imam jedan problem koji me muci vec par godina a to je

Kada se coveku javi strah, uglavnom nije bez sadrzaja. Uvek postoji procena da Vam preti neka opasnost koja ne mora da bude u smislu zivotne ugrozenosti (recimo, kod socijalne fobije je strah od tudje negativne procene i socijalnih posledica - odbacivanja, ismejavanja,omalovazavanja i sl). Ono sto je bitno da se odredi je od cega vas je strah kada ostanete sami - da li je to osecaj da vam preti opasnost od ljudi koji zele da vam naude, ili smatrate da ce Vam se nesto strasno desiti na zdravstvenom planu i da nece biti nikog da Vam pomogne i sl. Od toga o kakvim se strahovima radi, zavisi i dalje lecenje. Obzirom da to dugo traje i da je pocelo da Vam komplikuje zivot, potrebno je da se ipak javite lekaru - psihijatru, radi detaljne procene i utvrdjivanja dijagnoze. Niko bas nije voljan da pije lekove, ali nismo u mogucnosti da lecimo odredjena stanja na drugaciji nacin. Ako se lekovi daju na propisan nacin i pacijent bude pod kontrolom lekara, lekovi bi trebalo da Vam odagnaju tegobe. Lekovi za smirenje poput benzedina, apaurina, diazepama, bromazepama, traneksa, lorema i lorazepama su izuzetno dobri lekovi ako se koriste kako je medicinski propisano. Tada se nece razviti zavisnost. Ali ako ih uzimate dugo, ako stalno podizete dozu, ako ne konsultujete lekara nego se sami "lecite", e onda uglavnom nastaju problemi zavisnosti koje je kasnije tesko resiti. Ako niste skloni poslednjem, onda se nemate cega plasiti.