Neke relaksacione tehnike potiču od kulture i tradicije istoka, a druge su nastale u okviru zapadne civilizacije.
Vreme nastanka istočnih tehnika relaksacije teško je precizno odrediti, ali je izvesno da postoje hiljadama godina. Relaksacione tehnike, koje su nastale na zapadu, novijeg su datuma i razvijale su se radi postizanja emocionalnih rasterećenja.
Vrste i način izvođenja relaksacionih tehinka
Tehnike relaksacije su: autogeni trening i progresivna mišićna relaksacija (zapadne zemlje), thi chi, yoga, meditacija (istočne zemlje), reiki (Japan). Ovo su samo neke koje su najčešće korišćene, tehnika relaksacije ima mnogo više i veoma često se kombinuju različiti pravci za postizanje prihofizičke relaksacije.
Kod svih relaksacionih tehnika je osnovno načelo da se zauzme udoban položaj. Preporučuje se izdvojeno mesto u sobi ili prirodi, do koga će dopirati što manje uznemiravajućih zvukova. Povlačenje u svet tišine osnovni je uslov vežbanja. Uglavnom se vežba zatvorenih očiju, jer to smanjuje broj uznemirujućih draži.
Cilj relaksacionih tehnika
Relaksacione tehnike se koriste u prevenciji, ali i tretmanima stresa. Sprovode se za otklanjanje poremećaja u funkcionisanju organa, smirivanju nervnog sistema i generalno doprinose psihofizičkoj relaksaciji, normalizaciji somatskih reakcija u organizmu koje su indukovane stresom. One takođe deluju u redukciji anksioznosti, ljutnje, depresivnosti i osećanja umora, kao i subjektivnog doživljaja osobe pod stresom. Efikasnost se primećuje kod osoba sa paničnim poremećajima, fobičnim poremećajima, poremećajima sna i dr.
Istraživanja su pokazala da je relaksacioni trening veoma koristan kod somatskih oboljenja, poput pacijenata sa glavoboljom, kod obolelih od HIV a, pojedinih vrsta kancera, srčanih oboljenja, kod astme i sl. Potrebno je napomenuti da relaksacione tehnike imaju različite efekte kod različitih ljudi.
