Postovani pre godinu dana mi je postavljena dijagnoza ms sve bi bilo koliko toliko uredu da od pre 4 meseca nisam postala alergicna na ohb12. Moj neurolog mi nije rekao sta da uzimam kao zamenu a ja pocinjem da imam problema sa brzim zamaranjem bolovima u nogama i cestim dijarejama zbog kojih sam potpuno iscrpljena i gubim na kilazi. Molim vas za savet sta da radim da bih mogla normalno da funkcionisem jer ni na poslu vise nemaju razumevanje za moje cesto odsustvovanjee a ne znam vise ni sta da uzimam od vitamina od kojih bi mi bilo bolje. Unapred hvala

Htela bih da vas pohvalim i da vam se zahvalim sto ste nam obogucili postojanje ovakvog sajta, smatram da je jako koristan. Mislim da bolujem od anksioznosti, panican poremecaj, nije dijagnostikovan, ali po onome sto sam citala, knjiski je primer. Dakle imam napade panike nicim izazvane, javljaju se nezavisno do bilo cega i iznenadno. Prvi put se dogodilo pre tri ipo godine. Napadi panike su praceni tahikardijom, znojenjem dlanova, ponekada mucninom. Imam osecaj kao da cu da" poludim". Osecaj da "nisam tu", nekako su sva cula zagusena (osecaj da nisam tu je znao da traje i po nekoliko meseci) . Zatim dozivljaj nestvarnosti svega oko mene. A ponekad mi se desava da mislim da ce nesto lose da se desi, npr. Prevrnuce se autobus, vidim ambulantna kola misli da idu ka mojoj kuci i sl. , to je od skoro pocelo da mi se desava, mozda pre par meseci, i nije toliki problem kao gore navedeno. Moram samo da kazem da sam u tim situacijama svesna iracionalnosti mojih misli, ali ne mogu da uticem na njih. Inace bolujem od sistemskog lupusa 8 godina, od terapije uzimam pronizon i rezohin. Nemam podataka da je neko u porodici imao slicne probleme. Nisam se jos uvek obratila psihijatru, nameravam u sto skorijem periodu. Moje pitanje je da li je u pitanju anksioznost, da li moze da ima veze sa lupusom i da li je moguce izlecenje od toga? Unapred hvala.

Postovana, da li se flunisan pije od pocetka terapije u kolicini koju je prepisao lekar ili se postepeno povecava doza. Treba da pijem 1 tabletu ujutro. Da li da pocnem sa manjom dozom i povecavam? Pila sam flinirin pre 10 godina i u pocetku mi nije prijao ali je terapija ipak bila uspesna i posle 6 meseci sam postepeno smanjivala dozu. Unapred vam se zahvaljijem d. Milosevic

Postovanje, imam 21 godinu i vec 2 godine imam simptome: umor-svaka aktivnost me umara vise nego pre, pojavio se blagi bol nalik stezanju, pritisku u predelu potiljka, nekad isto tako i iznad obrva, blaga vrtoglavica pracena nesvesticom. Takodje to ''stezanje'' osecam u predelu podbratka i vilicne kosti. Zanima me vase misljenje. Hvala u napred.

Neurologija postovani, imam 26 godina, od 2003. Javljaju se izrazeni simptomi katapleksije i narkolepsije. Danas su simptomi narkolepsije znatno ublazeni, ali su zato simptomi katapleksije znatno izrazeniji. Pri svakom emotivnom naboju nisam u stanju da kontrolisem svoje pokrete, pa se vrlo cesto dogadja da se jednostavno srusim na pod kada se smejem, glava mi pada, oci se zakolutaju, jezik i donja vilica su takodje bez kontrole, kao i udovi. Gotovo pri svakom uspavljivanju imam osecaj da budna imam kosmare, lose spavam, cesto se budim. Vremenom sam se izvestila da ovakva stanja donekle kontrolisem, ali mi to i dalje predstavlja veliki problem. Do sada nikome nisam obrazlozila svoj problem, nisam odlazila kod lekara i nisam koristila nikakve terapije. Molim vas da mi kazete nesto vise o ovoj bolesti, nacinu lecenja, terapiji. Unapred zahvalna ivana

5 meseci koristim maprotilin, vec neko vreme osecam malaksalost, i i nestabilnost. Ponekad imam cudne bolove u jednom delu glave, i osecam neku zbunjenost i muku u glavi. Da li to ima neke veze sa lekom ili je nesto drugo unapred hvala

Postovani, od svoje sedme godine imam problema sa ponasanjem. Tada jos nisam znala da objasnim svoje strahove (otvoreni prostor, guzva, depresivnost) , da bi u 15oj godini to sve kulminiralo i tada zapocelo lecenje. U pocetku su to bili sedativi tipa lexilium, demetrin koje sam pila po potrebi, da bi sa 30god, pocelo lecenje ksalolom, flunirinom uz dijagnozu anksiozna depresija. Lekove od tada redovno uzimam i nisam imala problema sa fobijama, ali u zadnjih godinu dana imam izrazene probleme vezane za agresivnost. Tacnije, prvo sam mislila da je vezano za menstrualni ciklus, jer se uglavnom tada manifestovalo u vidu napada nekontrolisanog besa, placa, a zatim tuge. Medjutim u zadnje vreme bes je postao toliko izrazen, da osim ljutnje, psovki i grdnje cesto mi se desava da imam zelju da nekoga tucem, sto je i rezultovalo time da sam se par puta potukla. Izostavila sam da kazem, a mislim d je veoma bitno, da sam problem sa besom imala i kao mala, i da sam se samopovredjivala (sekla se ziletom, gasila opusak na telo. .) , sto mi cesto i sada pada na pamet. Zavrsila sam vaspitacku skolu, radim kao menadzer u firmi, imam dve cerke od 17 i 13 god i razvedena sam od pre 4 godine. Imam stalnu vezu vec 3 godine, ali problem sa agresivnoscu ozbiljno ugrozava moju porodicu, moj posao, vezu. Odlazim kod psihologa redovno, lekove mi psihijatar nije promenuo, ali se plasim da je ovo sada vec ozbiljno jer se blizim menopauzi. Neznam vise kako da resim ovaj problem i s toga vas molim za odgovor i pomoc. Unapred zahvalna, lena

Postovani, u februaru prosle godine imala sam epi napad izazvan naglim prestankom uzimanja bromazepama. . . Hospitalizovana sam bila u palmoticevoj, gde mi je uradjen eeg koji je bio uredan. . . Od tada sam u narednih deset meseci uzimala karbapin i sada me je strah kada citam da se napadi mogu isprovocirati npr. Suncanjem. . . Inace radila sam nmr hipofize koji je uredan. Unapred zahvalna, danijela milivojevic

Postovana dr. , vec 20 godina se borim sa napadima panike i agorafobijom. Ranije je bilo mnogo gore nego sada, ali sam uvek bila pod terapijom. Pila sam zoloft i rivotril, a sada pijem seroxat 1/2 tablete od 20mg i rivotril 3x1/4 od 2mg. Imam dete od 17 godina iz prvog braka, a pre godinu dana sam se ponovo udala i u svojih 38 godina rodila divnog decaka koji sada ima 4 meseca. U pocetku sam ga sisala, medjutim kako su se posle porodjaja napadi panike vratili u punom intezitetu, na moju veliku zalost, morala sam da prekinem da ga sisam i da pocnem sa lekovima. Zivim sa covekom koji nije los, samo voli da slaze na sitnicama, a ja laz ne podnosim, pa samim tim imamo problem. Takodje je i losa komunikacija izmedju nas, osim oko bebe, tu gotovo da jedino funkcionisemo. Mislim da smo se oboje odlucili na ovaj brak da ne bi ostali sami, jer je i on razveden ali nema dece iz prvog braka. Bebu sam rodila jer volim decu i tako sam zelela te se zbog toga nikako ne kajem. Moj problem je sto ovaj prelepi nov stan koji imamo ne mogu da prihvatim kao svoj dom, stalno trcim sa decom kod majke, sto zbog straha, sto onako. . . Da osetim toplinu doma. Bojim se noci, lose mi je kada se beba probudi. . . Bojim se dana, znam da mi je ovde mesto, a ja nisam tu, uglavnom. I kada ostanem u stanu nekako se svrazam, ne nalazim nikakvu zanimaciju te puno radim, mada mislim da se vrtim u krug. Zaposlena sam, pa se vec sada plasim povratka na posao, kao da je taj deo moga zivota miljama daleko od mene. Napominjem i da sam oduvek zivela u kuci sa dvoristem, a ovaj nas stan nema cak ni terasu. . . Gusi me ovde. . . Stan ili brak ili ja samu sebe??? Ne znam. . . Trebalo bi mi vase misljenje. . . Kako stvoriti topao dom u mom slucaju? Mnogo vam hvala unapred