Psihijatrijske bolesti – pitajte doktora

Postovani, imam 16 godina i vec dve godine sam na relaciji gladovanje - prezderavanje, sto je praceno cestim periodima potpune depresije. Moj problem je i psihicke prirode jer meni hrana vise dodje kao uteha, a ponekad imam takve napade gladi da ne znam da prestanem sa jelom i na kraju se toliko najedem mi dodje da povracem, ali se plasim da to ne preraste u bulimiju. Ne znam kome da se obratim za pomoc jer mi je vremenom sve losije. Planirala sam da odem kod nutricioniste, ali su mi rekli da mora i majka da bude sa mnom. Problem je sto moja majka radi do kasno i nema vremena, a sto je jos gore, ona potpuno zanemaruje moje stanje govoreci kako to nije nista strasno sto nekad ^malo vise pojedem^ i da ona ne zeli da ide sa mnom. Ovo je sigurno vise od toga jer sam postala preopterecena hranom, koliko treba da jedem, sta treba da pojedem, sta da radim posle prejedanja. . . Molim vas, kazite mi kako da uspodstavim zdrav odnos prema hrani. Unapred hvala

Postovana. . . Prvi put sam imao napade panike u avgustu mesecu, nakon toga sam izvrsio sve preglede, laboratorija, ekg, a pre mesec dana i eho srca. . . Sve je hvala bogu u redu. . . Pre mesec i po dana sam krenu na razgovore kod neuropsihijatra, tamo mi je konstatovala f 40 i f 60. 1. . . Dala mi je da pijem mg, leksilijum i beviplex. Ali konkretno, kod mene se situacija poboljsala od pregleda kod doktorke koja mi je uradila ultrazvuk. Naime, ja kod sebe cujem otkucaje srca u usima, i negde sam procitao ne internetu, da je neka takodje doktorka rekla da to sugerise na tahikardiju, medjutim doktorka koja mi je radila uz je veoma priznata i nije mi nista spomenula u vezi toga. E sada, ja se bolje osecam, verovatno i zbog terapije, ne budim se sa losim razmisljanjima itd, doduse imam ponekad neke blaze strahove koji brzo prodju, uglavnom ide ka boljem, znam da ne moze nista preko noci. Konkretno sta je moje pitanje. . . Imam dva. Prvo. . . Sta mislite o terapiji koja mi je preporucena i drugo. . . Ja i dalje imam to rovca u vezi tog pulsiranja u usima koje je prisutno kod mene. . . Nije konstantno, ali je tu, vise ni sam ne znam kako da razmisljam po tom pitanju, i ako moze neki savet u vezi toga. Izvinite na opsirnosti, hvala unapred, puno pozdrava.

Postovani imam sedamnaest godina musko od prosle godine tacnije od decembra prosle godine nisam ista osoba. Nakon povratka iz skole vecero sam i legao da gledam tv. Kada sam ustao pocelo je da me nesto nos i vrti u glavi. Odmah sam digao paniku i pomislio da cu umreti tu a jako se bojim pada u nesvijest a to m ise nikad nije desilo. Zavrsio sam u hitnoj puls je bio ubrzan da sam ga smirivao tabletama tacnije na u hitnoj su m idali propranol da se smirim jer nisam mogao da zaspim. Od tada stalno osjecama vrtoglavice. Stalno kada me nesto zabolim posmilim da je nesto opasno i mislim da ce mi se desiti nesto strasno. Jako sam strasiva osoba postao sto se tice zdravja. Kad vidim u novinama ili na tcu neku nesrecu ili nesto jako se uznemirim. Neznam sta da radim. Strah me izaci sa prijateljima u grad jer mislim da cemi se nesto desiti. Radio sam preglede srca ali nisu nista ustanovili. Neznam sto m ise to dogadja ali nikako vise nisam ona ista osoba ko prije jer sam bio normalan i nikad nisam nista osjecao a i na meni se ne vidi da izgledam kao neko bolestan. Krupna sam osoba i visoka fine gradje tako da niko ne misli da mi nesto fali ali u meni je drugcije misljenje. Od terpije nista ne koristi osim "diazepama bosaurina" jer mi g aje doktor preporuvio jer imam problema sa ledjima pa eto da me malo opusti. Molim vase misljnje i predloge i izvinjavam se sto sam ovako dug ali morao sam da vam ispricam sve od pocetka. Hvala unapred

Postovana dr. Bojana, imam 38 godina i iza sebe brak koji je razveden vec 14 godina, a iz koga imam devojcicu. . . Hm devojku: ) od 16 godina. Sav jad i bes tog braka, u kome sam trpela i fizicka zlostavljanja od mladog muza su iza mene, medjutim moj problem postoji i pre tog braka, sada gotovo vec pola mog zivota. Panicni napadi i agorafobija. Sve u vezi toga sam prosla, i sve moguce analize trazeci fizicki problem, i izbegavanje, i zatvaranje, i strah od staha, i konacno psihoterapiju i lekove (rivotril i zoloft) i konacno je to jednim delom iza mene. Ja sam uspela da shvatim da je nemoguce ici u nazad i da posle svega nikada necu biti osoba koja negde tamo ne misli o strahovima, fobijama, panici. . . Mislim pisem ovo, sto ide u prilog tome, zar ne?! Iznela bih sada i da sam iscitala gomilu knjiga i literature, jer po recima moje dr. Nije mi bilo druge nego da naucno pridjem ovom problemu obzirom da price tipa "bice ti bolje, samo ti popi lekic" i sl. Nije pomagalo. Pomoglo je shvatanje problema koji imam i nacin na koji mogu to da resavam, sto i dalje radim, mada nemam napade panike kao nekada. Elem, sada sam se usudila da se ponovo udam i trudna sam, 27. Nedelja. Muz mi je jedan dobrodusni debeljko, koga jako postujem, koga je moja cerka lepo prihvatila, ali koji je pomalo razmazen i nezreo, sin mame-doktorke, bez uvrede: ) , ali zaista bez nje ne ume nista. Ali, ne zameram, vec cinim puno da ga promenim, koliko moze, da se osamostali, da shvati da sada ima svoju porodicu i prilicno dobro nam ide. Do pre 15-tak dana bili smo kod mojih, jer smo cekali da se zavrsi stan. Sada smo se preselili. Ovde je sve novo i divno, imali smo cak i za nove stvari, kuhinju, gotovo sve. Cesto ostajem sama kada suprug ode na posao, a cerka u skolu, posto sam na bolovanju zbog trudnoce, iako nemam nekih vecih problema osim trnjenja i oticanja ruku, a kako radim u sudu za prekrsaje, mogla sam sebi da dozvolim ovaj "odmor". Problem je u tome sto mislim da se malo teze navikavam na promenu sredine, nemam osecej depersonalizacije i derealizacije, vise neki osecaj da treba da idem "kuci". U pocetku sam malo spavala, ali sada je bolje. Ono cega se sada bojim je da se ne vrate napadi panike zbog promene sredine, da se ne vrate zbog trudnoce, ili sutra zbog mozda teskog porodjaja. Takodje se bojim sto u toku trudnoce nisam prestala da pijem rivotril, mada sam ga smanjila prilicno, ali sam prestala da uzimam zoloft. Bojim se za bebu, mada sam radila amniocentezu i tu je bilo sve ok, ali to nema veze sa ovim. Uhvati me ponekad "frka" kada popijem prepar i uzlupa mi se srce od njega, sto me verovatno podseti na napade panike. Takodje mi je malo losije ujutru cim ustanem i kasno uvece, pred spavanje. Kao neka trema, takav je osecaj. Da li je moguce da necu uspeti da se naviknem? Da li je moguce da cu dozvoliti sebi da prokockam ovo sto imam, a konacno imam srecu, a sve zbog straha da se ne vrati ono sto je nekada bilo? Ovaj grip me dodatno uplasio, sta ako ga dobijem i umrem? Sada, kada sam konacno nasla srecu. . . Ne bi bilo fer. . . Od vas trazim samo malo utehe, unapred hvala. . . Pozdrav. . .

Postovani, imam 42 godine i pijem lekove protiv povisenog pritiska. Pusim, ne pijem alkohol, ozenjen sam i imam troje dece, posao i uglavnom mirno zivim. Mogu da zaspim uvek i ne patim od nesanica, spavam cvrsto tako da se veoma tesko budim bez obzira koliko dugo spavam. Moj problem su nocne more koje imam od kada znam za sebe i navikao sam na njih i uglavnom me ne bude iz sna, ali u poslednje vreme se posle takvih snova budim i tada mi se prividjaju razne stvari, po meni nista posebno, najcesce vidim nekog coveka kako stoji u hodniku stana, kada probam da zaspim probudi me osecaj da je opet tu i kad otvorim oci on i dalje stoji na istom mestu i cim se potpino rasanim nestaje. Ponekad i dok sam budan tj u toku dana, kraickom oka vidim da neko prolazi iz sobe i sobu, a naravno tamo nikog nema. Nisam ovom pridavao znacaja do sad, ali kada sam u sali prepricavao prijateljima te moje dogodovstine misleci da i oni imaju slicna iskustva svi su me gledali zgranuto. E sad moje pitanje je: treba li da potrazim "strucnu pomoc" ili je sve ovo normalna pojava. Hvala unapred, branko

Zivim pod stresom od detinjstva i uvek sam umorna, ima 3godine kako nemogu da kontrlolisem stres. Llice mi je uvek ukoceno oci su mi uvek naprezene, osecam se lose. Da li mozete dami date savet sta radim, zasada nisamse obratila doktorima jer neznam kome da se obratim. Unapred hvala. Zivim u parizu.

Postovani, imam 30 god. Udana sam i imam jedno dijete. Moji problemi su poceli prije 3godine kad mi je otac imao mozdani udar, u tom periodu sam i izgubila bebu morala sam uraditi kiretazu zbog infekcije. To mi je bio najstresniji period mog zivota. Od tad mi se znaju desavati napadi panike 4 do 5 puta godisnje, kad ja osjecam nemir i tjeskobu, gusenje, pospanost, strah, to me drzi 2do 3 dana i prestaje. Umisljam sebi razne bolesti, uradim sve kontrole i sve uredno. Osim stitne i pijem letrox 50 ujutro. Sa ginekoloske strane sve uredno a ja ne mogu ostati trudna. Pomozite mi ako nista onda rijecima kako da se rijesim tjeskobe i crnila u svojim ocima i da svojoj porodici vratim onu uvijek nasmijanu suprugu i majku. Unaprijed hvala

Postovani, ja imam problem koji otprilike ukratko mogu da opisem kao ceste napade panike, razdrazljivosti, osecaj oduzimanja nogu, drhtanje ruku koje je konstantno, a najveci problem je konzumacija lekova - do sada sam koristila leksilijum i ksalol i to, povremeno i u vecim kolicinama. . . . Zelim da pomognem sebi i da nadjem najbolji nacin da se oslobodim tih napada, a pre svega tolike konzumacije lekova. . . Razmisljala sam o nekoj psihoterapiji, ali ne znam ni kome da se obratim ni odakle da krenem. . . Apsolutno sam svesna da imam problem, koga jako zelim da se resim, i da probam da se oslobodim, slobodno mogu reci, zavisnosti od sedativa. . . Bila bih zahvalna ukoliko bih dobila bar neku smernicu odakle krenuti. . . Na email adresu, ako je ikako moguce. Unapred hvala i pozdrav

Postovani, izvinjavam se ako cu biti previse opsirna jer moram da vam izlozim ceo problem. Rasla sam u jednoj normalnoj porodici sa roditeljima i dve godine mladjim bratom. Roditelji su vaspitavali mene isto kao i mog brata (jasno su nam predstavljene prave vrednosti u zivotu) . Imali smo srecno i veselo detinjstvo i previse previse briznu i posesivnu majku. Ona je uvek i od najmanje sitnice pravila veliki problem, padala u nesvest, umirala od sekiracije. . . Za stvari koje su apsolutno resive. ! Posto je to pocela da nas nervira, mi smo da bi to izbegli jos odavno prestali da joj govorimo o mnogim nasim (normalnim i svakodnevnim) problemima koje svako ima. Mama i tata su nam priustili mnogo toga u zivotu, putovanja, najbolju garderobu, puno puno ljubavi. . . Osecali smo se kao pod staklenim zvonom, nikad ni za sta nismo brinuli jer su oni uvek bili uz nas. Dakle, problem koji je oduvek ustvari i postojao pocinje da se najvise primecuje od kada se moj brat ozenio i odselio u kucu (koju su mama i tata sazidali pre desetak godina) sa svojom zenom. (kuca je komplet opremljena predivnim stvarima - sav prosak su naravno platili nasi roditelji. Moj brat zivi u divnom braku sa svojim zenom i sinom, trenutno imaju finansijskih problema kao i mi u kuci. Gotovo da ne pamtim da smo bili u goroj situaciji, i sama takva situacija stvara nervozu i napetost i nama a za majku i da ne govorim. Moj brat voli roditelje ali to ne pokazuje, ne zove tel, ne dolazi, ne konsultuje se sa njima oko nicega. . . Sve resava sa svojim zenom i nigoga ne opterecuje. E sada nasa majka ne moze da podnese to sto je oni ne pitaju ni za sta (a inace je osoba koja je celog zivota rukovodila kucnim budzetom, finansijama i kao takva uvek je morala da bude pitana. . .) stalno nam u kuci priredjuje scene, place, vice. . . Kako je ona ceo svoj zivot ulozila u nas, kako nam se tresla za sve i svasta a mi to nista ne postujemo i ne cenimo i kako su roditelji koji su mnogo manje pruzili svojoj deci vise postovani. . !!!! Moj brat sa svojio zenom cesto posecuje zeninu porodicu i familiju. Moja majka to jako tesko podnosi!!!!! Jer ona smatra da je ona mnogo bolji roditelj, nego majka bratovljeve zene!!!! Prosle godine se posvadjala sa bratovljevom zenom, rekla joj sve i svasta, vredjala je njenu majku. . . I posle te svadje je popila punu saku lekova i zavrsila u hitnoj pomoci. Ona je mislila da ce ih tako uplasiti i da ce oni posle toga biti drugaciji. Naravno da se oni nisu promenili, sve je isto samo sto sada mama ne prica sa bratovljevom zenom ili nesto vrlo povrsno (dete nam dovode cesto, kad god pozelimo) ja sve razumem, razumem zasto je ona razocarana u brata, razumem da je finansijska situacija teska (ali svi imaju fin. Problema) , razumem njene godine, razumem da je moja majka bolesna zena. . . (inace je jako bolesljiva, vene reuma, zivci. . .) pokusavam da joj objasnim kako da posmatra sve to sto se desava!!! Pricam joj kako nista nije neresivo, kako je najbitnije da smo zivi i zdravi, kako ja i brat volimo roditelje, kako nije potrebno nas stalo podseca sta je ona za nas ucinila. . . (jer smatram da svaki roditelj voli svoju decu i da se ona po tome ne izdvaja od drugih rooditelja) pokusavam da joj objasnim da ona nema razloga da se oseca odbacenom i nevoljenom. Ali vise ne mogu, zaista ne mogu vise, jer i ja pocinjem da gubim zivce!!!!! Pri tom samo da napomenem da sam ja udovica, imam cerkicu 11 god i zivim sa roditeljima (verovatno do sledece godine kada cu se sa svojim detetom preseliti u svoj stan) jedina sekiracija mojim roditeljima sa moje strane je pogibija mog supruga. (inace radim u banci, imam divno dete, jako sam stalozena i jaka osoba bila uvek i kad mi je bilo najteze) moj tata je dejabeticar, secer je dobio kada sam ja sa 21 god rekla da se udajem. Sa tatom imam odlican odnos. I on mi puno pomaze da zajedno pomognemo mami, ali nismo mnogo postigli. . . Postovana dr krasic ne znam koliko sam uspela da vam docaram ovaj veliki problem, jer je nemoguce prepricati sta se desava u mojoj poprodici. Molim za pomoc!!!! Mama inace ima svoju terapiju koju joj je prepisala dr. Mislim da pije sanval, ksalol i jos nesto valjda. . . A kad ide kod dr ona izlaze problem sa njene tacke gledista, a to je daleko od realnosti pa predpostavljam da dr i ne prepostavlja da situacija uopste i nije onakva kakvu ona predstavlja!!! Sta da radimo!!! Ja i tata ne mislimo da moj brat treba da se ponasa tako nezainteresovano ali smo to prihvatili kao cinjenicno stanje (kad god smo mu rekli da nije u redu da se tako ponasa on kaze da ga majka mnogo gusi i da mu je ovako mnogo lakse, da sto manje komunicira sa njom) inace i sa tatom ne komunicura previse ali je on mnogo fleksibilniji po tom pitanju i prihvatio je da je to jednostavno tako. . . U celoj situaciji moj brat ne prezivljava nista od navedenog jer ne zivi u toj kuci i ne slusa svakodnevno kuknjavu nase majke. Ja i tata se borimo koliko mozemo, ali izgleda bezuspesno!!!!!! Napominjem da je ljubavi u nasoj porodici od uvek bilo na pretek!!!!!! Jos jednom vas molim za savet!!!!

Postovani, na koji nacin se odvija postupak postepene smanjivanje doze seroxata? Da li se tableta prepolovi na pola ili se uzima jedna tableta svaki drugi ili treci dan i sl. Dijagnostikovan mi je okp, ali sam prekinuo saradnju sa psihijatrom, tako da nisam upucen. Dve godine pijem seroxat od 20mg. Dok uzimam tablete nema nikakvih simptoma, ali sam previse opusten, pa sam nezainteresovan za fakultet. Unapred hvala

Poštovani doktore, bolujem od anksioznosti koja se očituje kruženjem bolova po tijelu. Zbog toga sam samoinicijativno napravila velik broj pretraga, ne želim ih nabrajat jer ne bi bilo kraja. Sada se javljam zbog sljedećeg: zadnjih sedam dana imam jaku glavobolju koja traje i noću. Strašno se bojim tumora na mozgu. Ovaj isti problem sam imala i prije sedam mjeseci kad sam napravila mr glave i vratne kicme. Nalaz je bio uredan. Da li bi po vašem mišljenju trebala ponoviti tu pretragu koje se grozim zbog klaustrofobije? Unaprijed zahvalna

Imam dijagnozu polimorfni psihotični poremećaj, zbog iste sam ostala bez posla. Terapija ziprexa, sulpirid i prasine mjesec dana, potom bosnyl, zalasta, zoloft i prasine. Može li se iz ovoga izvući bez terapije? Molim vas da mi detaljno objasnite o kakvom se poremećaju radi i koji su uzroci? Je li terapija odgovarajuća? Urađen je eeg glave, uredan.

Poštovani, pročitao sam članak o samozadovoljavanju, hteo bih da prestanem time da se bavim, odnosno kao da sam zaviistan od gledanja porno filmova na internetu i sve mora da se završi mastrubiranjem. Imam devojku i svakodnevni sex ali pored toga opet imam potrebu da se time bavim. Pa vas molim da mi predložite neki način za odvikavanje od toga. Hvala i srdačni pozdrav. . .

Postovana, pre 2 godine imala sam ustanovljene panicne strahove, probala sam sve, citala knjige, bila sam kod psih. , pila flunirin, i proslo je. Inace imam 24 god, apsolvent sam. . . I nemam vecih problema na bilo kom polju. S vremena na vreme osetim nelagodnost, al sam i dalje veliki hipohondar. Kako da se izborim sa strahovima??? Osecam se bespomocno i prazno. . . .

Doktore imam strav od toa deka ke padnam vo nesves lezev vo bolnica pod dijagnoza akutna psihoticna epizoda primam tab. Olanzapine 10 mg1 nautro i 1\2 navecer tabl. Biperidin2mgr. 2*1\2 tabl. Diazepam 2 mlg 2*1 ama custvuvam pospanost i vnatresna nervoza i depresija pozdrav

Postovana doktorko postavio sam vam pitanje pre dva meseca u vezi mojih tegoba dijagnoza mi je f 41. 0. Pio sam cipralex 10 mg svako jutro dve godine i razmisljao sam dali da prestanem. Vi ste mi na to odgovorili da bi trebao jer je lek ucinio svoje, i da ako ne mogu da izdrzim predjem na neki drugi lek. E sad prestao sam da ga pijem ima dve nedelje i moj zivot se skoro vratio na staro. Ne mogu da spavam ne spavam dve noci da bi spavao jednu noc, nemam koncetraciju nizasta ne drzi me mesto skroz sam uznemiren, uznemirenost me izjeda opet imam konstantne trzaje u toku noci. Ima te li neki savet i da li bi trebao da nastavim da pijem cipralex ili neki drugi lek. . . Hvala unapred

Moja sestra ima 32 godine i završila je ekonomski fakultet, ima dečka i nažalost dijagnozu bipolarnog poremećaja. Dva puta je bila hospitalizovana. Najveći problem je posao. Radi već dve godine u društvenoj firmi u kojoj je veći deo vremena bila na bolovanju. Ne znam dal je to posledica bolesti ili njen otpor prema poslu, ali kada god treba da počne da radi njoj se stanje pogorša. Žali se na raznorazne (nama normalne) situacije u firmi. Dobro se oseća jedino kada je sa dečkom, ne radi, a prima platu jer je na bolovanju. Sada joj je psihijatar rekao da će je proglasiti nesposobnom za rad i da može da dobija socijalnu pomoć. Nju je to jako potreslo. Molim vas rećite mi o kakvoj se zapravo pomoći radi i da li ona može da radi ako hoće?

Poštovani, željela bih da postavim jedno pitanje. Naime pišem vam jer sam zabrinuta za ponašanje svog mlađeg brata, navršio je 16 godina. Zadnje 2 godine dešava se da se često zamisli bez obzira šta u tom momentu radio. Ta zamišljanja su prije bila kraća par sekundi i onda nastavi normalno razgovor kao da nista nije bilo. Kad ga pitamo zna li sta se dešavalo on kaze da čuje kako ga zovemo ali nije svjestan svog ponašanja. Kad se to desi on gleda u pod i rukama dodiruje stvari koje su oko njega. Mama ga je vodila kod psihologa ali ta gospođa je rekla da će to samo od sebe proći. Što je najvažnije ne prolazi i vrijeme trajanja takvoga zamišljanja se produzilo otprilike po 10 -tak sekundi gdje on ne reaguje na podražaje okoline dok samo od sebe ne prestane. Ako razmišljam o budućnosti vjerujem da bi bio nesposoban da vozi automobil, jer zamišljanje traje po 10 - tak sekundi gdje on ne moze da reaguje. Otići će na studij za koju godinu u veći grad i desit će se da se zamisli na pješačkom prelazu gdje će krenuti a da nije svjestan i nedao bog nastradati. Nadam se da ću od vas dobiti neki konkretan odogovor kako da mu pomognem i kome da ga odvedemo. Unaprijed vam hvala mnogo. . .

Srdacno vas pozdravljam i molim da mi odgovorite na sledece pitanje: da li se jaka anksioznost u produzenom trajanju moze iskazati bolovima u misicima, tetivama, vratnim zilama i zglobovima (posto je utvrdjeno da nema fizicke bolesti koja kod mene izaziva ovaj osecaj) ? Unapred hvala, milena

Umrla mi maka i krenule tegobe doziveo stres stezanje u grudima cutanje smalaksalost bio kod dr. Pijem rivotril 2mg cetvrtinu uvece i ujutro i flunisan 0, 20mg pola ujutro i pola uvece pmaze mi ali cim pokusam da ostavim vrate se tegobe plasim se da nije srce mada kada radim i teske poslove ne smeta mi samo kad sedim u kuci i kad ostavim lekove probao sam i postepeno ali ne vredi