receptora. Sedativno delovanje je posledica antagonističkog delovanja na H1-histaminske receptore.

Koristi se za lečenje shizofrenije, manično-depresivne psihoze, ali i za smirenje kada uobičajni anksiolitici ne mogu pomoći.

Flufenazin je fenotiazinski derivat koji spada u grupu najjačih neuroleptika. Mehanizam delovanja je sličan kao kod hlorpromazina. U velikim dozama je indikovan za lečenje akutnih i hroničnih simptoma psihičkih bolesti, uključujući shizofreniju i maničnu psihozu, pokazuje snažan antihalucinatorni efekat i uspešno otklanja sumanute ideje. U malim dozama otklanja anksioznost, nemir i nepsihotičnu napetost koji ne reaguju na druge lekove.

Haloperidol je butirofenonski derivat koji spada među najjače antipsihotike i 100 puta je jači od hlorpromazina. Haloperidol se veže uglavnom za dopaminske receptore i uspešno ih blokira. On deluje snažno antipsihotički, dobro sprečava nekoordinisane pokrete, a deluje i snažno antiemetički (sprečava povraćanje).

Olanzapin je noviji antipsihotik. Spada u grupu oksazepina i hemijski je drugačiji od promazina, flufenazina i haloperidola. Olanzapin je selektivan i veže se uglavnom za receptore koji se nalaze na neuronima čije izbijanje izaziva shizofreniju, dok se slabo veže za one dopaminske receptore koji su odgovorni za nastanak simptoma Parkinsonove bolesti. To dovodi do toga da olanzapin ublažava siptome shizofrenije ne izazivajući siptome Parkinsonove bolesti (za razliku od većine ostalih antipsihotika).

Ziprasidon je antipsihotik, kojim se ublažavaju simptomi psihičkih poremećaja, kao kod shizofrenije što uključuje vizuelne i akustične halucinacije, pogrešnu percepciju stvarnosti. Ziprasidon je antagonist dopaminskih D2 i serotoninskih 5-HT2 receptora. Antagonist je i histaminskih H1 receptora, što može objasniti pospanost. Antagonizam prema alfa-1-adrenergičkim receptorima može objasniti ortostatsku hipotenziju koja se javlja kod upotrebe ovog leka. Moguće nuspojave uključuju poremećaje srčanog ritma, vrtoglavicu, znakove hipoglikemije, mučninu, alergijske reakcije.

Sulpirid je derivat benzamida. Sulpirid je selektivni antagonist dopaminskih D2 receptora. Do znatnih poboljšanja tokom lečenja psihotičnih stanja sulpiridom dolazi nakon višenedeljne terapije, kada se povlače simptomi shizofrenije, a bolesnici postaju smireniji i komunikativniji. U nižim dozama sulpirid pokazuje antidepresivno delovanje.

Litijum karbonat ima izraženo antimanično dejstvo. Smanjuje učestalost maničnih epizoda, a ako do njih dođe, smanjuje njihovu jačinu. Litijumovi joni interferiraju s jonima natrijuma vanćelijske tečnosti. Za vreme depolarizacije membrane joni litijuma ulaze umesto jona natrijuma u ćeliju.

Litijum karbonat primenjuje se u terapiji maničnih epizoda u okviru manično-depresivne psihoze i drugih maničnih stanja.