Psihijatrijske bolesti – pitajte doktora

Anafranil je jako dobar lek i on je prevashodno antidepresiv. Medjutim, ja Vam zaista ne mogu preporuciti da sami na svoju ruku uvodite lekove jer se izricito protivim tome, obzirom da znam koliko mozete sebi naskoditi ako se pogresno upotrebi. Razumem i Vasu strepnju vezanu za okolinu u kojoj zivite i odlasku kod psihijatra, ali Vi ste vec jednom bili kod psihijatra i uzimali dugo lekove i koliko sam Vas razumela to nije ostavilo nikakvih posledica na Vas drustveni zivot - kako kazete imate devojku, drustvo, posao, uskoro cete se vencati. Mozda je i ova Vasa procena, da ce se nesto uzasno desiti ako odete kod psihijatra i ako Vas tamo vide, jos samo jedna u nizu Vasih , kako kazete, "pesimistickih" misli koje ne prestavljaju realnu procenu vac posledicu trenutnog neraspolozenja i strahovanja. U krajnjem slucaju, mozete potraziti psihijatrijsku pomoc u nekom drugom mestu ili kod privatnika. Ono sto je veliki problem je da ljudi veoma cesto pogresno povezuju odlazak psihijatru i etiketiranje od strane okoline. Htela sam da kazem da ako je Vase ponasanje adekvatno, to sto ste bili kod psihijatra nece uveriti ljude oko Vas da ste tesko psihicki ooboleli i obrnuto, ako je Vase ponasanje jako izmenjeno i cudno, ne morate da idete kod psihijatra da bi to ljudi oko Vas primetili. Cak i kada je ovo drugo u pitanju, retko nas ljudi u startu odbace. Znaci, ono po cemu nas ljudi mogu proceniti da li smo "ludi" mije odlazak psihijatru vec nase ponasanje. Vi, medjutim imate probleme koji ne dovodi do takvih izmena u ponasanju da se to moze okarakterisati na pogresan nacin. I nadam se da niste postali zavisni od anksiolitika jer bi Vam to bio jedan veliki problem plus. Izbacite ga sto pre, idite kod psihijatra i pocnite sa adekvatnom terapijom, da bi prestale uzasne muke i patnja koju bez potrebe trpite !!!

Najgore sto sebi mozete uciniti je da pijete lekove na svoju ruku ili na preporuku lekara sa interneta koji Vas nije video i pregledao. Moze da se desi da su Vase tegobe psihicke prirode, jer strepnja, zebnja, slutnja i strah dovode do kontrakcije ili "grcenja" misica. Medjutim, moze da se desi da imate neki drugi problem koji zahteva sasvim drugacije lecenje i mirovanje ! Zato, javite se lekaru koji ce Vas PREGLEDATI, eventualno poslati na dodatne analize i proceniti sta treba da uzmete. Jeste da to zahteva vreme i napor, ali u pitanju je Vase zdravlje i zato nemojte da eksperimentisete jer Vas moze skupo kostati. Pogotovu ako se spremate na tako dalek put.

Obzirom da je procenjeno da je za Vase zdravlje a samim tim i zdravlje Vase bebe neophodno da uzimate Haloperidol, onda poslusajte savet Vaseg lekara. Da li ce biti problema ili ne - to Vam ne mogu sa sigurnoscu reci. Rizik uvek postoji, ali to ne znaci da ce se sigurno javiti ozbiljne posledice. Ima dosta zena koje su iznele trudnocu sa Haloperidolom. Ono sto je bitno je da se redovno javljate ginekologu koji prati Vasu trudnocu i napredovanje deteta.

Ono sto je sada najbitnije za Vasu svekrvu je da je sto pre odvedete na pregled, bez obzira sto njena doktorica trenutno ne radi. Svako pogorsanje sa dijagnozom koju ste napisali znaci da je potrebno podici terapiju, promeniti je ili cak uputiti na bolnicko lecenje. Po opisu aktuelnog stanja, rekla bih da Dnevna bolnica gde se lecenje sprovodi sa grupom pacijenata i psihoterapija (individualna ili grupna), trenutno nisu indikovani zbog tezine klinicke slike. Medjutim, moja procena moze biti potpuno pogresna, obzirom da nemam pacijenta ispred sebe sa kojim bih porazgovala i adekvatno procenila trenutno stanje. Zato, resavajte novonastalu situaciju tako sto cete je odvesti na pregled kod psihijatra, a kada se simptomatologija malo redukuje, onda je moguce razmisljati i o dodatnim oblicima psihijatrijskog lecenja.

Socijalna fobija je cest anksiozni poremecaj. Simptomi se mogu javiti u blagoj formi pa sve do veoma onesposobljavajuce forme, komplikovane sa komorbidnim, paralelnim psihijatrijskim oboljenjima. Da li je potrebna samo psihoterapija ili kombinacija, to Vam ne mogu reci. U nekim slucajevima, psihoterapija nije indikovana, vec se celokupno lecenje svodi na medikamentoznu terapiju. Sto se tice uspeha lecenja to zavisi od mnogo faktora, ali ako su problemi leceni na vreme postoji velika verovatnoca da se povuku u potpunosti. Ponekad jedan deo tegoba zaostaje i nakon lecenja, ali su uglavnom takvog intenziteta da ne ometaju funkcionalnost i kvalitet zivota. Ono sto je problem sa svim anksioznim poremecajima sto nakon lecenja postoji mogucnost da se tegobe, posebno nakon nekih stresnih i traumatskih situacija u zivotu, vrate. Tada je potrebno da se sto pre ponovo zapocne tretman i na taj nacin izbegne dugotrajna patnja i disfunkcionalnost. Sto se tice Rivotrila, ja bas nisam za to da se time leci socijalna fobija, ali to nije pogresno u potpunosti, obzirom da deluje na redukciju anksioznosti. Medjutim, aktuelni stav u literaturi i vodicima koji su zasnovani na konkretnim dokazima iz studija o efikasnosti, je da se socijalna fobija dominantno tretira antidepresivima i psihoterapijom (terapija izbora kognitivno bihejvioralna). Takodje, mozda je psihijatar koji ga je pregledao utvrdio da se radi o necem drugom gde je potrebna samo primena leka koji ce sniziti anksioznost i strah. Lekari i psiholozi koji se bave psihoterapijom rade u skoro svim eminentnim psihijatrijskim ustanovama u Beogradu, tako da necete da pogresite ako se javite na pregled u bilo koju od tih ustanova. Vazno je da Vaseg sina najpre pregleda lekar - psihijatar da bi procenio da li je potrebna i medikamentozna terapija.

Trittico je antidepresiv novije generacije i njegov mehanizam dejstva se razlikuje od drugih antidepresiva po tome sto ima "pojacano/duplo" dejstvo na serotonergicki sistem. Ono sto bi moglo da bude odredjena specificnost je da, pored toga sto deluje kao lek koji ublazava i otklanja simptome depresivnosti, on deluje i na smanjenje napetosti i agitacije (sedativno dejstvo) i posebno je uspesan u tretiranju poremecaja spavanja. Ono sto bi bila uslovno receno mana je eventualna jaca sedacija kada se osoba oseca pospano i mlitavo, suvoca ustiju, opstipacija (zatvor), nagli pad pritiska prilikom naglog ustajanja (tz. ortostatska hipotenzija) i mucnina. Ovo su najcesci nezeljeni efekti ali kao i svi drugi nezeljeni efekti bilo kog leka, mogu ali i ne moraju da se jave, mogu da budu blagi ali i izrazeni Ako se jave i izrazeni su, onda se lek iskljucuje ili se smanjuje doza (sto je opste pravilo za sve lekove). Kod ovog leka treba obratiti paznju ako se kod muskarca jave neadekvatne, produzene i bolne erekcije (priapizam), jer ako traje duze moze da dovede do odredjenih posledica. U globalu, radi se o dobrom leku koji se ukljucuje u terapiju kao i svi drugi lekovi jedino po preporuci lekara.

Anafranil je jedan od najboljih antidepresiva i veoma je efikasan u tretmanu brojnih psihijatrijskih poremecaja. Jedini problem je sa nesto cescim nezeljenim efektima u odnosu na novije antidepresive - najcesce muka, pospanost, zatvor. To ne znaci da ce se ovi nezeljeni efekti i kod Vas javiti. Treba pokusati i videti kako Vam prija. Ako ne ide, veoma lako se prebacuje na drugi lek. Samo ga nemojte u startu odbaciti jer spada u "staru gardu", obzirom da je dobar lek. I Zoloft i Seroxat su zaista dobri antidepresivi.

Kada se coveku javi strah, uglavnom nije bez sadrzaja. Uvek postoji procena da Vam preti neka opasnost koja ne mora da bude u smislu zivotne ugrozenosti (recimo, kod socijalne fobije je strah od tudje negativne procene i socijalnih posledica - odbacivanja, ismejavanja,omalovazavanja i sl). Ono sto je bitno da se odredi je od cega vas je strah kada ostanete sami - da li je to osecaj da vam preti opasnost od ljudi koji zele da vam naude, ili smatrate da ce Vam se nesto strasno desiti na zdravstvenom planu i da nece biti nikog da Vam pomogne i sl. Od toga o kakvim se strahovima radi, zavisi i dalje lecenje. Obzirom da to dugo traje i da je pocelo da Vam komplikuje zivot, potrebno je da se ipak javite lekaru - psihijatru, radi detaljne procene i utvrdjivanja dijagnoze. Niko bas nije voljan da pije lekove, ali nismo u mogucnosti da lecimo odredjena stanja na drugaciji nacin. Ako se lekovi daju na propisan nacin i pacijent bude pod kontrolom lekara, lekovi bi trebalo da Vam odagnaju tegobe. Lekovi za smirenje poput benzedina, apaurina, diazepama, bromazepama, traneksa, lorema i lorazepama su izuzetno dobri lekovi ako se koriste kako je medicinski propisano. Tada se nece razviti zavisnost. Ali ako ih uzimate dugo, ako stalno podizete dozu, ako ne konsultujete lekara nego se sami "lecite", e onda uglavnom nastaju problemi zavisnosti koje je kasnije tesko resiti. Ako niste skloni poslednjem, onda se nemate cega plasiti.

Subjektivni dozivljaj nedostatka vazduha, uzdisanje, pritisak u grudima, duboko disanje ili brzo i plitko, se veoma cesto javljaju kao simptomi pojedinih psihickih poremecaja. Najkarakteristicniji su za panicni poremecaj, za stanja pracena anksioznoscu ali mogu da budu prisutni i u sklopu somatizacionih poremecaja. Vasa spirometrija nije bas najbolja i ako niste uradili dodatna ispitivanja koja bi potvrdila tezu da je to psihogeno, potrebno je da to uradite i eventualno ponovite spirometriju. U svakom slucaju, javite se i psihijatru koji ce od Vas zatraziti mnogobrojne dodatne odgovore i opise tegoba sto ce mu pomoci da adekvatno proceni o cemu se radi. U vasem pismu ima elemenata i za psihogeno i za somatsko.

Poštovani,

Najpre se javite endokrinologu da proceni da li ne postoji neko oboljenje, što verovatno nije slučaj ako se znojenje javlja samo u odredjenim situacijama. Ukoliko je sve u redu javite se psihijatru da proceni da li ima elemenata za psihijatrijsku bolest i da li je treba, i kako lečiti.

Neuroza je pojam pod kojim podrazumevamo veci broj oboljenja, a svako od njih ima svoju klinicku sliku, drugaciji tok i trajanje. Cak i da se radi o istoj bolesti, kod nekog moze da traje par meseci, kod drugog par godina a kod nekog moze da predje u hronicni oblik i da traje sa vecim ili manjim varijacijama do kraja zivota. Obzirom da ste mi spomenuli samo par tegoba, nisam u mogucnosti da vam kazem da li je kod Vas u pitanju opsesivno kompulzivni poremecaj. Od ove komunikacije sa psihijatrom ocekuje dominantno pojasnjavanje nekih termina ili podatke o nekoj bolesti koja je vec dijagnostikovana. Klonite se postavljanja dijagnoza putem interneta jer postoji OGROMNA VEROVATNOCA da se ne radi o dobrim procenama obzirom da je za to potreban pregled i razgovor uzivo sa pacijentom koji uglavnom traje izmedju 30-60 min. U komplikovanijim slucajevima je potrebno i duze uz dopunska ispitivanja. Jos nesto. Napisali ste da od januara uzimate terapiju, ali i ne i koje godine. Iskreno se nadam da je to januar 2008. Ako je drugacije, porazgovarajte sa Vasim psihijatrom o iskljucenju anksiolitika. Ako se radi o opsesivno kompulzivnom poremecaju, od Amizola bolje deluju lekovi iz grupe selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina i pored njih Anafranil. Iako se stalno pominje psihoterapija, najveci procenat pacijenata se ipak leci lekovima, tako da cinjenica da nemate u okolini psihoterapeuta ne bi trebalo da ima posebno negativan efekat na Vase lecenje ukoliko se primeni adekvatna medikamentozna terapija.

Nisam sigurna kako da Vam odgovorima na ovo pitanje, ali, da je moglo za tih par godina spontano da prodje - vec bi proslo. Moze da prodje ali sa tacno odredjenim promenama, a ne sa bilo kojim, sto nas ponovo vraca na potrebu strucne pomoci psihoterapeuta koji ce Vam objasniti koje promene su korisne i kako cete ih sprovesti. Ako odete do psihijatra (sto licno mislim da Vam je potrebno radi procene Vaseg stanja) i ako se radi o anksioznosti i socijalnoj fobiji, onda je moguce to razresiti na tri nacina - samo lekovima, samo psihoterapijom, kombinovano lekovima i psihoterapijom. U tom slucaju je indikovana bihejvioralno kognitivna psihoterapija. Na lekaru/psihijatru je da proceni Vase stanje i da Vam kaze koja ili koje su od ove tri terapijske medote za Vas najbolje, da Vam objasni njihove prednosti i mane, a da Vi, ukoliko ima mesta za izbor, odlucite sta smatrate da bi Vam najvise prijalo. Nemojte da izbegavate lekove ako su potrebni, oni su tu da pomognu i da Vam smanje patnju.

O ovom pitanju je bolje da porazgovarate sa ginekologom i klinickim farmakologom. Generalno, lekovi tokom trudnoce nisu dobro dosli, narocito u prvom tromesecju. Lekovi se daju samo sa odobrenjem lekara i to u slucaju da su beba ili majka zdravstveno ili zivotno ugrozeni. Postoje lekovi koji imaju odredjeni (veci ili manji) potenceijal da negativno deluju na plod. Medjutim, moze da se desi i da se nista ne dogodi, ili da se neke suptilnije promene vide tek kasnije. Uglavnom, kada nesto poprilicno nije u redu sa trudnocom, priroda sama razresi stvar spontanim pobacajem, cesto u najranijem periodu. Da li ima posledica ili ne, najbolje ce Vam reci ginekolog koji Vas prati i to nakon kompletnog ultrazvucnog pregleda i eventualno, dodatnih pretraga. Time se iskljucuju krupniji deformiteti u anatomiji i razvoju deteta. Obzirom da Vam nisu savetovali da abortirate, verovatno je njihova strucna procena da ste na vreme prekinuli sa terapijom i da nema znacajnog rizika po plod.

Obzirom da imate slozeniju klinicku sliku Vase lecenje zahteva dominantno medikamentoznu terapiju. Bice potrebno malo vise vremena i vece doze lekova. Svakako tu moze dodatno pomoci psihoterapija. Javite se sto pre psihijatru, jer sto duze cekate, bolest ce se sve vise usloznjavati !

Suicidalne misli ili misli o samoubistu, uglavnom su posledica bolesti koju Seroxat treba da leci. Ja nisam do sada kod svojih pacijenata videla da se sa Seroxatom stanje pogorsalo u smislu intenziviranja ili javljanja suicidalnosti, vec naprotiv, u najvecem broju slucajeva je doslo do boljitka i otklanjanja tegoba. Medjutim, ako iko ko uzima Seroxat ili bilo koji antidepresiv, ili bilo koji drugi lek, pocne da razmislja o samoubistvu, to je znak da treba da se sto pre javi svom psihijatru, kao bi korigovali terapiju i preduzeli dodatne mere dok se suicidalnost ne povuce zajedno sa ostalim simptomima. Moj savet Vam je da ne mucite sebe slusajuci price drugih jer lek deluje individualno i zavisno od naseg tela i patoloskih promena, tako da ako neki lek ne odgovara drugima, moze da bude jedini lek koji ce Vama pomoci, i obrnuto, ono sto drugima odgovara moze da bude lose u Vasem slucaju, pa cak i kontraindikovano kod Vas.

Postoji par objasnjenja. Najpre, moze da se desi da ste zbog anemije dobili tegobe poput vrtoglavice, nesvestice, osecaja manjka energije i umora, lupanje srca i da je to bila dobra osnova da se "nakaleme" strahovi. U ovom slucaju vazno je leciti osnovnu bolest i strahovi bi trebali da sami, kad se simptomi anemije povuku, izgube. Medjutim, moze da se desi da je trenutno niste anemicni, odnosno da se tegobe koje opisujete ne mogu objasniti stepenom anemije koju imate, sto bi znacilo da ste verovatno oboleli od anksioznog poremecaja,koji se mora tretirati psihijatrijski - bilo lekovima, psihoterapijom ili kombinacijom ove dve metode. Predlazem Vam da ako to niste skoro uradili, prokontrolisete stanje Vaseg telesnog zdravlja i ako je sve u redu, onda daa se zbog navedenih tegoba obratite psihijatru.

Koliko ce Vam trebati vremena dok lek ne pocne da deluje ili dok ne ukloni simptome - na to pitanje Vam ne mogu dati tacan odgovor, obzirom da je to individualno. Zavisi od vrste leka, doze leka, Vasih aktuelnih tegoba u smislu koje su tegobe prisutne, koliko su izrazene,koliko dugo traju, koja je epizoda po redu, ima li dodatnih oboljenja (psihijatrijskih i/ili somatskih) i td. Ako uzimate lekove, NEOPHODNO je da idete na kontrole kod psihijatra - ako ne mozete sebi da priustite privatnu praksu, idete u drustvenu ustanovu, tamo Vam je neophodan uput i participacija. Jedino psihijatar koji Vas prati moze da vodi terapiju i da proceni da li je potrebno da se lek zameni drugim (ako ne daje rezultate) da se podigne doza (ako je potrebno) ili da se smanji, da se kombinuje sa jos nekim lekom da bi se povecala efikasnost. Ako odete jednom kod psihijatra verovatno dobijete samo pocetnu terapiju, sto ne mora da bude i prava doza i pravi lek za resavanje vasih problema. Zato su KONTROLE NEOPHODNE !