1. Pitanje broj: #3826

    Postovana, procitala sam tekst koji ste objavili-Od socijalnih strahova do socijalne fobije-i odlucila da Vas zamolim za pomoc. Obracam se zbog problema koje ima moj 20-to godisnji sin.On je trenutno student druge godine Elektrotehnickog fakulteta u Beogradu.Prvu godinu ocistio sa prosjekom ocjena 8.70 cime je bio nezadovoljan,da je cak posumnjao tada i u svoju inteligenciju.U osnovnoj i srednjoj skoli uvijek uspjesan takmicar iz matematike.Na drzavnim takmicenjima uvijek postizao zavidne rezultate.Kao dijete jako lijepo vaspitan,kulturan, pazljiv, u porodici pun obzira i ljubavi. Medjutim,ima probleme za koje sam ja saznala tek nedavno,od njega,a to je problem u komunikaciji sa ljudima.Saopstio mi je da je taj problem imao jos u osnovnoj i srednjoj skoli,da je teze komunicirao cak sa drugovima,a posebno sa drugaricama iz razreda.Jedan izuzetan mladic,koji mnogo sta zna ne moze da je opusten u drustvu, da obavlja konverzaciju sa svojim drugovima, nego uglavnom cuti. Jako je nezadovoljan svojim ponasanjem,a pogotovo sada kada se u njemu javlja i motiv da ima devojku.U kontaktu sa bilo kim javi mu se ubrzan rad srca , te mu tako tesko pada to njegovo stanje. Volio bi da je kao njegovi vrsnjaci da se raduje zivotu,da u njemu uziva,da ima drustvo ,da ima devojku itd. Molim Vas da mi odgovorite kako da pomognem svom sinu,kako da sto prije rijesimo ove njegove probleme . Posto ste vi misljenja da se socijalni strahovi i fobije uspjesno lijece da li nam mozete preporuciti nekog dobrog psihoterapeuta u Beogradu koji bi pomogao mom sinu.On je vec mjesec dana na terapiji Rivotril, ali pomaka nabolje nema. MOLIM VAS DA NAM DATE NEKU PREPORUKU. S postovanjem!

    Odgovoreno: 13. 03. 2008.
    • Socijalna fobija je cest anksiozni poremecaj. Simptomi se mogu javiti u blagoj formi pa sve do veoma onesposobljavajuce forme, komplikovane sa komorbidnim, paralelnim psihijatrijskim oboljenjima. Da li je potrebna samo psihoterapija ili kombinacija, to Vam ne mogu reci. U nekim slucajevima, psihoterapija nije indikovana, vec se celokupno lecenje svodi na medikamentoznu terapiju. Sto se tice uspeha lecenja to zavisi od mnogo faktora, ali ako su problemi leceni na vreme postoji velika verovatnoca da se povuku u potpunosti. Ponekad jedan deo tegoba zaostaje i nakon lecenja, ali su uglavnom takvog intenziteta da ne ometaju funkcionalnost i kvalitet zivota. Ono sto je problem sa svim anksioznim poremecajima sto nakon lecenja postoji mogucnost da se tegobe, posebno nakon nekih stresnih i traumatskih situacija u zivotu, vrate. Tada je potrebno da se sto pre ponovo zapocne tretman i na taj nacin izbegne dugotrajna patnja i disfunkcionalnost. Sto se tice Rivotrila, ja bas nisam za to da se time leci socijalna fobija, ali to nije pogresno u potpunosti, obzirom da deluje na redukciju anksioznosti. Medjutim, aktuelni stav u literaturi i vodicima koji su zasnovani na konkretnim dokazima iz studija o efikasnosti, je da se socijalna fobija dominantno tretira antidepresivima i psihoterapijom (terapija izbora kognitivno bihejvioralna). Takodje, mozda je psihijatar koji ga je pregledao utvrdio da se radi o necem drugom gde je potrebna samo primena leka koji ce sniziti anksioznost i strah. Lekari i psiholozi koji se bave psihoterapijom rade u skoro svim eminentnim psihijatrijskim ustanovama u Beogradu, tako da necete da pogresite ako se javite na pregled u bilo koju od tih ustanova. Vazno je da Vaseg sina najpre pregleda lekar - psihijatar da bi procenio da li je potrebna i medikamentozna terapija.

Ostavite komentar