Autogeni trening

Autogeni trening znači sopstveno ili samostalno vežbanje i spada u tehnike relaksacije. Svaki vežbač sopstvenom akcijom deluje na sebe. Prvi put je upotrebljen 1932. godine. Njegov osnivač je nemački psihijatar Johan Hajnrih Šulc.

Šulc je pozajmio osnovne vežbe iz yoge kako bi postigao telesnu smirenost, zatim je primenjivao skup postupaka izvedenih iz hipnoze. Pored telesne opuštenosti, koja je bila posledica ovog delovanja, uticao je i na rad perifernih krvnih sudova, normalizaciju disanja i rada srca.

Pretposlednja vežba (stomak) bila je namenjena normalizaciji unutrašnih organa trbušne duplje, a poslednja (čelo) oslobađanju od mentalne napetosti. Tako je nastao skup postupaka, koji je potekao iz hipnoze, psihoanalize i istočnjačkih relaksacionih tehnika. Šulcov autogeni trening, tokom proteklih pola veka je pretrpeo niz promena, tako da danas imamo autogeni trening bez autosugestije. Kao što sam naziv govori, radi se o relaksacionoj tehnici koja ne zavisi od autosugestije.

Princip vežbanja autogenog treninga

Osnovni princip vežbanja autogenog treninga bi bio opažanje osećaja u stanju opuštenosti, a ne postizanje opuštenosti preko zamišljanja osećaja. Kao takav, autogeni trening, ispred vežbača postavlja samo zahtev stanje opuštenosti i iz tog stanja opažanje osećaja. Postizanje fizičke opuštenosti se postiže primenom pred vežbi.

Osnovni cilj autogenog treninga je dostizanje biološki disponiranog stanja organizma. Osnovna pretpostavka na kojoj počiva autogeni trening bez autosugestije glasi: U svakom ljudskom organizmu se spontano odvijaja proces uspostavljanja biološki disponiranog stanja kroz neprekidno uspostavljanje i narušavanje psihofizičke ravnoteže.

Homeostaza može biti ravnoteža koju je organizam usvojio učenjem, a biološki disponirano stanje nije naučeno. Upravo su pripremne vežbe u autogenom treningu potrebne za uspostavljanje biološki disponiranog stanja. Kasnije sa usvajanjem osnovinih vežbi autogenog treninga vežbači se osposobljavaju da uspostave to stanje bez prethodne pripreme, za manje od dva minuta, koliko iznosi dnevno vežbanje treniranih vežbača. Biološki disponirano stanje je stanje duboke opuštenosti.

Koje relaksacione vežbe prethode autogenom treningu?

Relaksacione vežbe koje se upotrebljavaju pre samog vežbanja dovode telo do opuštenosti. To su sledeće vežbe:

• vežba čula
• vežba za uravnotežavanje raspoloženja - brojanje disanja
• vežba nabrajanja delova tela, koristi se za kontrolu misaonog procesa, za pažnju
• vežba nabrajanja predmeta
• vežba dve tačke

Sam autogeni trening se radi u hipnagognom stanju svesti, a to vreme se javlja za vreme budnosti, kratkotrajno je pa je bitno zadržati se u tom stanju. Bitno je razviti svest o boravku u hipnagognom stanju i upravljanju i kontroli sadržaja u istom. Ovo stanje svesti utiče na automni nervnoi sistem i tako menja rad srca, disanja, krvnih sudova, viscelarnih organa. Hipnagogno stanje omogućava vežbačima da uprvljaju promenama, da razvijaju kreativne funkcije ljudskog bića.

Način izvođenja autogenog treninga

Autogeni trening se jednostavo usvaja, potrebno je desetak treninga sa trenerom, nakon toga možete da ga primenjujete gde god želite. Ne zahteva nikakvu opremu i bukvalno je potrebno da odvojite 5 minuta da biste se primirili i objektivnije sagledali situacije koje su vam stresne. Efekti su, posle uvežbanih i usvojenih vežbi, delotvorni istog trenutka.

Trenirani vežbači autogenog treninga su mogli za kraće vreme da se prebacuju sa jedne vrste prihofizičke aktivnosti na drugu. Mogli su za kraće vreme da mobilišu fizičke snage organizma. Kad se jednom prepozna biološki disponirano stanje, primenom principa klasičnog uslovljavanja ono se usvaja i postaje nova navika. Izoštravanje čula u tim stanjima kasnije koristimo za prepoznavanje navika koje nisu u skladu sa unutrašnjim razvojem i možemo na taj način da delujemo na iste.