Psihijatrijske bolesti – pitajte doktora

Dr. Porodila sam se u aprilu ove godine, u toku trudnoce sam bila nervozna jako, eto cisto tako, ali to se nastavilo do dan danas kaka beba ima vec 7 meseci. Sa muzem prepirke oko sitnica, sva sreca pa se on kontrolise, umor me stize, ali sa razlogom, nije nista strasno, problem je sto meni sexualni odnosi fakticki nisu potrebni, u principu meni to ne treba, sto mi je sasvim ne normalno!!! Funkcionisem sve ostalo super, kuca, rucak, dete, ali nije mi normalno da mi sex nije potreban, sto me iritira, samim tim mi je glupo zbog muza. Sta mislite da bi bilo najbolje da uradim? Da li postoji da imam neku vrstu depresije? Pozdrav.

Poštovani! Do sada se nisam usudila obratiti nikome u vezi moje problematike. Naime, patim od klaustofobije. Do pre par godina imala sam samo otežano disanje kada sam se našla u zatvorenoj prostoriji (npr. Lift) medjutim to je sad već preraslo za mene u dosta zabrinjavajuće stanje. Simptomi su gušenje, lupanje srca, (jak bol u grudima) znojenje tela dok su mi dlanovi suvi. Pokušavala sam zdravim razumom ubediti sebe da je to neka moja fantazija i da je ja moram sama savladati. Naravno, bezuspešan trud. Zato vas molim da mi pomognete, preporučite način lečenja ili pak ublažavanja ove problematike. Veliki pozdrav!

Opsednuta sam time da se ne ugojim, trenutno mi je linija dobra i volela bih da tako ostane i dalje. . . Ne zelim vise da mrsam, ali ni da se ugojim. . . Ponekad ne jedem ceo dan onda samo veceram i to da bih mogla da zaspim, ili jedem samo jabuke. . . Onda sam i u poslednje vreme pokleknula pred slatkisima i pocela da sve to povracam nakon prejedanja. . . Jednom ili dva puta dnevno. . . Ja u stvari i ne znam da li imam problem jer mi se cini da sa tim bilo kada mogu prestati. . . Ali onda kazem "ma od sutra cu" i opet jedem pa povratim, jos sebi postavljam bolesna pitanja da li sam sve povratila ili cu se ugojiti. . . Svesna sam da to nije normalno, ali ne mogu da se oslobodim tih misli! Da li je problem samo u mojoj glavi ili zaista treba nekome da se obratim? Imam 20 godina, menstruacije su mi neredovne (po nelkoliko meseci ih nemam) , a mislim da je na to uticao i stres kome sam bila izlozena u ogromnoj meri tokom prosle dve god s obzirom da ovaj poremecaj u ishrani imam oko 1 god.

Postovana dr, zanima me sta mislite da li je moguce zaboraviti na neke traume iz detinjstva, odnosno, da ne izazivaju jako negativna osecanja i bol pri samo secanju na iste. . . Naime. U poslednje vreme se cesto toga secam a zasto ne znam. . . Imam 23 god, zavrsavam stomatologiju, a kad se to desilo imala sam 4, 5 god i secam se mame kako me je tukla, udarala. . . I kad se umorila, usporila je, pa me pljuvala i slicno. . Jer 'sam nesto zgresila' zanima me, da li je to problem u njoj, kad to moze da uradi detetu od 4 ili 5 god, ili je stvarno moguce da dete moze da bude toliko krivo. . . Mada iako je u njoj problem, to mene i dalje muci, i osecam dozu mrznje prema njoj zbog toga. Unapred zahvalna, sandra

Poštovana dr krasić, najtoplije vam se zahvaljujem na brzom odgovoru pitanje broj 47131, te na razumevanju za moj problem i strpljenju pri čitanju i analizi onako dugačkog pitanja. Volela bih da mi, ukoliko je to moguće, preporučite terapeuta koji bi bio u mogućnosti da radi na ovom problemu. Verujte, veoma je teško lutati i tražiti pravog, pogotovo što ima specijalista koji imaju i subspecijalizaciju u odredjenim domenima nauke. Veliki pozdrav i unapred hvala.

Pre par meseci imao sam smrt u porodici, naime umreo mi je otac. Od njegove smrti naglo se sve promenilo. Postao sa jako nervozan sto me je dovelo do cestih svadja sa ostalim ukucanima. Imam cestu zelju za svadjom i ne znam kako to da resim. . . Da li postoji neki lek ili terapija, razgovor sa nekim psihologom. . . \????

Postovanje, skoro sam vam pisala ali nisam sigurna da ste mail primili. Imam 25 godina i prije vise od 2 godine pri izlaganju seminarskog na fakultetu, osjetila sam jaku tremu-strah, ruke i glava su mi se tresle, srce mi je jako lupalo, tesko sam disala, nisam znala sta citam ni na koji nacin, bila sam potpuno izgubljena i samo sam zeljela da pobjegnem ili da se to sto prije zavrsi. Kada sam zavrsila sjela sam i jos dugo nisam dosla sebi. Mislim da su svi primjetili da nesto nije uredu a i prof mi je rekao da nije razumio sta sam procitala. Od tog dana pa sve do danas, neprekidno osjecam te simptome, ruke mi se bez prestanka tresu, cesto sam malaksala/nemocna, tesko disem, srce mi jako lupa, cijelo tijelo mi pulsira, menstruacija svaki mjesec kasni po par dana, organizam mi ne funkcionise vise normalno kao prije. Inace od 18-te godine isla sam psiholozima i psihijatrima zbog socijalne fobije ali nikada nisam imala bilo kakve fizicke simptome. Svaki put kad bi osjetila poboljsanje ja bi napustila lijecenje, jer sam mislila da samo gubim vrijeme i da jedino sama sebi mogu pomoci. Nakon te situacije od prije 2 godine, isla sam neuropsihijatru, koristila razne terapije ali mi nista nije pomoglo da se organizam vrati u normalno stanje, kakvo je prije bilo. Za to vrijeme uradila sam razne preglede: uzv srca i ustanovili su da imam prolaps mitralne valvule- koristila sam verapamil 2, 3 dana ali mi nije odgovarao jer sam od njega mnogo kasljala i to sam zanemarila; skoro sam bila malokrvna (nedostatak gvozdja) ali sam krv popravila i uredu je; i prije vise od godinu dana gastroskopijom su otkrili da imam upalu na dvanaestopalacnom crijevu, koristila sam terapiju a pri zadnjoj kontroli sve je bilo uredu a dr mi je rekao da imam jako nervozan zeludac. Inace i danas imam problema sa varenjem. Zanima me da li nesto od ovoga gore ima veze sa mojim fizickim stanjem ili su mi zivci obolili pa cu ostati takva cijeli zivot??? I danas nekada osjetim strah, ali duze vrijeme mi zivot nije stresan, zavrsila sam fax, imam duzu vezu u kojoj sam jako zadovoljna, trenutno ne radim. . Realno nemam stresnih situacija da bi mi konstantno bilo ovako lose. Vec 3, 4 mjeseca koristim samo lexilium po potrebi a to je svaki dan ili svaki drugi dan, ali mi od njega srce jace lupa. Molim vas da mi sto prije odgovorite, jer me zanima da li ce ova nocna mora ikada proci, da li je rezultat mog fizickog stanja samo psiha ili neke od ovih gore bolesti? Unaprijed hvala

Prvi put se javilo pre 4 godine iz cistog mira i to u voznji dok sam sama bila u autu. Lupanje srca, strah, oblivanje hlasnim znojem, vrtoglavica. Bila sam toliko prisebna da sam stala sa strane i pozvala hitnu pomoc. Kada sam dovezena na hitnu krenuo je samo plac i tuga a nemam pojma ni zasto. . . Tada je usledilo lecenje kod nph, imala sam nocu kosmare, jednom recju uzas. Izgubljena odjednom samostalnost, nezavisnost. . . . Bilo je to dva meseca agonije. Pila sam ksalol 3 puta dnevno i flunisan, bilo je bolje ali u dosadasnje 4 godine stalno bilo recidivaranja. Pila sam na svoju ruku ksalol i shvatila da mi je stvorio zavisnot i to kako psihicku tako i fizicku. . . A da mi pri tom nije puno pomagao jer sam i pored njega imala odbojnost ka poslu, strah od samostalnog setanja gradom a da ne pricam o voznji u autu. Pri tom bila sam u vezi svo to vreme u kojoj sam bila hronicno nezadovoljna ali je nisam napustala jer sam se bojala samoce i trpela sam je iz straha od samoce. Povremeno su se javljale i suicidne misli i tada sam odlucila se da se ponovo pozabavim sa sobom i da se javim kod nph. Letos od avgusta sam pocela da pijem cipralex uz postepeno prekidanje ksalola. . . Proslo je punih 4 meseca i vrlo se dobro osecam, nisam jos uvek kao ona stara ali sam zadovoljna sobom. Iasla sam iz veze koja me gusila. Usla u vezu u kojoj sam neizmerno srecna i vesela. Sta je usledilo mom poboljsanju da li napustanje stare veze ili sam lek ali sta god da je ja sam dobro i vrlo sam srecna zbog sebe i sto necu poludeti. . . . Jer sam bila okuljena tom mislju i ako u familiji nema psihijatrijskih bolesnika. Shvatila sam da covek mora da ima izvor zadovoljstva svog licnog da bi bio normalna i srecan. Zelim porodicu sa sadasnjim momkom sa kojim vec zivim zajedno, molim vas da mi odgovrite koliko bih morala da pijem jos cipralex i koliko treba da prodje vremena od njegovog prestanka pijenja pa da mogu da razmisljam o trudnoci? I koliko bi lose uticao lek na samu trudnocu ukoliko bi se desila. Hvala puno

Postovana dr krasic, imam za vas, ako imam pravo na to, dodatno pitanje - dva, pa ako nadjete vremena da odgovorite bio bih vam zahvalan. Hvala na proslom odgovoru, nesto malo mi je jasnije ali ipak ako mozete neko pojasnjenje bilo bi mi od pomoci. Da li mislite da covjek uopce treba da ima uzor? Ako treba u kojoj fazi zivota je to prihvatljivo, kada covjek postaje svoj, jer sam ja sebi nekako i mator za neke uzore. Napisao sam vam u proslom pitanje da se ja lako unesem u tudji lik i postanem nekako taj lik, po psihickim osobinama cak i po nekim fizickim elementima, frizura, naocale recimo, gluposti. Malo me to brine kod mene iskreno, a tijesno mi u mojoj kozi, iako s druge strane znam da moram graditi sebe i samo sebe, bez obzira na uzore i ostalo u mom zivotu - jer uzori su prolazni zar ne? Hvala vam na komplimentima u vezi moje licnosti, ja sam zaista covjek sa kvalitetima hvala bogu, ali eto imao sam i dosta rana u zivotu tako da me je omelo sto sta. Kada cu biti zreo u ovom segmentu, kada prestanem da imam uzora, kada izgradim do kraja sebe po svom kroju??? Pozdravljam vas i usput saljem proslo pitanje i odgovor, da bi znali o cemu se radi. Izvinite na trosenju vaseg vremena. Pozdravljam vas opet. Nenad pitanje je za neuropsihijatra ili psihologa, te vas molim da ga nekome od navedenih strucnih lica prosljedite: postovani, vec godinama, jaaako jakoo dugo, od svoje rane mladosti (iako sad imam 29 g) , sam se osjecao bolje u kozi drugoga, druge, stvarne licnosti. Recimo gledam neki film, vidim nekog zeznutog glumca, pokpuim fore, i taj sam neki period, pa onda upoznam velikog europskog kosarkasa, sportistu dakle, pa se i ja osjecam vazan jer sam s njim u drustvu oko drustva itd. Eh, onda sklon sam promjenama navika, tj, promjenama ponasanja u odnosu na kog se "furam" da tako kazem, znam i govor brzo promijeniti itd. Sinoc bas gledam nekog sportistu na rts i mislim, kako je lik jednostavan opusten i pocnem ja da se unosim u taj lik u taj zivot da i ja bivam opusten itd. Inace, imao sam prilicno tezak dosadasnji period: majku sam izgubio, otac vodi neki cudan zivot, sestra mi je bolesna, a oboje imamo neku vrstu psh problema radi svih trauma koje smo prosli. Zanima me da li sam ja ovo neka dvostruka licnost ili sta vec, da li mi je tijesno u mojoj kozi pa mi je lakse biti na tren ili mjesec ili godinu, neko drugi??? P. S. Inace, od malena sam prirodno talentovan glumac, alik nazalost nikad nisam otisao na akademiju i to je jedan od vaznijih propusta prema meni samom. Takodjer imao sam priliku postati vrhunski sportista - izmaklo se. I tako. . . . Eto, ocekujem brzo vas odgovor, hvala unaprijed i opsrostite sto vas zamaram. Pozdrav. Nenad poštovani, kroz pitanja i kratku prticu o sebi ste dali i odgovore na svoja pitanja. Ne, niste bolesni, tragate za svojim identitetom zbog pomanjkanja objekta koji bi vam bio odgovarajuci uzor. Greska je u vasoj nedoslednosti i nemanja upornosti da uradite ono sto zelite ili volite ili mozete. Imali ste puno problema, to vam je oziljno promenilo zivot, ali morate dalje i morate se naci u necemu. Odaberite ono u cijoj vam je kozi dobro i naravno, ono sto je realno. Gluma bi vam dobro dosla, ali ne znam koliko je to moguce! Puno vas pozdravljam, vi ste u svakom slucaju inteletualno vredna osoba, intresantna takodje i trebalo bi da radite na sebi, obratite se strucnom licu. Psihoterapija vam takodje moze pomoci!

Imam 38 god i zadnjih 10 god toliko puno zdravstvenih problema da nema kraja. Naime sve analize sam uradila sto su mogle da se urade i po vise puta tokom ovih godina ali konstantno sam malaksala, pospana, ukoceni vratni misici, ramena napeta, vrtoglavice, bezvoljnost, troma. To je svakodnevno, nemogu da se koncentrisem nikako jer samo mislim sta me boli a boli me sve. Inace cesto sam odlazila kod doktora i sve sto je trebalo da se ispita uradjeno je i svi rezultati su odlicni. Krv i sve pretrage u najboljem redu, dopleri, rengeni, analize sve ok. Dani idu godine se nizu a ja gubim strpljenje samo neka ispitivanja a tome nikad kraj. Na kraju me je doktorka poslala kod psihijatra, i bila sam na pregledu 5 minuta da bi mi lekar rekao da mi nije nista da sam sve to umislila i da sm u depresiji, dato mi je da pijem zoloft od 50mg i jedan dnevno bromazepam od 1. 5mg. To pijem tacno godinu dana, osecam se malo bolje koliko da mogu da izadjem iz kuce. Inace nelicim na depresivnu osobu, izgledam normalno zivim normalno, ali ovi bolovi po telu me dovode do ocaja i cesto se povlacim u sebe. Nevidim izlaz nikako. Dali mozete da mi kazete sta dalje da radim dali je mozda u pitanju neka bolest, nedostatak nekog vitamina, neki hormon, bilo sta bi licilo na nesto, a ako je depresija dali ima leka, i sta mi sve vi savetujete. Pozdrav od danijele iz nisa

Postovani. Pred 8 god imala sam panicni napad i onda anksioznost, isla sam kod psihoterapeuta i ustanovijo je da imam slaba anksioznost, pila sam helehs neko vreme i onda us pomos psihoterapiju sve je bilo u redu. Sve ove godine zivim normalno, nalazila sam se u stresne siyuacija i bila sam jaka sve sam izdrzavala. I sad zivim dobro imam muz i cerku i sve dobro bez anksioznost bez paniku, sve je dobro do onog momenta kad otvorimo temu za jos jedno dete. Ne znam zasto, i u prvu trudnocu pre 5 god bila sam anksiozna bilo je strasno nespavanja paniku plakanje i sve to, a onda kad sam se porodila onda pak ni traga o d anksioznos, i sad kad pricamo za drugo dete opet isto. Mnogo volim da imam jos jedno dete, a moj muz misli da ne volim i zato glumim neku anksioznost. On me pitao kako sam anksiozna samo onda lkad sam bremena ili govorim o to. Neznam i sama zasto. Ali znam da zelim jos jedno dete, zelim mnogo. Sad kad pomislim na to muce me mnogo pitanja, sta ako panicim celu bremenost, sta ako nespavam i sta ako sve to utice na moje bjebe,. . . . . Molim vas da mi date neki savet kako da ispolnim ovu zelju a da ne sam anksiozna, zosto hocu ovaj put bar malo da sam srecna a ne uplasena ko prvi put. Havala

Poštovana dr krasić, nakon obraćanja velikom broju lekara specijalista, obraćam se i vama u nadi da će te mi možda pomoći svojim savetom. Imam 39 godina, ženskog pola, udata, zapošljena, pušač. Pritisak 90/60, oduvek ubrzan rad srca 90-110, nizak nivo šećera 2, 4 do 2, 8, povremene tahikardije, kao posledica mog problema. Naime, reč je o disfagiji, ali ne klasičnog oblika (kada se hrana vraća iz želuca u jednjak ili iz jednjaka u ždrelo) . Reč je o otežanom gutanju koje se pojavilo pre tri godine, iznenada, bez izkakvog povoda ili prethodnog stresa i to jula meseca, dok se u maju koristila velike količine domestosa u radu, a u februaru ziban i odvikla se od cigareta na 3 meseca. Mogu reći da sam bila na pregledima kod gotovo svih specijalista, radila mr, torč, rentgensko snimanje akta gutanja, krvnu sliku, orl, ginekologija, neurologija, psihijatrija. Kod psihijatara (njih 4) postojala su oprečna mišljenja: zdravi ste, to se rešava kod baba (žao mi je što to pominjem bez namere da nekoga vredjam, ali to nisu moje reči već ih citiram) , preoruka da uzimam seroksat. Problem gutanja se sastoji u tome da kada pokušam da progutam hranu jezik u zadnjem delu ka nepcu je bukvalno izbaci iz usta. Tada dolazi do zagrcnjivanja. Kao posledica toga javi se ubrzano lupanje srca. Seroksat kao i ostali anksiolitici suše usta, te mi uopšte ne odgovara. Samoinicijativno probala sam i druge: zoloft, auromid, cipraleks i svi su samo još više isticali problem gutanja. Probala sam i benzodiazepine i ni jedan mi ne odgovara sem bromazepama koji u kontraindikaciji (slučajno sam pročitala) ima tzv. Nuspojavu opuštenost mišića ždrela i jezika. Nisam nervozna, već gladna. Probleme rešavam racionalno i smatram da je moguće i ovaj rešiti uspešno. Po prirodi sam optimista, vesela i zadovoljna svojim brakom i porodicom. Naravno da nije sve idealno, ali to su sitne stvari (npr. Finansije i sl.) koje su sastavni deo života i sa kojima se svi mi borimo. Nemam crne misli, suicidalne i sl. Usmerena sam samo ka rešavanju problema ishrane. Da li je moguće da se radi o psihijatrijskom problemu ili smatrate da treba odraditi neke druge vrste kontrola i kojim putem krenuti. Ne volim da uzimam bromazepam jer on stvara sedaciju, a i što je najgore zavisnost. Sem toga ne rešava uzrok, već posledicu. Još jedom bih vas najtoplije zamolila da mi što pre odgovorite i date svoje stručno mišljenje. Izvinite još jednom na dužini pisma. Unapred vam se zahvaljujem i srdačno pozdravljam.

Doktorka ali meni to oduzima zivot, ja imam tako jake grceve i bolove u predelu grudi koji mi nedozvoljavaju normalno da disem. Ja sam opusten ali totalno opusten pa mi se to desava, srecan sam covek pa mi se to desava, sve je sredjenio do perfekcije u mom zivotu pa mi se to desava traje vec godinu dana i svakim danom se sve gore ponavlja. Nerazmisljam o tome i nisam povucen u sebi nego se druzim pa mi se to desava. Svi mi kazu opustise ja im kazem ljudi pa ja sam totalno opusten pa mi se to desava. Primera radi ja i vi sedimo u nekom kaficu pricamo uzivamo lep je dan, znaci nerazmisljam o ovome i samo odjednom me stegne sa leve strane tako jak grc da mi se ta strana totalno zablokira. Trpim trpim pocne da mi se pored toga javi pritisak u glavi i na kraju moram da popijem bensedin. 10 grama bensendina dnevno pa jel to normalno. A srecan sam super sve nikada bolje i to se desi. Setaju me od lekara do lekara te vamo te tamo. Dokle vise kad ce to da stane. Dobro ste rekli ja sam zivo bice pa daj da to budem a ne da nemogu normalno da zapocnem dan cim ustanem raspolozen a neznam kako mi to uspeva pored svega ovoga strefi me to gusenje i bolovi u predelu grudi. Totalno sam postao ocajan jer nemogu da planiram unapred jer kad me to strefi neznam gde cu i sta cu.

Bivsi muz ima sizofreniju interesuje me dal se on rodio sa tom bolescu ili ne. Koristio je i druge supstance kao sto je marihuana. . . . Imam dvoje dece blizance od 8 godina pa se bojim da nije nasledno.

Postovani doktore moram malo da prosirim ovaj teks da bi imali uvid u moji problem koji se odlikuje kruzenjem bolova i otezanim disanjem. Poticem iz obrazovane i ugledne porodice. Tu sam ziveo bezbrizno kao pod staklenm zvonom. Uvek sam imao para od garderobe sta sam hteo, putovao itd. Znaci sve je bilo super, osecao sam se spokojno i srecno. Dugo sam se bio zabavljao sa devojkom pet godina gde je prve godine bilo super ali kasnije je pocela da vrsi razne pritiske, da mi priredjuje razlicite scene i td. Ja sam obracao paznju na to ali ne u tolikoji meri. Pre dve godine sam se ozenio prosle godine dobio dete a pritisci su bili sve veci. Prvo joj nisu odgovarali moji roditelji, pa je vrsila pritiske na mene kad ces da nadjes posao svaki dan, sve sto uradim nije joj odgovaralo, kad sam hteo da se vidim sa drustvom uvek bi mi presedalo jel je htela da ostajem kuci itd, bukvalno je bilo strasno da ja vise nisam video nikakav izlaz. Kad sam nasao posao poceo sam da radim kad bi se vratio kuci ona bi vrslia pritiske kako je umorna da ja budem sa detetom a ja na oci nisam mogao da gledam. Jedne noci sam se vratio sa posla to je bilo pre tacno godinu dana vecerao legao u krevet, i naglo se trgao iz kreveta jel nisam mogao da udahnem duboko. Od tog dana zivot mi se promeenio. Te iste noci sam zavrsio u hitnoji. Od tog dana poceo sam da panicim za svaku sitnicu ali za krupnu stvar da i ne govorim. Simptomi su u prvih 6 meseci bili otezano disanje ali stvarnoo otezano disanje, ponekad zamucen vid, nesvestica ali ne da padnem nego se uvek vratim pre nego sto bi se to desilo. Poceo sam da obilazim lekare a navescu kasnije gde sam sve bio. Zadnjih dva meseca mi se javlja bol sa leve strane grudnog kosa, tup bol sa grcem koji je stvaran i u tom trenutku nemogu bas da udahne. E sad cu prvo recio gde sam sve bio znaci u prvih 10 meseci i koje sam preglede obavio, a posle cu reci gde sam bio kad sam dobio ovaj grc sa tupim bolom koji je bukvalno kod srca znaci nije bol spoljasnjeg misica. U prvih 10 meseci sam prvo isao kod kardiologa gde sam 2 puta radio ultra zvuk srca, ekg sigurno 3 ili 4 puta, skener srca i krvnih sudova i pluca na ostrogu, rengen srca i pluca i kod kardiologije je sve bilo uredu, zatim sam bio kod gastroenterologa kde sam radio 4 puta ultra zvuk abdomena, gastroskopiju 2 puta, kolonoskopiju 1 tu je pronadjena hijatus hernija velicine manje jabucice i ezofagitis koji vise nemam, zatim sam isao kod pulmologa gde su mi radili rengen srca i pluca, spirometriju i neku bronhospirometriju kao i alergo testove na prasinu polen, dlaku duvan i td. Tu sam prosao obicnu spirometriju ali neku bronhospirometriju koju rade po sat vremena bio sam na granici i kao nisam prosao mada mislim da je tu imao uticaj zeludac koji me boleo da nenaduvam. Zatim sam bio da radim magnetnu rezonancu glace gde je sve ok, zatim mg ruke koja me bolela i tu je sve ok, mg vrata mekih tkiva i tih zlezda gde je sve ok. To sam sve radio jer sam mislio da cim mi se nesto desi bolujem od neke teske bolesti. U zadnja dva meseca od kad mi se javlja ovaj grc i bol sa leve strane negde ispod rebara otisao sam opet kod kardiologa gde mi je radjen ulta zvu srca i ekg i sve je bilo normalno i on me je uputio kod fizijatra. Odmah sam otisao kod fizijatra gde meje on pregledao i uputi da radim ulta zvuk mekih tkiva te strane i dopler krvnih sudova sa te strane. Krvni sudovi tj te arerije ali mi je nasla ispod pazuha zlezde nekog reaktivnog tipa od 1 cm ali pod rukom nisu opipljive jer me fizijatar pipao tu i nista nije opipao. Zatim sam otisao kod neurologa i ona me nije gledala ni 5 minuta i misli da je to aksioznost i neku oznaku je stavila f. 48. Zaboravuo sam da napomenem da sam bio i kod psihijatra dirigentskog prenekih osam meseci i on mi je rekao da su to neki panicni poremecaji f. 40 i dao mi da pijem rivotril i ciproleks. Tu sam napravio gresku jer sam prestao na svoju ruku da ih pijem na svoju ruku. Pre nekoliko dana sam bio i kod urologa jer mi je pre 4 meseca bila uvecana prostata i imao sam tupe bolove u predelu desnog testisa i besike. Dao mi je neke antibiotike i to je proslo. Ovih dana se to ponovo javilo i otisao sam kod urolaoga gde je abdomen po obicaju dobar i prostata je velicine 15 grama pa me je poslao da radim analize na neke bakterije, pregled urina sto cu uraditi. Moja pitanja su sledeca pa ako ste pazljivo procitali tekst kao i uvek dacete odgovoricete mi i dati pravi savet kao i svima na ovom sajtu. 1. Taj bol je stvaran taj grc sa tupim bolom to nemogu da umisljam i stvara mi kao vakum sa te strane plucnog krila i nestaje kada popijem bensedin od 5 mg, od cega je to. 2. Zanima me zbog cega je ta zlezda reaktivan, fizijatrove reci su znaci da postoji neka upala. 3. Da li je to stiskanje u grudima posledica sto nisam prosao taj test pa imam kao neku asmu, ili je to od ranijeg stresa pa se i sad manifestuje iako nemam vise stresova razveo sam se od zene jer nisam vise mogao da podnesem pritiske i ponizavanja kao i vredjanja jer nisam tip koji se svadja i nevolim nepravdu, na poslu ovom kome sada radim mi nikad bolje znaci posao kakav se pozeleti moze, nasao sam curu za kakvu sam mislio da nepostoji nikada je bolje i sa bivsom suprugom sam u super odnosima. 4. Ako imam asmu ni bensedin mi ne bi pomogao, da li je to tacno. 5. Da li to stiskanje u grudima i pritisak kao i grc sa bolom koji sam naveo u prethodnom delu teksta moze da izazove i hijatus hernija velicine manje jabucice, jel taj grc sa bolom uopste nije beznacajan naprotinv toliko me stisne da moram da sednem i nista nemogu da radim iako se trudim jer vise nemam nikakvoga straha i trudim se da ostanem na nogama. Strah sam imao prvih 6 meseci vise ga nemam. Znaci strah nepostoji. To su moja pitanja, i jos jednom se izvinjavam na ovako dugackom tekstu ali postao sam nervozan zbog ovoga sto mi se desava vec godinu dana i neznam sta da radim, da idem vise po lekarima nemogu i nezelim da bacam pare jer sam na to dao sigurno oko 2000 eura. A i nemam volju za tim. Ali me nervira kad je zadnjih 2 meseca mozda i vise sve super ekstra nikada bolje zasto se to desava. Zbog cega. Za ovih godinu dana sve sto su mi nasli je hijatus hernija, ezofagitis koji je nestao, brohno spirometriski test gde sam na granici pa ga nisam prosao mada imam osecaj da bi ga sada prosao ko od sale i reaktivnu zlezdu kao i ono sto sam imao ranije uvecanu prostatu a sada je normalna. Radio sam krv 3 puta kompletno sve i bilo je sve uredu sem bilirubina koji je malo uvecan ali kazu da je to urodjeno zato sto su mi transiminaze ekstra, i tu reaktivnu zlezdu. Necu vise da lutam po lekarima ali hocu da nastavim normalno da zivim jer se bukvalno ne nerviram niokocega a i nemam razloga za to. To otezano disanje nastupi samo od jednom nemogu da uvatim kada se desi. Unapred sam vam zahvalan na odgovoru i izvinjavam se jos jednom,

Molio bih doktora za pomoc. . . Doziveo sam tesku povredu noge, a inace sam bio aktivan sportista. . . Strasno mi smeta to sto ne treniram, i poceo dam da osecam prve simptome depresije. . . Izdvajam se iz drustva. . . Nikakvo drudtvo mi ne prija. . . Nista me ne cini srecnim, kompjuter, tv, muzika, nista. . . Nemam volje ni za cim, ponekad samo ad pijem vode, nemam volje, samo bih da sedim sam i razmisljam. . . Izbegavam kontakt sa drugim odobama. . . Imam taj neki ravnodusno-tuzni osecaj. . . Sve mi je nekako sivo, monotono, isto. . . Da li je ovo depresija, i ako jeste, sta dalje da radim?

Voleo bih da mi odgovori psiholog ili psihijatar. . . Mislim da imam simptome depresije. . . Distanciram se od prijatelja, ništa mi ne prija, ni kompjuter ni tv, ni muzika, po ceo dan želim samo da sedim i ne radim ništa. . . Ne prija mi nikakvo društvo. . . Non-stop razmišljam o toj svojoj povredi noge. . . Ne mogu ni na šta da se koncentrišem. . . Sve je nekakvo sivilo. . . Izbegavam komunikaciju bilo kakvu sa ljudima. . . Sedim sam u ćošku. . . Samo mislim o povredi po ceo dan. . . Pitam se često: " zašto mi se to desilo". . . "kada će proći". . . "zašto baš ja?! ". . . . Da li su ovo simptomi depresije, i ako jesu šta da radim?

Postovanje, pisem vam u vezi clanka koji sam upravo procitala na vasem sajtu vezano za poremecaj ishrane. Specificnost situacije je taj sto moj dvogodisnji sin pokazuje sve simtome bed-a, tj ima opsesivnu potrebu za hranom u velikim kolicinama i to po ceo dan. To traje oduvek, tj od kada je poceo da jede cvrstu hranu, kao beba, jednostavno izgleda kao da je nezasit i da uvek moze i zeli da jede. Trudimo se da ga hranimo sto zdravije, jede puno povrca, voca, kuvane hrane, pa zbog toga nije pretereano gojazan (mada svakako jeste buckast) . Dojen je do 13-og meseca zivota. Moze li se u ovom uzrastu odrediti uzrok ovakvog poremecaja i gde ga treba pregledati (da li su prava adresa psiholozi, nutricionisti, endokrinolozi. .) ? Niko u uzoj i siroj porodici nema ovakav problem. Unapred hvala na odgovoru!

Poštovanje doktorka, opet ja. Muči me u poslednje vreme jedna pomisao što bi možda bila presudna za uzrok mog stanja usamljenosti, depresije i stalne potrebe da se vezujem za neku osobu. Naime, ja sam rođen kao blizanac i to sa 7 i po meseci, jedva sam ostao živ, čini mi se da nisam ni imao 2 kilograma na rođenju, dok sestra nažalost nije mogla da preživi. Stoga me već dugo muči ta pomisao da se baš iz tog razloga osećam stalno usamljeno i da uvek imam potrebu da bude neko pored mene i da se jedino tad osećam sigurnim. Da li uopšte ima smisla ovakvo zaključivanje ili je nešto sasvim drugo u pitanju? Kako da prevaziđem ta depresivna stanja, mnogo me ograničavaju i koče u svakom pogledu. Hvala još jednom na odgovoru, veliki pozdrav!

Poštovanje, imam psihički problem u vezi sa spremanjem ispita. Student sam iii godine. Naime, čim osetim da mi nekako ne ide učenje prilikom spremanja ispita, kao osećaj da je za mene preteško, da neću imati vremena, u grudima osetim neko stezanje, nelagodu, teskobu, potištenost, nemoć, nevolju. Kad to osetim, ne mogu više da se skoncentrišem na učenje i odustajem. Onda se povlačim u sebe, slabo jedem, ne želim nikoga u svojoj okolini, previše analiziram, vrtim se u krug i na kraju ništa od svega ne uradim. Taj period mi je jako težak i mučan, jer mučim sebe, hoću da se nateram da učim, a ne ide mi. Stvaram sebi pritisak i još gore je. Takav osećaj mi se posebno i češće javlja kada živim sam, sve se pojačava i sve više osećam nesigurnost, dok sa druge strane sve postaje mnogo manje značajno kada sa nekim stalno živim. Do sad nisam koristio nikakve lekove. Stvarno više ne znam šta da radim, uvek imam ovakav osećaj i stalno mislim da će prestati, ali se uvek iznova ponovo javlja. Česte su i promene raspoloženja, osećam da gubim tlo pod nogama. Da li u stvari imam problem sa anksioznošću? Osećam da ne stoje stvari na pravom mestu, izgubljen sam. Hvala unapred na odgovoru