Oblasti medicine
Specijalizacija
Grad
Jezici
O doktoru
Vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i naučni savetnik
Doktorirala je na temu primene strukturalnog neuroimidžinga (MRI) u ispitivanju polnih razlika u shizofreniji 2003.godine.
Bavi se lečenjem psihoza i poremećaja raspoloženja (unipolarna depresija, bipolarni poremećaj). Zalaže se za uvođenje metoda ranih intervencija u psihijatriji i razvoj neuronauka.
Internacionalni projekti:
• The European Network of National Schizophrenia Networks Studying Gene-Environment Interactions (www.eu-gei.org) - rukovodilac podprojekta za Srbiju
Istraživanje koje povezuje psihijatre, psihologe, genetičare i istraživače drugih profila iz vodećih centara Holandije, Španije, Velike Britanije, Turske, Irske, Nemačke, Francuske, Grčke, Austrije, Švajcarske, Australije, Kine i Brazila u okviru do sada najvećeg ispitivanja naslednih i sredinskih faktora rizika za oboljevanje od psihoza (shizofrenija i shizofreniji slični poremećaji). U Beogradu, istraživanje se odvijalo na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije i Medicinskog fakulteta u Beogradu, kao i u psihijatrijskoj bolnici u Kovinu.
• Pre-Clinical and Patient Studies of Affective Disorders in Serbia. National Institute of Health, USA. Funding Fogarty Program. –rukovodilac kliničkog podprojekta
• mPIVAS (https://www.psylog.eu) - mHealth psychoeducational intervention versus antipsychotic-induced side effects - rukovodilac podprojekta za Srbiju
• NEMESIS study, Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (koordinator Jim van Os).
• Schizophrenia MRI Famili Study, University Bonn, Labaratory for Psychiatric Brain Research (koordinator Peter Falkai).
• Cumulative Exposure to Estrogen as a Risk–factor for Schizophrenia, kolaborativni projekat između Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (Jim van Os) i Instituta za Psihijatriju UKC, Beograd
• Hypopituitarism following traumatic brain injury (TBI), član The Athens TBI and Hypopituitarism Study Group.
Nacionalni projekti:
• Fosforilisanost glukokortikoidnog receptora kao biomarkera poremećaja raspoloženja / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije III 41029 – rukovodilac podprojekta
• Kontrola energetske homeostaze kod čoveka u različitim patološkim stanjima / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije OI 175033 – istrazivač
• Depresija u shizofreniji, Ministarstvo za nauku tehnologiju, rukovodilac prof. dr M. Jašović Gašić.
Nagrade i priznanja:
• 2005 Okasha Award for Developing Countries, World Psychiatric Association;
• 2004 AEP Research Award for the best paper published by young psychiatrist;
• 2003 Young Investigator Award, International Congress on Schizophrenia Research;
• 1991 Prva nagrada Univerziteta u Beogradu za naučni rad studenata.
Naučni i stručni rad
Kao autor ili koautor, profesorka Nađa Marić Bojović publikovala je preko 60 radova sa SCI liste sa preko 700 citata (h-index 17).
Pozdrav
Ipak bi sa Vašim lekarom o ovome morali da porazgovarate. Lekar koji propisuje lek dužan je da čuje i o željenim, kao i o neželjenim pojavama i da Vam pojasni koliko dugo treba da uzimate lek, kojim metodama da postepeno ukidate dozu ako za to ima opravdalja, itd.
Pozdrav
Nije moguće reći o čemu se radi na ovaj nacin, ali Vi svakako treba da pitate lekare koji ga leče, i to u susretu koji ćete planirati sa sinom, a ne na svoju ruku. Ukoliko on nije za to da odete kod lekara po objašnjenja, Vi zamolite sina da Vam prenese šta su mu lekari rekli.
U svakom slučaju, ovde nedostaje bolja kominikacija između Vas dvoje, otvorenost i zajednička borba protiv njegovih tegoba, što je i Vama i Vašem sinu od velike važnosti da bi se stanje poboljšalo.
Simptome koje opisujete često imaju osobe koje se u dužem periodu nalaze u situaciji koju je teško, zapravo nemoguće kontrolisati i jasno je da na ishod ne možete imati uticaja. To je sindrom sagorevanja negovatelja, stanje koje s jedne strane jako iscrpljuje, ali s druge strane ne ostavlja dublje posledice jer činite vrlo plemenitu stvar i efekti po Vas, dugoročno, neće biti loši, naprotiv. U svakom slučaju ne treba ići ka potpunom iscroljenju, jer onda niste korisni ni osobi koju negujete, ni sebi. Pokušajte da makar na dan-dva nedeljno, svake nedelje, nađete zamenu i da vreme providite u fizičkoj aktivnosti i aktivnostima koje Vas umiruju.
Pozdrav
Korišćenje marihuane može da pokrene određene ideje i uverenja koji su iracionalni. Ako to duže traje i utiče na mladu osobu da sve teže postize ono što bi trebalo i da se udaljava od bližnjih, bilo bi važno da se što pre obrati lekaru i da se zaustavi dalje povlačenje i disfunkcija. Bez javljanja lekaru nema mogućnosti da se proceni koliko su promene jake i kako delovati.
Pozdrav
Prikazano 1-5 od ukupno 104 pitanja