Kako izgleda psihoterapija

Prvi dolazak kod psihoterapeuta ili savetnika je često prilično stresan za klijenta. Potrebno je puno hrabrosti da priznate sebi da nešto u vašem životu ne valja i da Vam treba pomoć i podrška sa strane da biste mogli da to popravite.

Moje iskustvo je da klijentima treba u proseku dva meseca da zakažu seansu pošto su dobili preporuku i odlučili kog terapeuta će da pozovu. Malo je drugačije kada su deca upitanju i ovaj proces javljanja i zakazivanja prve seanse je mnogo kraći.

Pošto ste se odvažili i zakazali prvu seansu možete da očekujete da Vas terapeut očekuje u prostoru u kom ćete raditi. Terapeutova je odgovornost da obezbedi prostor koji je prijatan za rad, udoban i u kome Vi kao klijent možete da se osećate sigurno.

U zavisnosti od modaliteta terapije koji psihoterapeut ili savetnik praktikuje, prostor može da ima različite odlike. Najčešće ćete naići na dve fotelje, međutim u nekim terapijama je neophodan kauč, u nekima više stolica, za neke je potrebno puno prostora za kretanje i strunjače, neke se rade u specijalno opremljenim sobama (poput terapije igrom)… Kako god bitno je da vam je oboma u tom prostoru prijatno jer će upravo ovaj prostor da predstavlja okvir u kome će da se odvija vaš rad i razvija vaš odnos.

Pošto ste se smestili možete da očekujete ili da terapeut inicira razgovor i da vas pita zašto ste odlučili da se javite ili da vas pusti da vi inicirate i da Vam da vremena da prvi počnete, ovo će zavisiti i od terapeuta i njegovog temperamenta, ali i od modaliteta terapije.

Odavde uglavnom zajedno krećete u istraživanje toga šta je aktuelni problem, da li je bilo sličnih ili nekih drugih problema u prošlosti, terapeut će da pita i za neke opšte podatke (koliko imate godina, sa kim živite, šta radite i slično.

Međutim možete da očekujete i pitanja vezana za ishod terapije. Najvećem broju terapeuta je potrebno da znaju sa kojom idejom uspešnog ishoda terapije dolazite, odnosno šta želite da ostvarite kroz proces psihoterapije ili savetovanja. Ovo ne mora biti potpuno jasno na prvoj seansi, neki klijenti imaju sasvim jasan cilj, dok neki drugi znaju šta neće ali ne i šta hoće, a neki ne znaju ni to i to je u redu.

Kada je klijent dete ili adolescent, prvi susret je uglavnom sa roditeljima. Roditelji su ti koji prvi primećuju promenu na detetu i oni su ti koji imaju cilj koji žele da dete postigne. Terapeut će da traži potrebne podatke, da proceni da li je potrebno da se radi sa detetom, ili je potrebno da roditelji promene nešto u svom roditeljskom stilu, ili oba i da da svoju preporuku. Posle ovoga roditelji i terapeut dogovaraju dalji tok terapije.

Takođe se jasno dogovara da terapeut ima obavezu čuvanja tajnosti dobijenih podataka, i u kojim slučajevima ima pravo da tu obavezu prekrši, da nema pravo da eksploatiše klijenta na bilo koji način, da klijent nema pravo da povredi sebe niti terapeuta, da napravi štetu u prostoru u kome se radi, da ne dolazi na seansu pod uticajem alkohola ili narkotika, u grupi postoji pravilo da nema stupanja u seksualne odnose između članova grupe osim ako već nisu u braku ili vezi i slično.

Ovi dogovori služe da klijent i terapeut ili savetnik mogu da se osećaju bezbedno u odnosu koji formiraju jer znaju šta da očekuju i šta da ne očekuju jedan od drugog.

Pored ovoga jedan deo prve seanse kod psihoterapeuta ili savetnika se odnosi na ugovaranje uslova pod kojima se terapija odvija. Ovi uslovi bi trebali da budu jasni bilo da su pismeni ili usmeni. Ovo se odnosi na dogovor o tome koliko traju seanse, koliko se često viđamo, koja je cena, kada je otkazivanje u redu a kada se otkazani termin plaća, koliko je dozvoljeno kašnjenje, kada su godišnji odmori, kad je terapeut dostupan telefonom i slično.