Psihijatrijske bolesti – pitajte doktora

Vase tegobe mogu biti posledica prilaslica koje imate i onda bi terapija trebala da bude dominantno kardioloska. Medjutim, promene srcanog ritma koje se mogu naci kod priraslica mogu da budu dobra podloga da se razvije panicni poremecaj ili neko drugi neurotski poremecaj poput hipohondrije, straha od bolesti i sl. Ako su vase tegobe pracene katastroficnim procenama (tipa da zato sto osetite da vam srce preskace ili ubrzano luba zakljucite da umirete ili da ce se u tom trenutku desiti neka druga katastroficna stvar) i da ste preplavljeni strahom onda se vecina navedenih telesnih tegoba moze shavtiti kao deo psihicke bolesti (panicni atak) i treba da vas leci psihijatar. Ako se radi o panicnom poremecaju sa agorafobijom (najpribliznija dijagnoza vasem opisu tegoba), postoje zaista veoma uspesni lekovi iz kruga antidepresiva koji mogu da razrese vase tegobe. Posto nisam sigurna o cemu se kod vas tacno radi ne mogu vam reci to je dobra ili losa terapija. Ja licno ne dajem cesto Eglonil, a lekove poput Rivotrila i Lorazepama samo kratko dok ne pocne da deluje antidepresiv ili drugi lek sa kojim se daju.  Panicni poremecaj sa agorafobijom se leci dominantno antidepresivima iz grupe selektivnih serotonergickih inhibitora ponovnog preuzimanja (SSRI - Seroxat, Zoloft, Cipralex) i eventualno ciklicnim preparatom Anafranilom, a samo na pocetku i po potrebi dodaje se i anksiolitik/sedativ.

S obzirom na to da je vase pitanje povezano sa psihoanalizom, najbolje je da se javite nekom terapeutu koji se time bavi. Svako nase najranije iskustvo i dobro i lose ima posledice na formiranje nase licnosti.  Zato je dobro da se najpre javite psihijatru koji ce nakon razgovora moci da vam tacno preporuci kom terapeutu da se javite, kao i da li je potrebno da uzimate odredjene lekove. Za neka stanja je najpre potrebno medikamentozno lecenje, da bi osoba mogla da udje u psihoterapijski proces.

Sve zavisi da li se radi o nepsihoticnim opsesijama ili se radi samo o jednom simptomu u okviru psihoze. Ukoliko se radi o pravom opsesivno kompulzivnom poremecaju, dominantno se leci antidepresivima koji deluju na serotonergicki neurotransmiterski sistem. Ako se radi o psihozi, onda se dominantno leci psihoza lekovima iz grupe neuroleptika, uz eventualnu kombinaciju sa predhodno navedenim antidepresivima.

Stres i depresija su dva razlicita stanja i imaju drugacije necine tretmana. Meni se ipak cini da vi nemate problema sa depresijom  i klasicnim stresom, vec da vise imate problem sa tremom i eventualno socijalnim strahovima. Medjutim, to sto imate tremu pre ispita ili prezentacije, ne mora uvek da bude bolesno stanje. Smatra se da ima elemente socijalne fobije ili socijalne anksioznosti jedino ako je trema toliko izrazena da vas onemogucava da funkcionisete (recimo da zbog toga izbegavate da izdjete na ispit, ili je toliko intenzivna da "zablokirate" tokom odgovaranja ili prezentacije). Ukoliko  je samo trema bez vecih posledica na izvodjenje to onda moze da bude i pozitivno jer vas usresredjuje na ono sto treba da odradite. U svakom slucaju ako vam smeta za pocetak procitajte vezbe disanja i relaksacije  koje su date na nasem sajtu ( http://www.stetoskop.info/psihologija-danas/vestina-relaksacije-u-borbi-protiv-stresa.html). Vezba dubokog disanja moze da pomogne u takvim situacijama, ali je predhodno jedno vreme vezbajte kuci da bi mogli da je ispravno primenite kada vam zatreba. Ako vidite da je to ipak veci problem koji se ovim metodama ne moze resiti, javite se psihijatru jer se mozda radi o socijalnoj anksioznosti ili fobiji.

Ne, nema nikave veze sa uzimanjem Zolofta ! Herpes zoster je virusno oboljenje i mora da se prenese sa jedne na drugu osobu putem kontakta. Javlja se uglavnom kada vam oslabi imunitet.

Ciklotimija spada u tz. hronicne poremecaje raspolozenja i karakterise se izmenom faza blago povisenog i blago snizenog raspolozenja. Radi se o smenjivanju hipomanicnih i subdepresivnih faza koje obicno nastaje bez spoljasnjeg uticaja na raspolozenje. Ovakav poremecaj mora da traje najmanje dve godine da bi se reklo da se radi o ciklotimiji. Sto se tice toka bolesti, spada u grupu hronicnih oboljenja sto znaci da uglavnom traje do kraja zivota. Pojedini autori govore o slucajevima koji su nakon lecenja dugo godina bili u dobrom stanju bez vecih promena u raspolozenju. Ponekad predstavlja uvod u bipolarni poremecaj (poremecaj raspolozenja gde se smenjuju depresija i manija) koji zahteva znatno ozbiljnije lecenje. Povremeno osobe sa ciklotimijom imaju rodjake obolele od bipolarnog poremecaja, ali ni to nije striktno pravilo. Sama ciklotimija nije siguran znak da postoji povezanost sa bipolarnim poremecajem, ali se pokazalo da karakteristika - naglo smenjivanje faza moze biti znak da eventualno postoji i genetska predispozicija za bipolarni poremecaj. Ciklotimija ne zahteva uvek medikamentozno lecenje. Potrebno je da osoba uzima lekove ako joj ove izmne raspolozenja uticu na normalno funkcionisanje. Veoma cesto se primenjuje samo psihoterapija. Da li ce vase zajednicko dete imati slicnih problema ili ne, to vam niko ne moze sa sigurnoscu reci. Postoji odredjena sansa da se ovaj poremecaj nasledi i veca je ako vas momak ima nekog u porodici koji je oboleo od bipolarnog poremecaja. Medjutim, postoji i verovatnoca da vase dete ne ispolji ovakav poremecaj raspolozenja.

Glavobolja i vrtoglavice se mogu javiti u okviru brojnih psihijatrijskih oboljenja, kao i ravnodusnost. Ako terapija koju uzimate 6 meseci nije jos uvek dala rezultat, mozda je dobro da porazgovarate sa vasim psihijatrom da se eventualno terapija promeni i pokusa sa nekim drugim lekom. Posebo se to odnosi na Rivotril jer ga sigurno treba zameniti ako ga pijete 6 meseci zbog njegovog potencijala (kao i svih ostalih benzodiazepina) da stvore zavisnost.