Psihijatrijske bolesti – pitajte doktora

Sudeci po tome sto sam procitala o panicnom poremecaju smatram da bolujem od istog. Nisam isla kod psihologa iz razloga sto zivim u jednoj takvoj sredini gde je odlazak kod psihologa za ludake. Zivim u neprestanom strahu, majka sam dvoje dece imam 20 godina i jako povucen zivot. Na ulicu ne izlazim sa prijateljima sam prestala da se druzim iz razloga sto kada god se nadjem napolju osecam vrtoglavicu jako lupanje srca i mam osecaj da se gusim i onda gledam da pobegnem od svega. Prijatelje izbegavam da se neki moj strah ne bi izrazio pred njima mislim da ne bih bila shvacena. Decu ne dajem u obdaniste jer se boim da ostanem sama non stop mislim da cu se ugusiti poludeti da ce me udariti srce i tome slicno jako mi je tesko da zivim u stalnom strahu, od strane supruga nisam shvacena pomozite mi i recite kako da se oslobodim svoih strahova? Unapred zahvalna.

Postovani, prije dvije nedelje sam pocela otezano disati. To mi se desava uglavnom prije nego zaspim, kada mi je dosadno i kada sam sama. Pretpostavljam da dok spavam nemam tih problema, s obzirom da me nista ne budi. Medjutim, ujutru kad se probudim odmah pomislim na to i onda pocinju problemi. To otezano disanje bih mogla opisati kao nemogucnost da udahnem vazduh punim plucima pa zbog toga mi se desava i da vise zijevam, jer tada imam osjecaj da sam udahnula kako treba. Dok obavljam bilo kakve fizicke aktivnosti ne osjecam ovaj problem. Prije dvije nedelje sam bila kod doktora zbog prehlade, poslusao mi je pluca i rekao da su cista. Moram da napomenem da sam zadnjih 10ak dana strasno nervozna i razdrazljiva. Primijetim i da me i najmanja stvar uzbudi (pa cak i kucanje na vratima) ovaj problem mi se jednom javio u srednjoj skoli, kad sam isla kod kardiologa, koji je konstatovao da je sve na nervnoj bazi. Nalazi krvi su mi u redu, a pritisak mi je nesto nizi- 100/60. Imam 22 godine i pusac sam nepune 4 godine (pola kutije dnevno) . Ne znam da li stres koji sam prezivjela prije 4 mjeseca moze biti uzrok ovome, tj. Da je problem psihicke prirode? Ili mislite da ovo ukazuje na neke probleme sa plucima. Molim vas posavjetujte me sta da radim i kojem specijalisti da se obratim? Unaprijed zahvalna. Ljubica

Jednostavno posle 2. Meseca nakon rastave od supruga mira i nekog normalnog zivota ja nemam. U strasnim sam neraspolozenjima, placem bez kontrole, prosto kao da ne zivim. Bili smo zajedno 29. G. Otisao je zbog druge zene mene prestao da voli sto je ocigledno! Ostala sam sa cerkom koja skoro i da nije sa mnom. Uvek je negde da ne bi bila kod kuce. Pomozite mi i hvala vam!

Postovana doktorko-ja sam pisao o mom problemu na delu o urologiji, ali nisam dobio odgovor. . . . Ja bih hteo da vas pitam da li je moguce izleciti homoseksualizam i kako. Napominjem da nisam nikada imao odnose sa muskom populacijom niti to zelim. Imam devojku ali se plasim da stupim u odnose sa njom jer je prvi put bilo neuspesno, nisam imao erekciju. . . Ustvari jesam ali nije dugo trajala. Napominjem i to da sam taj dan imao velikih problemasam popusio vise od kutije cigareta, uzimao alkohol. . . Ali ja se najvise plasim da sam homoseksualac jer me u neku ruku privlace muskarci. . Ali ja to ne zelim, hocu da budem normalan kao i drugi. . . Ja vas molim da mi pomognete, posavetujete, uputite. . . Unapred zahvalan

Pio sam rivotril skoro 6 godina, zadnjih godinu dana pola tablete ujutru i uvece. Po preporuci lekara psihijatra smanjio sam na cetvrtinu po ujutru i uvece uz lorazepam od 2, 5mg dve nedelje a sada uzimam samo lorazepam 1+1/2+1 i osecam se uzasno, glava kao da mi se nalazi u stezi, osecam slabost, dezorijentaciju, nervozu, probadanja u grudima, uvo mi pisti. Da li su to znaci krize nakon prestanka i da li ce prestati? Osecam neodoljivu zelju da popijem pola tablete rivotrila, mislima da bi sve tada prestalo ili da izdrzim? Da li ce biti bolje?

Poštovana dr. Krasić, mila ovdje. Nisam se dugo javljala jer sam bila u bolnici. Ipak su me smjestili u bolnicu. Užas jedan kako mi je bilo, jedva sam izdržala, ali ipak mi je doktor i načelnik odjela izašao u susret i pustio me kući na vikend. Pošto u našoj bolnici nema nikakav poseban odjel za slučajeve kao što je moj osim za totalno psihičko poremećene pacijente puštaće me kući čim primjete da nemogu više izdržati a ipak mi je potrebna njihova pomoć. Predložili su mi da sa bebom ipak sačekam dok se malo neustabilim i ne budem stabilnija u svakom pogledu. Od terapije mi daju apaurin ujutro i popodne po 5mg. A uveče 10mg. Deprosel 1 ujutro i bosnvl 2 puta na dan. Nemam nekih posebnih razgovora sa psihijatrom i samo me ošamuti i ja bezvoljno ležim i plačem. Kriterij bolnice je da nema korištenja mobitela ni telefona, posjete su ograničene vrlo kratke, ja ću poludjeti ako me budu držali dugo jer neznam gdje mi je sin jel sve u redu, a to mi je najvažnije da sa sinom što više kontaktiram. Neću moći dugo tako jer gubitkom nje izgubila sam volju i da se borim za sve a takvim liječenjem u bolnici padam u još veću dubiozu i neće mi tako vratiti volju za životom. Ja se zaista borim sama sa sobom zbog svog sina a ovako neću moći izdržati. Recite mi dali ću moći savladati bol i tugu liječeći se u takvim uslovima. Izdržaću samo radi tog protokola i papirologije ali vjerujem da mi vaši savjeti mogu više pomoći. Unaprijed vam se zahvaljujem i pozdravljam.

Poštovani, imam strah od vožnje liftom, avionom, brodom i uopšte svim vrstama prevoza u kojima sam " bespomoćna. " trudim se da se izborim, ulazim u lift, doduše samo u društvu, ali srce počne jako da mi lupa i smiri se tek par minuta po izlasku. Avionom se još nikad nisam vozila ali na samu pomisao da mi predstoji jedno putovanje u aprilu, uznemirim se i hoće srce da mi iskoči. Da li postoji neki način da to sama prevaziđem ili da potražim pomoć? Unapred zahvalna

Postovani, patim od bulimije punih 7 godina. Imam cerku 11 godina, razvedena sam zadnje tri godine i sve teze funkcionisem. Obracala sam se vecini "boljih" lekara, ali je sve bilo bezuspesno. Iskreno bih volela da mi pomognete, ali ne savetom ili uputom na nekoga kome bi se ja obratila, vec da mi vi zaista pomognete. Sve manje imam snage da zivim, hodam, pricam, a kamoli se posvetim vaspitanju i cuvanju deteta. Samo cekam dan da umrem, da olaksam sebi i drugima. Ako mozete da mi pomognete, bila bih najsrecnija na svetu. A sa mnom i moja cerka. Unapred zahvalna.

Imam muza koji ima 31 god i vec 3 god je u depresivnom stanju, dvije god konstantno je bio u jakoj depresiji, pijo je sve moguce antidepresive koji postoje nijeden lijek mu nije pomogao, obisli smo sve psihijatre sveki dr je govorio razlicito. Zadnji dr je prepisao anafranil da pije od njega mu je bolje sada radi krece se i trezvenije razmislja, medjutim ima svremena na vrijeme kriza ali blage. Ali sada me interesuje kako da se makne sa tih tableta i da nista ne pije a da funcijonise kao sada ako mu jebolje od njih. Jako zelim da mu pomognem ovomalo jos sto je ostalo pa me savjetujtekako da se izvuce sa tableta bez posledica

Doktore ve molam odgovorete mi vo poslednite dva meseci imam promenlivo raspolozenie no povece sum tazna bez samodoverba i se mrazam sebe si nekogas so denovi pijam helex dijazepam demetrin i gi prespivam denovite a imam malo dete 7 godisno sto bara vnimanie i togas se mrazam uste povece ponekogas se plasam da ostanam sama a noce sekogas sum sama maliot spie a soprugot e na rabota a imame i problem poradi impotencijata na soprugot sto trae so godini pa toj vece nema potreba od odnosi ni od zena voopsto no toa mene mnogu mi smeta dajte sovet ve molam ne mozam vece vaka sto da storam kazete mi ve molam

Kako se ljeci dijagnoza f32. 2 episodium depressivum non psychoticum, gradus majoris

Imam povremeno povisen krvni pritisak. Isao sam na analize i sve je u redu. Pa su mi rekli da je na nervnoj bazi. A gubitak raspolozenja i volje sam poceo da osecam sa 16 god sada imam 20. Od januara 2008 psihijatar mi je prepisao flunisan 20 mg dnevno. Ujutru pio sam skoro godinu dana i bilo mi je donekle bolje. Sada se isto losije osecam psihicki i imam povisen pritisak. Od pre 2 nedelje pijem 10 mg flunisan, a od sledece trebam 20 mg. Usput imam i astmu. Neznam vise kako da resim ovo. Molim za pomoc.

Trenutno se ne osecam dobro jer posle smrti moga rodjenog brata koji je poginuo u saobracajki polako upadam u depresiju placem, imam strah ne idem nikud isamo razmisljam o njemu i zasto to da se desi nama. Neuropsihijatar mi je dao da pijem lorazepam 1mg i amizol tab 10mg3puta dnevno pijem vec 4 dana i ne osecam se bas najbolje. Dali to treba vreme da bi se neki boljitak osetio. Pozdrav kaca ts

Kako da prevazidjem strah i paniku, cim neko spomene smrt ili bolest ja se uplasim imam cerku i ne zelim da to ona vidi ali svaki moj polazak iz kuce deluju na mene stresno i plasim se da cu moci da stignem tamo gde sam posla, pre dve godine sam dobila tahikardije i dali mi da pijem propanolol i bromazepan, prosle godine sam upisala i dalje studije a sada kada pomislim na faks panika me hvata a kamoli da odem tamo i da polazem ispite pocela sam opet po 1. 5 mg bromazepana da pijem ali se opet ujutru budim sa strahom sve mi se to povratilo od pre nedelju dana kada mi je jedna bliska koleginica zavrsila na psihijatriji sad je pod lekovima a slusala sam njene probleme godinu dana dok nije doslo do toga da prica neke nebuloze, svako jutro pomislim na nju i verovatno se poistovecujem sa njom pa ne ynam kako sve ovo da prevazidjem drhtanje gusenje ne mogu da jedem davim se muka mi noge otkazuju itd kako da sve to prevazidjem i zasto sam toliko plasljiva a sta me sve ceka u zivotu. Unapred zahvalna

Poštovana, imam 23 godine i neku vrstu poremećaja sna. Pošto sam laik i ne razumem se u medicinu, opisaću vam svoj problem, pa bih vas zamolio da mi kažete koliko je to opasno i da li je potrebna terapija: u toku noći sanjam neki zastaršujući san, probudim se naglo i otprilike 1 minut živim svoj san na javi, odnosno nemam u tom trenutku racionalnu svest, ne shvatam da je to sna, fantastika. Primer: sanjam da mi je miš u jorganu, probudim se i počnem da tražim miša po jorganu i posle nekog vremena sav isprepadam shvatim da je to u stvari san, ili sanjam da mi lopov ulazi u kuću, onda se probudim proveravam da li su vrata zaključana, gledam kroz špijunku i opet posle nekog vremen ukapiram da je taj strah neosnovan, da je sve to samo san. Hvala vam unapred na odgovoru, veliki pozdrav poštovani, ne mislim da je nešto strašno ali da biste bili mirni možete uraditi eeg snimanje mozga, čiji će nslaz pokazati postojanje organskog ili je je takav san i snovi rezultat sopstvenog uznemirenja, pa je potrebno podrobnije razgovarati sa psihijatrom pozdrav dr dragana krasić eeg mozga sam uradio prosle godine (zbog glavobolja sam hteo da se iskontrolisem) i nalaz je bio u redu (u granicama normalnog, tako pise na nalazu) da li mi mozete mozda preporuciti neki caj ili neki dodatak isharan koji bi mi resio problem. Hvala

Postovanje, zelim da vas pitam nesto u vezi strahova. Postoje realni i nerealni. Kako izbrisati nerealne koji se taloze godina u mozgu i da li oni ometaju rad mozga. Da li ksalol ima efekta? Da li nerealni strahovi ostavljaju posledice i da li i kako se brizu iz glave?

Pitanje je za neuropsihijatra ili psihologa, te vas molim da ga nekome od navedenih strucnih lica prosljedite: postovani, vec godinama, jaaako jakoo dugo, od svoje rane mladosti (iako sad imam 29 g) , sam se osjecao bolje u kozi drugoga, druge, stvarne licnosti. Recimo gledam neki film, vidim nekog zeznutog glumca, pokpuim fore, i taj sam neki period, pa onda upoznam velikog europskog kosarkasa, sportistu dakle, pa se i ja osjecam vazan jer sam s njim u drustvu oko drustva itd. Eh, onda sklon sam promjenama navika, tj, promjenama ponasanja u odnosu na kog se "furam" da tako kazem, znam i govor brzo promijeniti itd. Sinoc bas gledam nekog sportistu na rts i mislim, kako je lik jednostavan opusten i pocnem ja da se unosim u taj lik u taj zivot da i ja bivam opusten itd. Inace, imao sam prilicno tezak dosadasnji period: majku sam izgubio, otac vodi neki cudan zivot, sestra mi je bolesna, a oboje imamo neku vrstu psh problema radi svih trauma koje smo prosli. Zanima me da li sam ja ovo neka dvostruka licnost ili sta vec, da li mi je tijesno u mojoj kozi pa mi je lakse biti na tren ili mjesec ili godinu, neko drugi??? P. S. Inace, od malena sam prirodno talentovan glumac, alik nazalost nikad nisam otisao na akademiju i to je jedan od vaznijih propusta prema meni samom. Takodjer imao sam priliku postati vrhunski sportista - izmaklo se. I tako. . . . Eto, ocekujem brzo vas odgovor, hvala unaprijed i opsrostite sto vas zamaram. Pozdrav. Nenad

Postovani, nadam se da postoji strucnjak u nasoj zemlji po pitanju socijalne fobije koji bi mogao da nam pomogne. Naime, moja supruga se jako dugo bori sa socijalnom fobijom i do sada je posetila mnogo psihologa i psihijatara te nekoliko psihoterapeuta ali sa vrlo malo uspeha. Vecina psihologa joj je priznalo da zna maltene vise od njih o tom problemu, psihijatri samo lekove propisuju. Molim vas da nas uputite na osobu koja se specijalizovala za resavanje socijalnih fobija. Zahvalni d&d

Pocituvani. . . Vejke podolg period imam golem problem, se obidov na sekakov nacin i sekade da si go resam problemot no besuspeno, se nadevam deka sepak kolku tolku ke mi izlezite vo presret. . Neznam dali se raboti za depresija ili nesto slicno, vejke podolgo vreme osejkam nemira vo dusata koj postojano se zgolemuva i zgolemuva, navece nemozam da spijam i se pocesto me preovladuvaat crni misli deka se nesto negativno ke mi se slucuva. Ve molam za pomos ili barem vo najmala raka sovet od vasa strana. . Blagodaram od napred. .

Poštovani, gledajući na tv-u jednu seriju, pomenuo se problem čupanja i jedenja svojih dlaka od koje pati jedna devojčica čiji se roditelji razvode. U tom trenutku sam shvatio da i ja imam sličan poremećaj za koji sam kasnije saznao da se naziva trihotilomanija. Ja imam 18 godina i moja se brada i malje na licu još uvek razvijaju. Ja čupam dlake sa svoje i brade i iako ih bacam, neke automatski pojedem. To su sporadične crne dlake koje se vide i koje me nerviraju pa ih u dosadi i samoći čupam, ponekad kao i kad bi čovek grickao nokte. Čitao sam da je to opsesivno kopmuzlivni poremećaj i mislim da on potiče iz moje želje za boljim izgledom. To traje već par meseci ali sam ja tek tada shvatio da je to bolest. Kako da se bolje borim protiv svoje bolesti sem činjenice da prestanem sa čupanjem onog trenutka kad shvatim šta radim? Takođe me zanima vaše mišljenje o mom problemu. Unapred zahvalan.