Psihijatrijske bolesti – pitajte doktora

Imam problem. Stalno imam utisak da su mi dlake od kose u ustima. Ne mogu da jedem normalno, da pijem vodu. . . Stalno pomislim da sam progutala dlaku pa povracam na silu. Sakupljam pljuvacku u ustima i onda stalno moram da pljujem. Sta da radim, pomozite mi?

Dobar dan. Htela sam da vam postavim nekoliko pitanja u vezi moje svekrve. Moja cerka se skoro svaki put vrati kuci sa snimcima njene bake koje kada vidim prosto ne mogu da verujem. Ona kuka, cupa kosu sa glave, udara nogama u pod. . . Neko bi pomislio da se ko zna sta desilo. Moja cerka je jednom uzela daljinski upravljac od tva i promenila kanal. Baba je skocila, pocela da je juri po kuci i radi sve ono sto sam malopre pomenula. Komsije su htele da zovu policiju, misleci da je neko maltretira. Opsednuta je televizorom, tabletom, telefonom itd. Ako vam nesto znaci, da pomenem da se jako plasi svih zivotinja i dobija napad kada joj pridju. Reci te mi nesto u vezi sa tim, i sta mi preporucujete. Hvala u napred.

Primetio sam da imam strah prilikom pričanja u javnosti, ne smem zbog toga da izlazim na ispit, radije vraćam pitanje nego da odgovaram. Da li je meni potrebna stručna pomoć?

Pozdrav. Da predjem odmah na stvar… verujte da mi je dosta vise “mucenja” (traje ovo vec 10-tak god) i resih da se javim bar putem e maila. Naime ukratko, posle besparice, turbulencija sa poslom, male pause, promene posla a i ranije imao sam "psihickih problema”, poremecaja. Ne smatram se ni glupim ni ludim al ukratko osecam bezrazlozne strahove, anksioznost, bezvoljnost kad ustanem, nekad panicne napade (ako se to tako zove) i sto mi je najgore kad dodjem na posao, gde sam relativno novi imam veliko preznojavanje po glavi-chelu i vratu-napetost koje kasnije prestane. Manjak samopouzdanja-a nema razloga. Vrlo bitno da naglasim da izbegavam guzve, utakmice, kafiche u kojima je guzva, megamarkete (samo mi se slosi i gledam da izadjem napolje) . Mislio sam jedno vreme da je prokrvljenost u vratnom delu al sumnjam. Vadio sam krv i sve je ok. Mislim da je u glavi. Napomenuo bih da retko kad uzmem neki alcohol, a to je samo pivo i nista vise. Al npr kad popijem 2, 3 (max) piva imam osecaj da sam kao onaj stari, i onda imam osecaj da mogu i u markete, guzve, autobuse… itd. Mozda bas nije prikladno poredjenje al i to cu napisati. Evo jos jedan malo “glup” primer: ujutru na poslu kad pijemo kafu, svi se skupe a meni odgovara da se guzva rascisti i onda sa jednom eventualno dve osobe popijem kafu. Cim slucajno jos par njih udje i sedne, meni polako postaje nelagodno, neka neopisiva tenzija i lagano gledam da se pokupim i odem. Dalje, sad leto, vrucina +34c nema sanse da bih usao u autobus, ili autobusom isao na more. Nekad bi mi to bilo smesno al sad boga mi nije. Zanima me kolika je cena pregleda (verujte da dok ovo kuckam razmisljam dal imate klima uredjaj-jer cu se preznojiti: ) ) ) tj. Davanje adekvatnog leka jer sam pre par godina pijo cipralex i rivotril. Mislim da mi je bilo bolje. Inace sam jako emotivan, skroman, sto u ovo danasnje vreme i nije za neku pohvalu. Rivotril i sad pijem jedan ujutru dnevno tj 2mg bez ikakvih antidepresiva, al bojim se da mi je organizam vec postao imun na njega. A zbog posla se bojim sad ista da menjam. Cekacu godisnji u avgustu. Jednostavno voleo bih da budem onaj stari petar bez strahova i ostalih neugodnosti, a ne da mi se zivot svodi na posao-kucha. Jedem i odmaram. Inace sam 1972 god (42 god) . Molim vas da mi odgovorite ukratko sta vi mislite o svemu i kolika je cena pregleda tj. Terapije. Unapred hvala, petar.

Moj suprug već 7 mjeseci liječi se od depresivno-anksioznog poremećaja. Odmah u prvi mjesec dana liječenja on je osjetio ogromno poboljšanje i svakim danom bio je sve bolje i bolje. Sve vrijeme je radio, nije se povlačio u sebe, samo ponekad ga hvatao umor, pospanost i bezvoljnost. Još uvije pije Ad Calixtu. Doktor je rekao da će ga od idućeg mjeseca postepeno skidati sa lijeka. Međutim, u posljednje vrijeme on je previše razdražljiv, čak agresivan. Da li je to vezano za njegovu dijagnozu ili je u pitanju neki drugi poremećaj?

Postovani, moram vas pitati, rec je o mom ocu. Ima sesdeset godina i zapao je u depresiju usled gubitka posla. Odbijao je hranu i da izlazi iz sobe cak. Nekako je ipak prstao da ode kod doktora psihijatra i prepisao mu je "tritiko" da pije dva puta dnevno od 150ml, i "lorazepan"tri puta dnevno. Najveci deo vremena provodi spavajuci gotovo non stop osim kad jede i uzima lekove, poceli su da mu slabe misisci i da se sporije krece zbog tolikog spavanja, da li mislite da je to malo prejaka terapija i sta da radim?

Postovani, majka sam deteta sa razvojnom dijagnozom. Iako sam uspevala da se nosim sa tim problemom vec neki niz godina (nekad bolje, nekad gore) , u smislu borbe, inicijative i opsteg situacije, poslednjih 3 meseca mi je postalo izrazito tesko da se nosim sa tim problemom, u smislu neizvesnosti i potpunog mraka sta buducnost nosi. Na to su se nadovezale i druge stvari - postala sam previse razdrazljiva, nervozna, placljiva i generalno sam, prosto i jednostavno receno konstantno tuzna. Jos uvek uspevam da se nosim sa svakodnevnicom, ali je ocigledno je da je dan kad ce i to puci na pragu. Najgore mi je kad mi kazu - trgni se! - kao da biram da budem ocajna. Na poslu jos uvek funkcionisem koliko toliko dobro, ali mislim da je to zato sto je posao jedna sredina gde zapravo imam kontrolu. Brak mi je u potpunom raspadu, ali to nije posledica nase deljene tuge ili bezanja mog supruga od istine (naprotiv, od svih stvari koje mogu da kazem je da je stvarno dobar otac) , nego proste zivotne nekompatibilnosti. Problem koji imamo sa detetom nas vise veze, nego sto nas odvaja, a realno bi trebalo da ne budemo zajedno. Da nemamo problem sa detetom, ne verujem da bismo bili zajedno. Ne osecam vise nikakvo zadovoljstvo ni u cemu. Odavno sam prestala da se druzim. Mene interesuje kako i gde da trazim pomoc? Da li je to razgovor sa terapeutom ili psihijatrom ili psihologom? Ako nije razgovor, vec neka terapija, da li ce ta terapija imati efekta, ako vec shvatamo da je uzrok mog stanja realan strah, a ne izmisljen problem? Koliko treba da cekam? Da li postoje mehanizmi koje sama mogu da primenim? Hvala puno.

Potreban mi je savet za mog učenika prvog razreda osnovne škole. Verbalno i fizički je agresivan prema drugoj deci. Laže. Ima potrebu da piše ružne reči. Mokri u kantu za smeće u hodniku škole javno, pred drugom decom bez stida. Zanimljiva su mu ona deca koja se fizički obračunavaju sa njim. Facijalna ekspresija je često u neskladu sa situacijom. 

Postovani, ne znam kome da se obratim za savet?! Naime, moj 22 godisnji sin brine o dedi po ocu koji ima metastaze u podmakloj fazi i baki koja je stara i nemocna. Brne o njima jer nemaju nikoga drugog. Njihov sin (moj suprug a njegov otac) je preminuo pre 5 godina. Moj 22 dvo godisnji sin je vec pretrpeo traumu kada su mu saopstili da mu je otac preminuo. Trazio je pomoc i razgovor sa strucnim licem i bez ikakve terapije se primirio i vratio u normalni zivot kakav imaju mladi. Od kako je deda bolestan on im je na usluzi ali je problem u tome sto je deda agresivan i ponekad cak neprijatan prema unuku, sto on podnosi tesko i, kako kaze, ima nocne more. Imam dilemu da li da dvadesetdvogodisnjeg sina zastitim tako sto cu ga sasvim izolovati od bolesnog deke i bake!?

Ne znam šta mi je, nervozna sam užasno, imam suicidalne misli, imam dete od deset godina i u zadnje vreme stalno mu nešto fali. Moji roditelji kažu da on ispašta moje grehe. Da li bi bilo bolje kad mene ne bi bilo, jer bi život dala i za dete i za roditelje. Nemam volje više da živim, a nemam ni sa kim da pričam. Šta da radim?

Zdravo! Javljam povodom saveta posto imamo problem u porodici! Ja sam apsolvent stomatologije i poslednjih 10ak godina imamo problem sa mojim mladjim bratem, 91o godiste koji kada je trezan je neverovatno divno i inteligentno stvorenje ali kada se napije nastupa horor. Moji roditelji zive na selu i nisu toliko upuceji u tezinu problema pa mi se nekako cini da ni ne znaju kako da mu pomognu. . . Taj horor otprilike izgleda ovako: on nema kontrolu vec posle prve case i jako drcno pije, i to njegovo pijanstvo ima faze super raspolozenja na pocetku, gde je veseo, opusten, razdragan ali dodje u neku fazu gde postaje agresivam, pocinje da vredja ljude, hoce da se bije, par puta je nasrnuo na mamu i menw, nju je par puta i udario, krece da lomi stvari po kuci i onda izdivlja i nakon te epizode samp zaspi i sutradan se nicega ne seca i ne veruje nam nista. . . Ja sam pokusala par puta da mu objasnim da ima problem, ali on nece ni da cuje i uporno prica kako nece vise i opet sve isto. . . Molim vas posavetujte me kako da pomognemo nekom ko nece sebi da pomogne? Postoji li neki lek koji mozemo tajno da mu dajemo da se odvikne od alkohola?? Unapred zahvalna. . .

Imam 20 godina i imam jedan problem. Brzo zaplačem (u zadnjih pola godine) i kad počnem plakati zaboli me glava strašno i nekad počnem čak da histerišem. Nisam agresivna već nekako borim se uvek za nešto. Na primer, kad se svađam sa momkom uvek počnem da plačem i vrištim i jednostavno se izgubim. Uzimala sam kapi za stres, ali ne pomaže mi ništa. Šta da uradim?

Treba mi savet. Pre mesec i po dana sam saznala da patim od depresije i anksioznosti. Pijem redovno prepisanu terapiju, nisam radila sve to vreme, uskoro treba da se vratim na posao. Radim veoma stresan posao i moje pitanje je je da li je previse rano da se suocavam sa tim sama (strahovima itd) ili je bas to ono sto treba da uradim?

Postovani imam 21 godinu imam gusenje na nervnoj bazi zadnjih 5 godina. . Dijagnoze su mi f32, f 41, f40. . . Pila sam razne lekove rivotril, xaxan, seroxat, zoloft, bromazepam ali mi nije nista bolje. . . Bila sam skoro kod dr. I ona mi je dao da pijem dwa puta dnewno seroxat, rivotril i xanax ali meni je isto. . . Imam osecaj da cu se ugusiti. . . Molim vas dajte mi neki sawet jer imam osecaj da ovo nikad nece proci. . . Hwala unapred

Postovani, oko godinu i po dana imam neshvatljiv problem. Naime, nisam u stanju normalno da jedem u javnosti i prisustvu drugih ljudi (bliza rodbina se ne racuna) . Cak i pri samoj pomisli na neki recimo restoran, ili odlazak kod nekog u goste, mene obuzme neki strah i nemoc. Javlja mi se mucnina, stegne mi se grlo i obliva me hladan znoj. Kod kuce, u okviru svojih najblizih nemam te probleme. Da li mozete da mi date neki savet? Unapred zahvalan.

Postovani, pre mesec dana sam imao napad panike. Nakon tog napada sam se smirio, i tri dana sam se osecao super, medjutim cetvrtog dana su mi se vratili simptomi (ankcioznost, strah od smirti itd.) . Dve nedelje sam konstantno bio ankciozan, da bih nakon dvbe nedelje doziveo napad migrene (trnjenje leve strane tela, svetlucanje pred ocima, pulsirajuca glavobolja) . Nedelju dana je proslo od tog napada ali meni simptomi migrene i dalje traju (vrtoglavica, ankcioznost, povremeno zamucen vid itd.) . Radio sam analize krvi i urina i sve mi je u dozvoljenim granicama. Da li je ovaj nastavak simptoma razlog za brigu? Hvala

Imam jedan problem i ne mogu da ga se otarasim. U pubertetu sam i razumem da mi hormoni divljaju i sve to. Al najveci problem je sto ja sama sebi stvaram probleme umisljam svakakve stvari ili kako neki to zovu tripujem se. Najveci dosada trip mi je da se gusim kad pocnem da mislim o tome. . . Kad spavam ili radim nesto sto mi skrece paznju se ne desava. Rekla sam mami problem i rekla mi je da sam nasledila od nje taj problem sto umisljam. Ona je asmaticar i ja ne znam dal sad ja imam astmu al to nisu takva gusenja ja znam da je ovo psihicki umisljam al ne znam kako da ne razmisljam o tome jer se jako plasim i ne mogu da prestanem razmilsjati o tome. . Treba mi strucna pomoc kako da se otarasim toga. Znam da nemam pravo gusenje jer sam sportista i sad skoro sam imala pregled i sve mi je uredu. . .