Psihijatrijske bolesti – pitajte doktora
Postavite pitanje o simptomima, dijagnozi ili terapiji. Odgovor lekara je potpuno besplatan. Već 2366 pitanja iz oblasti Psihijatrijske bolesti.
Da zakažete pregled pozovite 063 687 460
Lekari iz ove oblasti
Svi odgovori (2366)
Postovana,
Potrebno je da se ta oblast detaljno ispita kako bi se utvrdilo tacnije o cemu se radi. Odakle poticu ta iracionalna uverenja?! Kada su nastala i da se prevazidju. Za to je potrebno odlazak kod psihoterapeuta.
Poštovani,
Psihoterapeut od samog pocetka ima odgovornost prema klijentu, a uspeh psihoterapijskog procesa zavisi od psihoterapeuta i klijenta, tacnije njihovog odnosa (saveza). Psihoterapeut ne treba da zauzima poziciju moci.
pitanje
Imam dijagnozu generalizovani anksiozni poremećaj. Kod psihijatra sam otišla prošle godine zbog stalnih palpitacija tj. preskakanja srca, pošto sam uradila sve pretrage kod kardiologa gde mi je rečeno da je sve psihosomatski. Psihihatar mi je prepisao Rivotril i Eliceu, što mi nije prijalo. Na moj zahtev ukinuta mi je ta terapija i dat Demetrin i Flunisan, što mi je prijalo.
Imala sam niz privatnih problema i stresova koji traju konstantno i danas, psihijatar me vraća na Rivotril i uvodi Alventu, sa objašnjenjem da "moram" piti Rivotril jer ne vredi piti Demetrin pod takvim stresom. Rivotril mi nije prijao nikada, uvek sam bila pospana, dekoncentrisana i imala osećaj kao da me otupljuje. Antidepresive mi je menjala vise puta. Pre nedelju dana dolazim kod doktorke da se požalim da mi nije ništa bolje, da mi je konstantno loše od Rivotrila i da sam postala zavisna od njega i podigla dozu na sa 1/4 tri puta dnevno na 1/2 dva puta dnevno samoinicijativno. Insistirala sam da mi ukine Rivotril i prebaci na običan benzo. Doktorka je to odbila pod izgovorom da cu "krizirati " jer sam zavisna postala verovatno i da treba postepeno izbacivati Rivotril i uvela mi je lek Lamictal. Prvog dana uzimanja Lamictala sam osećala nuspojave i bilo mi je jako loše. Nazvala sam doktorku i rekla je da je to zbog smanjene doze Rivotrila i da vratim početnu dozu, pa ćemo smanjivati postepeno. Međutim, svakim danom ja sam se osećala sve gore iako Rivotril nisam smanjila. Osećala sam jezivi tremor, celo telo mi je drhtalo, konstantno plakanje, agresiju, udaranje i razbijanje predmeta, povredila sam obe ruke, imam mučnine, vrtoglavice i sl.
Posle 5 dana prestala sam samoinicijativno da pijem Lamictal. Moji roditelji su otišli kod doktorke i rekli joj da nisam u stanju doći i opisali moje stanje. Doktorka je odbijala da prizna da je to možda nuspojava na lek Lamictal. Rekla je "Svašta piše u uputstvu" i odmahnula rukom. Međutim ja i dalje osećam razdražljivost, agresiju i plakanje. Nije mi jasno zbog čega? Kako tako naglo da se desi promena u mom ponašanju koje nije bilo i to baš ovih dana dok sam pila lek Lamictal? Plašim se da nemam neku drugu dijagnozu.
Za generalizovani anksiozni poremećaj na prvom mestu je psihoterapija, a lekovi se uključuju kada su simptomi veoma izraženi. Ali pored lekova su Vam potrebni psihološki tretmani, koji su promarni. Lekovi izazivaju zavisnost i nemojte ih ukidati na svoju ruku, doza mora postepeno da se smanjuje jer se organizam navikao na te supstance. Ali obavezno se javite psihologu ili psihoterapeutu kako bi otpočeli rad na uzroku anksioznosti.
Poštovana,
Možete odraditi odredjena medicinska ispitivanja kako biste otklonili sumnju vezano za odredjene organske tegobe.
Medjutim, postoji velika verovatnoća da je ta knedla u grlu posledica upravo napetosti. Pored toga mogu se javiti i drugi simptomi, poput ubrzanog disanja, rada srca, gubitak daha, stezanje u grlu i grudnom košu, vrtoglavicu itd. To je posledica anksioznosti, jer strah koji se javlja uzrokuje niz fizioloških reakcija. U tom slučaju potražite pomoć psihologa ili psihoterapeuta.
Naravno da je moguće psihoterapijom
Poštovana, lekovi Vam pomažu da ublažite simptome, u toj fazi je potrebno poraditi na uzroku nastanka problema. Ako ne radite na uzroku, onda se organizam navikava da datu dozu, postajete tolerantni, i potrebna je sve jača doza kako biste postigli isti efekat.
Poštovani,
postoje oprečna misljenja strucnjaka po pitanju toga da li je shozofrenije nasledna ili ne.
Nasledjem dobijamo genetski materijal koji predstavlja predispoziciju ali ne i uslov razvoja bolesti. Dakle, bolest se razvija ako pogoduju faktori sredine. Najcesce ako osoba zivi sa obolelom osobom pa uci po modelu veca je verovatnoca razvoja bolesti, nego ako nema dodirnih tacaka.
Moj lični stav je da dete koje odrasta u zdravoj i sigurnoj sredini, bez obzira na nasledni faktor, kada je u pitanju shizofrenija, nece razviti tu bolest.
Poštovana Jelena, nemojte stavljati fokus na lekove. Treba da znate da se organizam privikava na datu dozu i da je vremenom neophodna sve veca doza za isti efekat. Treba da poradite na strategijama prevazilazenja stresnih situacija i drugim faktorima koji doprinose tim simptomima. Lekovi bi trebalo da Vam budu poslednja opcija.
Poštovani, trebalo bi da se detaljno ispita o čemu je reč. Može biti prolazna depresivnost uzrokovana nekim dogadjajem, situacijom ili hroničnim nezadovoljstvom. Pitanje je kada, koliko dugo se javlja taj obrazac razmišljanja i koliko učestalo.
Nemojte povećavati dozu lekova na svoju ruku bez nadzora lekara, koji treba da ima uvid u vase biohemijske analize. Ako Vam lekar i poveća dozu leka, pomoći će neko vreme, ali to nije adekvatno resenje.
Poštovana,
lekovi ne otklanjanu uzrok anksioznosti, već samo ublazavaju fizioloske simptome. Ako niste poradili na uzroku, anksioznost nece nestati. Uvek ce trebati sve veca doza lekova kako biste postigli isti efekat, jer se organizam navikava na dozu, tacnije postajemo tolerantni.
Poštovani,
Ako ne radite na uzroku koji utiče na nastanak simptoma, lekovima nećete sprečiti da se simptomi vrate. Lekovi samo ublazavaju fiziolosku reakciju organizma a uzrok depresije ili depresivnosti ostaje nepromenjen. Neko vreme lekovi vrse funkciju ali kada se organizam adaptira na tu dozu bice potrebna sve veca kolicina lekova kako biste postigli isti efekat. Lekovi ne resevaju problem, samo ga maskiraju.
Postovani, da li ste posetili psihologa ili psihoterapeuta?
pitanje
Godinama imam problem sa paničnim napadima, uhvati me strašna nervoza, celo telo mi podrhtava, stane mi vazduh kao da ću se ugušiti, imam osećaj da propadam, da ću umreti. Strašan osećaj, ne daj bože nikome. Dosta puta sam bila u domu zdravlja kod neuropsihijatra, ali nikada niko nije hteo da me sasluša, samo su me kljukali lekovima, a nikakvog efekta. Poslednja dva put sam imala užasnu aritmiju, preskakanje srca, nemir, gušenje, pobelim kao krpa i u tom trenutku kao da želim sebi da naudim. Pijem Ksalol 0,25 ujutru i uveče, ali ništa ne pomaže. Išla sam na razne preglede, radila ultrazvuk srca, nosila holter, ali sve je u redu. Ne vidim rešenje, a sve mi je gore.
Poštovana, treba da idete na redovne sesije psihoterapije. Na taj način ćete razrešiti panične napade.
pitanje
Poštovani, Imam dijagnozu F60.3 poremećaj ličnosti, emocionalni. Probao sam mnoge terapije međutim nijedna nije dala nikakav efekat. Čak i pre 10 godina se dešavalo isto. Jednom mi je na Stetoskopu, isto pre nekoliko godina, psihijatrica rekla da treba primeniti triciklični antidepresiv. Kako je moguće da ništa ne deluje?
Poštovani,
terapija lekovima nije dovoljna, potrebno je uvesti i redovne psihoterapijske seanse.
pitanje
Kažu da je moj problem anksioznost. Imam razne tegobe i to svakodnevno. Bol u grudima, vratu, nogama i rukama, utrnuće po celom telu, ponkead glavobolje, često vrtoglavice. Bio sam na više pregleda, sve je u redu. Jedina stvar koja nije okej, jesu povišeni leukociti. Više puta je rađen UZ abdomena, rtg pluća, sve je u redu... Da li je moguće da je anksioznost toliko jaka da osećam stalne tegobe i da zbog njih ne mogu da spavam?
Ako je medicinski sve u redu, anksioznost dovodi do različitih fizioloških manifestacija u večem ili manjem stepenu.
Na osvovu poruke koju ste napisali, mada to nije dovoljno informacija, imate neki oblik anksioznosti. To je u stvari preterana briga, suviše ste okupirani negativnim aspektima svog života. Potrebno je da idete na seanse kod psihologa, psihoterapeuta kako biste se fokusirali na Vaše mogućnosti, a ne nedostatke.
Ako Vam ne odgovara psihijatar, imate pravo da ga promenite. I nemojte na svoju ruku povećavati dozu lekova.
pitanje
Imam problema sa kontrolom besa, naročito u porodici, a posebno sa svojom decom. Sama sebi kažem da ću raspraviti nešto sa mojim starijim dečakom (npr. neku ocenu iz škole, ima 7 godina), i onda dođe do toga da galamim na sav glas. Naljutim se na njega, ali duboko u sebi znam da me na to tera i neki moj problem, da li poslovni ili egzistencijalni.
Dešavalo se da u ljutnji bacim nešto i slomim, zalupim vrata, slupam šalter. Svesna sam da je moje ponašanje neprihvatljivo, pogotovo kad su deca u pitanju, plašim se što im dajem loš primer, i plašim se da ću stvoriti takve osobe od njih... ali nikako ne uspevam da se iskontrolišem.
Često me je sramota i od vlastitog komšiluka. Inače, u nekim drugim odnosima nemam taj problem, uglavnom mi ne pada na pamet da se na poslu prepirem s nekim i povisujem ton. Pokušavala sam da u par navrata razgovaram sa jednom drugaricom koja radi kao psihoterapeut, ali ona mi uvek kaže - ti si dobra majka. Svako veče sama sa sobom vodim razgovore, pokušavam da čitam literaturu koja bi mi mogla biti od koristi, ali kada dođe okidač, pokleknem. Inače, živim sama sa decom, suprug i ja samo razdvojeni.
Na osnovu poruke koju ste napisali imate nisku toleranciju na frustraciju, što znači da nemate dovoljno strpljenja. Posebno sa bliskim ljudima jer znate da je te odnose teže narušiti, na poslu znate da će se to loše odraziti po Vas.
Potrebno je da uvedete u svoju svakodnevnu rutinu i neki hobi, interesovanje, fizičku aktivnost koja bi Vam donosila zadovoljstvo. Potom da u trenucima besa pokušajte da prizovete pozitivnu sliku stvarnosti , osim negativne, koju vidite. U besu kao da postajemo slepi i ne vidimo celovito, npr. Vi vidite dete koje je neposlušno ali to je Vaše dete koje ne zna i kome je potrebna Vaša pomoć itd. U trenucima intenzivnog besa ako ne možete da iskontrolišete, tačnije dok ne naučite da ga kontrolišete, izadjite prošetajte ili bilo šta drugo kako ne bi ugrožavali sebe ili druge.
Takoďje, trebalo bi da se ispita šta stoji iza tog besa. Može biti da stoji neka potisnuta tuga, bespomoćnost.
Poštovana, osim medikamenata potrebna Vam je i psihoterapija. Nemojte pojačavati dozu lekova na svoju ruku.