Psihijatrijske bolesti – pitajte doktora
Postavite pitanje o simptomima, dijagnozi ili terapiji. Odgovor lekara je potpuno besplatan. Već 2366 pitanja iz oblasti Psihijatrijske bolesti.
Da zakažete pregled pozovite 063 687 460
Lekari iz ove oblasti
Svi odgovori (2366)
Poštovana, treba sa se obratite psihologu ili psihoterapeutu kako bi utvrdili šta Vas konkretno uznemirava, odakle taj strah potiče i kako ga prevazići.
Poštovana Danijela,
Potpuno Vas razumem jer se radi o bliskoj osobi i želite da joj pomognete. Ali mi drugima ne možemo pomoći ako ne žele pomoći sami sebi. Vaše je da predložite i kažete to na jedan uvažavajući način, ako osoba to ne prihvata praktično nista tu ne možete. Prvenstveno treba da pomognete sebi, kako bi se Vi osećali dobro, možda će to kod te osobe izazvati želju za promenom.
Poštovana,
Istraživanja su oprečna po tom pitanju, uglavnom se navodi da je shizofrenija nasledna. Ali presudnu ulogu u nastanku shizofrenije su faktri sredine koji mogu inicirati dispoziciju i otpornost tačnije snaga osobe.
Ako ne živite u istoj kuci onda dete nema taj model ponašanja koji bi mogao da iskopira. Sa druge strane radite na jačanju strukture ličnosti deteta kako bi moglo da savladava različite životne prepreke, kada ovlada time nećete imati razloga za brigu.
Poštovana,
Nakon porodjaja normalno je da se dešavaju promene raspoloženja zbog disbalansa hormona. Svakako da se možete oporaviti ako imate želju i želite da radite na tome, to je stanje a ne nepovratna promena.
Nemojte uzimati lekove na svoju ruku bez konsultacije sa lekarom. Kod ginekologa i endokrinologa se konsultujte radi provere nivoa hormona i fizičkog zdravlja. Ako Vam psiholog, psihoterapeut ili psihijatar ne odgovaraju u redu je da ga promenite. Bilo bi dobro da imate readovne seanse, a ne da odete samo po terapiju.
Uzroci prejedanja mogu biti različiti. Ako traje neki duži vremenski period, uglavnom se radi o nekoj nezadovoljenoj bazičnoj potrebi koja se na taj način 'zatrpava' (hranom ili na neki drugi način) i trenutno postižeš osećaj zadovoljstva, koji kasnije može biti praćen osećajem krivice ili stidom. Kakav odnos ste imali sa roditeljima? Jedna od oblasti koje treba analizirati.
Trebalo bi da se posavetujete sa nutricionistom i psihoterapeutom o daljem postupanju.
Postovana, upotreba lekova ne resava problem vec samo olaksava da prevazidjemo neku situaciju ili da ublazi simptome. Ali na duze staze nije najbolje resenje.
Bilo bi znacajno da se strahom od izlaganja/javnog nastupa pozabavite na drugi nacin.
pitanje
Imam 31 godinu i već godinu dana se borim sa anksioznošću koja polako prelazi u hipohondriju i panični poremecaj, mada mi ta dijagnoza nije zvanicno potvrdjena jer sem jedne seanse psihoterapije kod drugih lekara nisam išao. Naime, sve je počelo odjednom pre godinu dana kada mi se javio napad panike u vidu lupanja srca, nesvestice posle čega sam umislio da sigurno imam kardiovaskularnih problema. Kada sam otišao na pregled i ustanovljeno da sam ok, taj strah me je popustio i neko vreme sam bio miran nakon čega je počela da mi se pojavljuje fobija od raznih tumorskih oboljenja. Tumor mozga, melanom, rak pankreasa, jetre, debelog creva... Sve sam to preležao i nakon odredjenih pregleda neko vreme budem miran pa se opet vrati neka nova bolest. Najnovija je leukemija jer su mi na poslednjem vadjenju krvi leukociti bili 14 iako doktor tome nije pridao značaj. Naravno odmah krece googl, traženje simptoma koji se uvek podudaraju sa mojima i koliko god sebe ubedjivao da umisljam ipak je jače od mene. Problem je i što, za razliku od klasičnih hipohondara koji lutaju od lekara do lekara, ja više ni ne smem da se pregledam jer ubedim sebe da sam sto posto bolestan, da mi nema leka pa se plašim dijagnoze. Mada i dosadašnji odlasci kod lekara koji su potvrdjivali da sam zdrav samo su me na neko vreme smirivali dok ne bih osetio neke simptome koji odgovaraju drugoj bolesti i onda opet sve ponovo, tako da nisam siguran ni da je rešenje da konstantno visim kod doktora i radim raznorazne analize, ali sa druge strane ja nikad nisam načisto da li je upitanju samo hipohondrija ili sa mnom stvarno nesto nije u redu. Da napomenem da sam od skora postao otac i dok gledam svoju devojčicu umesto da se radujem meni se ponekad javljaju crne misli kako ce rasti bez oca, kako cu još malo biti tu sa njom. Počeo sam da merim kilazu po 5 puta dnevno, temperaturu koja ponekad bude 37 i odmah se uplašim, pipam vrat tražeći žlezde, zagledam se u ogledalo, pitisak ne smem da izmerim jer se plasim šta će aparat da pokaže i što je najgore vidim da to sve više uzima maha, ali jednostavno nemam snage da se tome oduprem. Od lekova, na svoju ruku sam prvo povremeno pio bromazepam, sada rivotril 1/4 ali ne svakodnevno. Rivotril pomaže, ali se plašim da se ne navučem jer radim u MUP-u pa mi je i zbog posla nezgodno. Moje pitanje za Vas bi bilo da li da idem kod psihologa ili psihijatra?
U pitanju je panika nije hipohondrija. i izgleda da se plašite duge teške smrti što je nešto što je prožeto neizdrživim osecajem GUBLJENJA KONTROLE. Što bi značilo da morate malo da se ohrabrite i da prestanete sa čitanjem i guglanjem. Savetujem psihoterapiju. Takodje prestanite sa proveravanjem, jer svaki put kad proverite onda dodajte bodove vasoj panici. Definitivno je za psihoterpaiju lično ili online.
Moguće da se radi o agorafobiji, probajte vežbe disanja uz aplikaciju 2x dnevno po 5 min obe vežbe nakon 7 dana izaberete jednu koja vam više odgovara. https://play.google.com/store/apps/details?id=com.psiholosko.savetovaliste&hl=sr
Ako to ne reši problem potrebna je psihoterapija.
Razumem Vasu patnju i problem, moraćete da zauzemte malo drugačiji stav, pod pretpostavkom da mama ne može da se promeni Vi ćete morati da prihvaite tu činjenicu. Lepo objasnite zašto se ne dolazi u vaš stan ,da se vi ne slažete. Zašto se vi stidite toga? To je majčin porblme sa kojim se ona nosi ceo život, vi ne morate.
Naravno ako ste u situaciji bilo bi dobro i da se odselite sa partnerom, pa ćete imati vaša pravila i gosti će dolaziti. Problem ne može da se reši bez majke, a ako ona ne želi da učestvuje mora oko nje.
Treba odraditi inicijalni intervuju, da se upozna terapeut sa problemom i da se vidi da li je potrebno odraditi neke pretrage. Ako je tu sve ok, onda je verovatno anksioznost- neki neurotski problem koji se manifestuje preko telesnih simptoma. Imate 2 izbora generalno, jedan je preko lekova, drugi je psihoterpija. Moj savet je odite do državnog lekara po uput pa kod psihijatra da se vidi šta je. Nakon toga se odlučujete za ove navedene korake.
Problem kocke je ogorman, ta vrsta zavisnosti se teško dovodi pod kontrolu i o lečenju nema govora dok je u fazi da poriče odnosno da ne vidi problem.
pitanje
Imam 26 godina, pre oko tri godine ustanovljena mi je dijagnoza okp sa anksioznoscu. Od tada pijem lek rissar i lek xanax, od tih lekova mi je bilo bolje i prestali su simptomi koje sam imao poput opsesivnih misli, medjutim od pre nekoliko dana pojavio mi se nov problem. Radi se o tome što sam postao svestan nekih uobicajenih radnji svakog čoveka npr. kao što je gutanje od tada mi se dešava da jako često gutam čak i kad nije potrebno. Da objasnim na primeru kad popijem vodu ja progutam vodu i posle toga nastavim da gutam i kad to nije potrebno. Ili npr u toku dana gutam često pljuvačku i po nekoliko desetina puta u minutu kao da me neka sila tera da to radim a ja nemam kontrolu, ponekad su mi suva usta pa i ne mogu da progutam pljuvačku tada me uhvati strah. Šta da radim? Ovo me već iznuruje pa ponekad pomislim čak i na samoubistvo.
Ne strahujte, sasvim je moguće da je to samo kompulzija. To bi značilo da anksioznost, tenzija se nagomilava i da nakon te radnje se oseća privremeno olakšanje. Naravno ovu moju hipotezu treba potvrditi kroz razgovor i terapiju. Sigurno da nije ništa već nevidjeno. Takodje strah ili kotrola gutanja nije u opšte tako retka, odkle bi bila i fiksacija za oralnu fazu-mada je ovo samo moja hipoteza trenutno.
Javite se psihoterapeutu po izboru i krenite sa terapijom jer iza ovoga stoji suštiski problem neuroze koji evidentno nije rešen lekovima za sada.
Veliki broj psihijatrijskih stanja i bolesti ima genetsku osnovu. To što je nešto nasleđeno ne znači da ne može uspešno da se zaleči. Opsesivno-kompulzivni poremećaj uspešno se leči REKBT psihoterapijom.
Neophodno je da dete ode kod psihologa ili psihijatra. Postoji i opcija psihoterapeuta. Naročito se u takvim stanjima strahova dobro pokazala REBT psihoterapija. Lično se bavim REBT psihoterapijom koja daje dobre rezultate kod straha, paničnih napada, osećaja besa i depresije. Ne bih mogao da stojim iza određene dijagnoze, ali je zbog toga neophodno da ćerka poseti lekara/psihoterapeuta ili psihijatra/psihologa kako bi se postavila dijagnoza.
pitanje
Zbog iracionalnog osećaja straha, uznemirenosti, depresivnih misli, napada panike kada izađem do prodavnice, obratila sam se psihijatru koji je konstatovao anksiozno depresivni sindrom. Početna terapija je bila asentra 50 mg i rivotril 1/4 ujutru, a uveče samo 1/4 rivotrila. U međuvremenu su krenula užasna zujanja u ušima, glavobolje, bol u ramenima, te noćima do 5, 6 ujutru nisam mogla da zaspim, a bolovi su bili pristuni i danju. Nakon toga pojačana mi je terapija, asentra ujutru i posle podne, a rivotril ujutru 1/4 i uveče 1/2. Simptomi su i dalje bili isti. Htela bih da napomenem da je osećaj uznemirenosti prestao, ali bolovi i zujanja su se nastavljali. Najgore je što nikako nisam mogla da uspostavim normalan san, uspavam se jedva oko 5 ujutru i ustanem oko 14, 15h. Nakon toga, promenjena mi je terapija, umesto asentre dobijam zoloft od 50 mg ujutru i posle podne, rivotril ujutru 1/4 i cela uveče i trittico retard od 150 mg. 1/3 pre spavanja. Od tada, osim lošeg sna, dešavalo mi se da čak i ne spavam uopšte. Opet se javljaju simptomi anksioznosti, postajem veoma dezorijentisana, zaboravna i u par navrata sam uočila da su mi oči krvave. Moje pitanje je da li je moja terapija ispravna, i da li je prejaka?
Lično se bavim REBT psihoterapijom. Lekovi pomažu u smislu da smanjuju simptome bolesti, ali ukoliko imate emocionalni problem i iracionalna uverenja, bilo bi dobro da krenete na psihoterapiju. REBT psihoterapija bi u Vašem slučaju mogla da Vam pomogne da ovladate paniku i strah i da Vas nauči da u budućnosti rešavate samo svoje probleme, bez ulaska u bolest.
pitanje
Imam anksioznost kao dijagnozu sa depersonalizaciom i derealizaciom. Inače sam sada trudna i pred porodjajem sam ne koristim trenutno ni jedan lek zbog bebe. U nedelju imam zakazan carski rez. interesuje me da li anestezija može da utiče nešto loše na moje stanje? Inace anksioznost mi se javila sad pred kraj trudnoće opet.
Bez brige, Vaš problem, ma koji da je psihicki problem ne utice na bebu dok je u stomaku. Takodje nije nasledno tako da ste bezbrižni. Jedino što je kvalitet Vašeg života znatno i evidentno narušen zbog simptoma.
Poštovani, da li ste razmišljali da odete na psihoterapiju? Psihoterapija često reši uspešno slične probleme.
pitanje
Poštovani, lekar sam po struci, ali mi to nije pomoglo da do sada pronađem za sina odgovarajućeg terapeuta. On je 1989. godište i unazad 10 godina uma problema sa anksioznošću, OKP, hipohondrijom/somatizacijom. Bio je kod više psihijatara, neko vreme je koristio i medikamentoznu terapiju, ali vid psihoanalitičke psihoterapije nije dao rezultata. Želi da proba sa kognitivno-bihejvioralnom terapijom. Interesuje me preporuka za psihoterapeuta (po mogućnosti muškaraca i psihijatra) u Beogradu i kontakt. Veliki pozdrav!
Pozdrav,
Pogledajte na google-u kbt psihoterapeut ili bihevioralna terapija, mozete naći u Beogradu, a mozete naći i online psihoterapeute. Jako je bitno da nadjete terapeuta koji radi i čija je specijalnost rad sa neurozama i sa okp, jer je problem kompleksan i zahteva puno iskustva u radu, verovatno da zbog toga niste imali napretka u psihoterapiji.
Uvek možete poslati mejl sa upitom na [email protected] kako biste dobili opcije stručnjaka iz bilo koje oblasti medicine.
S' poštovanjem.
pitanje
Poštovani,
Pre 5 godina sam imao anksiozno-depresivnu epizodu i trebalo mi je 11 meseci da se uz ksalol stabilizujem. Od tada nisam imao tegoba niti sam koristio bilo kakve lekove. Međutim, od Nove godine su mi se pojavili iznenadni noćni napadi panike (2 puta sam se budio usred noći) i skoro svakog dana često osećam paniku, kakvu sam imao tokom pomenute epizode. Doduše, prethodna godina mi je bila veoma turbulentna: smrt i bolest u porodici, problemi sa ljudima na poslu, položio sam vozački ispit, česta putovanja i duži boravci van zemlje (mada su mi prijali), povrh svega jedna turneja po zemlji, koju sam iskreno jedva čekao da se završi. Međutim, za razliku od pre 5 godina, sada nemam "crne" misli, već samo te telesne manifestacije. Plašim se da opet ne upadnem u to staro stanje. Šta to može da bude sa mnom, šta biste mi preporučili da preduzmem? Ili me je jednostavno "sastavila" prethodna godina? Hvala unapred.
Poštovani,
Obzirom da ste naveli u kratkim crtama šta se dešavalo, čini mi se da je problematika za psihoterapijski rad. Odnosno da su to teme koje treba podrobno i dobro izanalizirati, osvestiti i naći im adekvatno mesto u glavi. U suprotnom može da se desi da neuroza bude "rešenje" odnosno način na koji se na jedan rudimentalan i primitivan način nosimo sa problemima koje imamo.
Zato vam predlažem da potražite psihoterapeuta i da počnete da radite kako na samim simptomima tako i na samom uzroku neuroze.