Telefon za zakazivanje
Telefon za zakazivanje
Raspored rada doktora
Oblasti medicine
Specijalizacija
Ustanove u kojima radi
Grad
Jezici
O doktoru
Dr Ivan Mladenović je specijalista psihijatrije u Nišu, sa višegodišnjim iskustvom u ovoj oblasti.
Osnivač je i vlasnik specijalističke lekarske ordinacije iz oblasti psihijatrije Moderna u Nišu.
Dr Mladenović se stručno usavršava u oblasti kognitivno bihejvioralne psihoterapije, a više od 15 godina radi kao lekar, poslednjih 11 godina u oblasti psihijatrije i mentalnog zdravlja.
Bavi se psihoterapijom i farmakoterapijom psihičkih poremećaja.
Uža oblast rada dr Ivana Mladenovića su:
- anksiozna stanja,
- panična stanja,
- depresije,
- reakcije na stres,
- smetnje spavanja,
- opsesivne misli i rituali,
- socijalna anksioznost,
- agorafobija i druge fobije,
- zdravstvena anksioznost,
- PTSP.
Pregled kod dr Ivana Mladenovića možete zakazati preko Stetoskop.info sajta ili telefonom na 063/687-460.
Obrazovanje:
Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu
Osnovne studije.Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu
Specijalističke studije iz psihijatrije.Radno iskustvo:
Specijalistička ordinacija Medicus, Niš
Lekar opšte prakse.Specijalistička psihijatrijska ordinacija Anima Plus, Niš
Lekar na specijalizaciji.RFZO Niš
Predsednik lekarske komisije, psihijatar.Specijalistička ordinacija Moderna, Niš
Lekar specijalista.Članstvo:
Lekarska komora Srbije
Član.Naziv usluge | RSD |
---|---|
Pregled psihijatra |
4,000Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.
|
Psihoterapija |
4,000Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.
|
Online pregled psihijatra |
4,000Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.
|
Online psihoterapija |
4,000Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.
|
Postovani, kao neko ko trenutno ima dijagnozu F33.2 u kombinaciji sa anksioznosu i ko se do sada od depresije lecio samo antidepresivima, zeleo bih da ubrzam svoj proces lecenja i psihoterapijom. Koja je, po Vasem misljenju, najbolja metoda psihoterapije u ovom trenutku za mene - transakciona analiza, REBT ili Gelstat psihoterapija? Takodje, da lij po Vama bolje da sacekam sa dejstvom novog antidepresiva (prethodni antidepresiv Elicea mi vise ne pomaze) pa da krenem sa psihoterapijom ili je bolje da odmah kombinujem lecenje antidepresivom i psihoterapijom? Unapred Vam se zahvaljujem na odgovoru.
Prvi izbor za psihoterapiju depresije bi bila KBT odnosno REBT. Kod blagih i umerenih formi depresije se može početi odmah sa psihoterapijom (sa ili bez leka). Teže forme obično ometaju psihoterapijski proces, pa je bolje sačekati dejstvo leka, odnosno poboljšanje.
Pozdrav. Bili smo na odmoru i dozivela sam napad panike. Imala sam jaku vrtoglavicu, osecaj da nemam kontrolu, da ce nesto strasno da se desi, a nemam kome da se obratim za pomoc, ne znam gde je ambulanta, imala sam osecaj kao da cu da poludim, da nemam kontrolu nad situacijom, jako sam se uplasila i bilo je bas lose, posle cega smo se sutradan i vratili sa odmora. Sada sam bolje ali i dalje u toku dana povremeno imam vrtoglavice, mucnine, i dalje osecam napetost i nelagodu u grudima i strah da ce mi se napad ponoviti. Da li mozete molim vas da mi kazete u takvim situacijama kako umiriti i pomoci sebi? Kako kontrolisati te misli i emocije straha? Da li postoje neki suplementi koje treba da uzimam ili neke tablete na biljnoj bazi, pokusala bih prvo sa time?
Anksiozna i panična stanja se ne mogu lečiti suplementima ili preparatima na biljnoj bazi. Prvi korak je javljanje lekaru radi postavljanja dijagnoze, a opcije za tretman bi bile psihoterapija i/ili farmakoterapija.
Vec mesecima imam periodicnu napetost zbog odredjenih problema...i kad god sam u tom stanju osecam zatezanje u vratu.Koliko je to opasno,ne znam sta da mislim.Nekad je to zatezanje dosta neprijatno i traje dugo. Hvala unapred
Kada psihička napetost koju viđamo kod hroničnog stresa ili anksioznih stanja potraje duže obično je prate i simptomi telesne napetosti. Zategnutost i bolovi u mišićima su najčešća manifestacija telesne napetosti, a pre svega su pogođeni upravo mišići vrata i ramenog pojasa. Dakle, ukoliko su uzroci zategnutosti u vratu psihogeni nema veće opasnosti po zdravlje, ali je svakako preporuka učenje strategija za bolje nošenje sa stresom i tretman anksioznosti ukoliko je ona prisutna.
Pozdrav
Imam 27 godina i od svoje 14.godine se borim sa anksioznošću i napadima panike. Pijem sertralin posljednjih 5 godina. Majka sam dvoje djece i u zadnje vrijeme mi se često javlja kao osjećaj da ću poludjeti i izgubiti kontrolu. Zanima me može li se to dogoditi stvarnosti i koliko su šanse da na osnovu ovoga dobijem neku psihičku bolest. Hvala
Strah od ludila i strah od gubitka kontrole su tipični iracionalni strahovi koje srećemo kod anksioznih stanja. Anksiozne osobe koje se suočavaju sa ovim strahovima prekomerno i neosnovano brinu da bi mogle poludeti, doživeti nervni slom, izgubiti kontrolu nad svojim umom ili ponašanjem, oboleti od psihoze (shizofrenije) itd. Prema tome, reč je o manifestaciji anksioznosti, a ne o mogućnosti ili uzroku za nastanak ozbiljne psihičke bolesti.