Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Moj suprug i ja smo u braku 6 godina, pre toga smo bili u vezi 4 godine. Dakle, evo decenija je kako smo posvećeni jedno drugom i kako sam pomislila već da je naš život bajkovit. Imamo dve prelepe kćerkice, naša porodična kuća je uvek puna smeha radosti i zajedničke brige o svemu. U naš život je ušetala njegova devojka iz mladosti. Ona živi na drugom kontinentu i nije fizička opasnost trenutno, sem što može doći u posetu u Beograd.. Počela je da mu šalje mail-ove pune emocija, kako je pogrešila što ga nije zadržala i da je to shvatila sada kada je raskinula svoju devetogodišnju vezu. Prvi put sam se osećala jako loše kad sam otkrila sve mail-ove koje su oni razmenili. Onda je on rekao da neće više da kontaktira sa njom, ali sam nakon sedam dana otkrila novu e-mail adresu sa koje joj piše. Nakon što sam mu zapretila razvodom, plakao je i rekao da je završio s njom i preda mnom bacio vizit kartu sa njenim telefonom. Nastavili smo dalje isto kao pre, srećni i zadovoljni i, što je najžalosnije, svi nam zavide na našoj ljubavi. Sad za Uskrs sam pronašla njenu čestitku u njegovom telefonu i njegov odgovor, pomalo dečački provokativan. To nije bio običan otpozdrav, nego zadirkivanje, nešto što ne liči na poruke dve osobe koje su raskrstile. U jednom od njenih mailova ona je rekla da je svesna da on voli svoju ženu, ali ona želi da nastavi s njim prepisku pošto je svesna da između njih postoji nešto i da je “on bio njen match". Ja sam suprugu objasnila da mi jako smeta da on bude u bilo kakvoj prepisci s njom, posebno sada kad sam shvatila da je to emocionalan odnos. Počela sam da proveravam sve njegove mail adrese i telefone. S druge strane, on kaže da je raskrstio s njom i da su ostali u prijateljskim odnosima u šta ja ne verujem. Čak mislim da nikakvo prijateljstvo nije moguće, niti je potrebno. Ma koliko da iniciram razgovor, on se svaki put drži svoje priče da samo mene želi i zdravu porodicu kakvu imamo i kaže da ja preterujem i da ga već opterećujem. Ja svakih 7 dana otkrivam neke detalje prepiske između njega i njegove bivše. Čemu ovo vodi? Da li ja preterujem sa “špijuniranjem”? Da li je ovo početak kraja nečega što ja ne želim ili postoji način da spasemo naš brak? 

Kako da odviknem sina od 3 godine da spava u bračnom krevetu sa mnom?

Muž je ostavio mene i dva maloletna muška deteta zbog druge i planira da podnese zahtev za razvod braka. Iz mnogobrojnih razloga ne bih da mu dam razvod braka. Da li je to moguće i na koji način? 

Da li moze da se postavi pitanje i dobije odgovor a da se ne objavi na sajtu? Pitanje/problem je is oblasti adolescentne psihologije, u vezi sa seksualnim ponasanjem tinejdzera. Bila bih vrlo zahvalna kada bi mi neko pomogao ali zaista ne mogu detaljno da opisem problem javno.

Imam problem sa osmogodišnjim detetom. Velike su oscilacije u ponašanju i učenju u školi. Od ocena sve same petice i trojke, a ponašanje mu je učiteljica okarakrerisala da je kao "zapeta puška". Prvi neće nikad da krene, a na provokacije odgovara šamarima i izazivanjem tuče. Suprug i ja smo probali raznim metodama, od mirnih razgovora i ukazivanja na posledice, do kažnjavanja i zabrane njemu, dragih stvari. Dete to tako hladno prihvata bez ikakvog komentara. Deca iz zgrade, u kojoj živimo, svakodnevno dolaze po njega kada krenu u skolu i sa njma se nikad nije pobio niti posvadjao. Kada je kući on je poslušan, uredan i veseo. Brine me ta transformacija i ta dvoličnost kod njega. Kada sam samoinicijativno htela da odem do školskog psihologa, učiteljica je rekla da nije valjda do toga došlo. Htela bih da ovedem dete kod dečijeg psihologa, ali ih u Boru nema.

Imam problem psiholoske prirode, tj moj sin. On ima 3 godine. Imam jos jednog sina koji je mladji od njega godinu i 5 meseci. Dok se drugi sin nije rodio, ovaj stariji je bio skroz srecno i nekako normalno dete. Od kad se mladji rodio, smenjuju se faze. Medjutim situacija se pogorsala. Pre nekoliko meseci kupili smo psa, i pre dva meseca, je boki krenuo u vrtic. Ne ide redovno jer se cesto tamo razboli. Problem je u tome sto je u zadnjih nekoliko meseci nervozniji, dosta. I poceo je da ima neke radnje koje ponavlja, a to je ispusta neke zvuke svaki izdisaj, nekad nesvesno, a nekad mozda svesno, to se bas glasno cuje, ja mislim da on to primecuje ali ne znam da li moze da kontrolise. Kad ga pitam sta je on nesto izmisli. Takodje nekoliko puta u toku dana se onako sav stegne i napne, zazmuri i stisne pesnice, ali ne besno nego kao da hoce nesto da izbaci iz sebe. Mnogo mi je zao, mi se trudimo da budemo sto bolji, nismo mnogo popustljivi ali nikad ga fizicki ne kaznjavamo, verbalno ne vredjamo, ne uskracujemo ljubav. Sigurno zna da je voljen. Ja mislim da je on mnogo vezan za mene, nikad nece da ide u vrtic, uvek placucka i pita kad ce doci mama. Tako da ga jos uvek ostavljamo samo po tri cetiri sata. O ovome ima bas puno, i znam da nemogu puno da pisem i ocekujem, ali htela sam eto da pitam nekog za neki praktican savet, posto sam ovde kod vas procitala nekoliko dobrih clanaka na temu decije psihologije. Hvala unapred, ivana