Bračno i porodično savetovalište – pitajte doktora

Poštovani,
Imam problem zavist od sexa ima li leka za tu zavist kome se obratiti. Da li postoji šansa da me vi primite molim Vašu adresu gde radite jer vidim da ste naj?
Pozdrav

Poštovana,
Imam veliki problem sa mojim dečkom, u vezi smo već 3 godine viđamo se prilično često nemamo nekakvih problema osim što on sa mnom neće da vodi ljubav. Seksualni odnos nismo imali već godinu dana on uporno izbegava da razgovara o tome, kada krenu strašni poljupci samo se naglo povuče i odustane. Šta li se to događa ja već gubim strpljenje a volela bih da ostanemo zajedno.
Hvala Vam unapred.

Poštovana,
Interesuje me kako da se postavim prema bivšem suprugu koji je lečeni alkoholicar sa narcisoidnim poremećajem ličnosti. Ja sam prekinula svaki kontakt sa njim ali on sada manipuliše decom (19 i 15.5 godina), prilikom retkih viđanja priča im grozne laži o meni. Obzirom da ne plaća izdržavanje prinuđena sam da to rešavam putem suda što njega podstiče da bude još gori. Takođe, ne pada mu na pamet da mi vrati moju posebnu imovinu (novac koji sam dobila od roditelja i u toku braka uložila u kuću i firmu), na svaki način pokušava da ometa izvršenje pri tom okrivljujući mene za sve. Obzirom da sam trenutno bez posla i da smo bukvalno bez ikakvih prihoda ne mogu da se dobrovoljno odreknem svoje imovine (koja uopšte nije mala) a o bilo kakvom dogovoru sa njim nema ni pomena jer on je na sudu sušta ljubaznost a kada nema "publike" pokazuje najodvratniju stranu svoje ličnosti. Sinovi su svesni da sa njim nešto nije u redu ali ga trpe jer im prilikom viđanja daje neku sitninu (100-200 dinara) tj. koristi ih za svoja iživljavanja jer oni posle toga budu "izbačeni iz koloseka". Kako da prekinem ovu agoniju?

Pomaže bog!
Nakon 18 godina braka posle jedne glupe situacije supruga je otišla iz naše zajedničke kuće. Naime pre 2.5 meseca otišla je da poseti majku koja živi u drugom gradu. Pošto mi je to samo saopštila bez ikakvog dogovora rekao sam joj da ne mora ni da se vraća. Pošto se nije javljala 2 dana ja sam kada sam čuo da dolazi u kuću iz inata zaključao vrata. Ja i pored njene lupnjave nisam otvorio. Misleći da se malo opameti. Kada sam malo kasnije otvorio nje nije bilo. Pozvao sam je na telefon i ona mi je plačnim glasom odgovorila da je u bratovljevom stanu. Bio sam van sebe. Posle 2 dana sm sa teškom mukom uspeo da je privolim da se vrati ali je ona otišavši sutra na posao odlučila da sa više ne vraća kući. Rekla mi je da je nešto guši u srcu i da ne može da se vrati. Posle toga mi je rekla da me više ne voli i da ne može da živi sa mnom. Mi se svakodnevno čujemo telefonom a skoro isto toliko i viđamo. Ona ne želi da me pusti da uđem u njen-bratovljev stan. Naši sinovi žive na relaciji između moje kuće i njenog stana. Moram da kažem da su naši odnosi od ranije bili opterećeni čestim svađama koje su se u poslednje vreme proredile jer sam ja uvideo da tako više ne ide. Ona radi jedan težak i odgovoran posao i tako da je često odsutna od kuće i radi prekovremeno i svaki dan. Ja sam se zbog toga osećao zapostavljen što sam smatrao i za decu. Ona je to pokušavala da nadoknadi kupovinom skupih stvari i igračaka. Čak su i naši intimni odnosi postali retki. Počela je jednostavno da me izbegava. Ja sam još od ranije počeo da biva sumnjičav u pogledu njene vernosti a sve zbog jednog događaja koji se zbio na moje oči. Ona je 3 meseca ćutala o tome a ja sam očekivao njeno objašnjenje. Kada sam je na kraju ja upita o tome rekla mi je da je shvatila da je pogrešila i da ne zna zbog čega je to uradila. Kasnije sam doživeo još neke situacije vezane za istu osobu što je još više potkrepilo moje sumnje. Ona je govorila da je sve to bez osnova. Posle toga sam joj svaki put kada bi se kući kasno vratila ili bila neraspoložena za ljubav to prebacivao. Od pre godinu dana ona počinje u šali da mi govori da želi da se razvedemo. Ja to nisam ozbiljnije shvatao. Početkom sam našao u njenoj torbi tužbu za razvod, to me šokiralo. Ništa mi nije o tome govorila. Svađe su se izgubile ali su se odnosi zahladili sve dok ja nisam shvatio da to ničemu dobrom ne vodi ali se nažalosti desilo ono što sam na početku opisao. Meni je bez nje teško i iskreno je volim. To joj u svakodnevnom kontaktu saopštavam ali mi ona ne veruje. Upao sam u tešku depresiju slabo jedem čak sam i kolabrirao. Jedino što me drži je vera u boga. Išli smo na mnoga mesta za pomoć. Ona kaže da sve to čini da meni pomogne. Pristaje da se viđa samnom i da razgovara ali svaki pomen o povratku izaziva lavinu optužbi i nezadovoljstva na moj račun. Deca kažu da treba da bude kako ona odluči. Ja je iskreno volim i ne bih želeo da rušimo porodicu. Trenutno je zamrzla odluku o razvodu. Želi da ide na more sa decom i rođacima pa će onda odlučiti. Meni ne dozvoljava da idem sa njima i ako sam rekao da bih Žarko želeo da pokušamo da popravimo naše odnose. Molim za savet šta da činim dalje, ne želim da naš brod potone.
Hvala!

Molim Vas da mi preporučite nekog dobrog bračnog savetnika u Nišu. I ja i suprug smo vojni osiguranici tako da bismo želeli da obavimo to privatno.

Poštovani,
Imam 26 godina pre mesec dana sam rodila jednu slatku curicu porođaj je protekao normalno beba je hvala bogu zdrava. Po dolasku iz bolnice bilo je sve ok par dana, a onda sam ja počela da menjam raspoloženje, sve mi smeta, sa suprugom se svađam svakodnevno, sve što uradi to nije pravilno, stalno ga kritikujem. Gadno se osećam, pomozite mi da li je to depresija?
Hvala puno

Poštovani,
U poslednja dva meseca sam doživela neke novine - nov dečko i karcinom na dojci. Sa karcinomom se uz pomoć lekara borim kako znam i umem ali sa dečkom ne mogu da se izborim nikako. Njegovo ponašanje me toliko muči da se bojim za svoje zdravlje koje je već uveliko narušeno. Upoznali smo se preko net-a, na njegovu inicijativu i par meseci se dopisivali, takođe zbog njegove želje za druženjem, jer meni u ovakvoj situaciji ništa slično nije padalo na pamet, mada se kasnije ispostavilo da mi je ustvari mnogo pomogao jer nisam imala vremena da se izdeprimiram zbog bolesti koju je on najnormalnije prihvatio. Čak je i došao u bolnicu kada sam se operisala i tada smo se i upoznali i prvi put videli. Kada smo se videli, sve je bilo divno osim činjenice da sam tada shvatila da postoji neki problem u njemu, meni, nama, njegovom odnosu sa roditeljima ili nečim što mi je nepoznato, ali nikako da shvatim o čemu se radi, jer mi on ne priča o tome. Ima skoro 40 god, živi sa roditeljima, ima stan koji veoma sporo sređuje a u koji bi trebalo da se jednog dana preseli, kada spava van kuće to je veoma veliki problem jer "ne zna kako to da objasni roditejima", kada koristi Internet, tu opet dolazi do grčeva, nelagodnosti, opet zbog roditelja, oni su "protiv facebook-a jer su tako čuli na tv-u", ovako je sve super, lepo se zezamo, dopisujemo, ponekad čujemo ako ga ja pozovem, često mi šalje poruke i govori kako mu je mnogo lepo bilo sa mnom (da se izrazi o seksualnim doživljajima uopšte nema problem), kada ja pričam o svojim problemima, uvek sasluša i da dobronameran savet, nije agresivan, ne pije, ne puši, ne drogira se, mislim da voli da flertuje, ali kad su u pitanju njegova osećanja, strahovi, roditelji i sve ostalo, za mene vrata ostaju zatvorena i mene to uništava. Deluje mi kao dobronameran čovek sa nekim psihičkim problemom. Prvo sam mislila da je neki prevarant, lažov i da samo traži nekog za "one night stand" ali sada mislim da je plašljiv, da doživljava neke pritiske i cenzure u ponašanju koje mu neko drugi (roditelji) određuju ili ih on sam sebi stvara, to ne znam. U svakom slučaju, drag mi je ali ne znam kako da se postavim i da steknem neki mir i sigurnost, što mi je u budućem periodu, barem dok traje ova terapija, izuzetno potrebno.
Molim za pomoć :(
Hvala unapred.

Poštovani,
Moje pitanje nije ni neobično, ni retko i nažalost je sve aktuelnije i bolnije. Naime, imam problem kada je u pitanju potencija. Započeo sam zajednički život sa devojkom koju volim i sa kojom bih u najskorijoj budućnosti voleo da imam dete. Ona je vrlo fleksibilna po pitanju dinamike naših odnosa ali, oboje smo konstatovali da trebamo nešto da preduzmemo kako bi nam sex obogatio i učvrstio, inače veoma skladnu i romantičnu vezu. Za 4 meseca veze i 2 meseca zajedničkog života, imali smo svega 6 puta seksualni odnos, suvišna je konstatacija da je to premalo. Inače, u toku odnosa nema problema na koje bih ukazao i koji nam stvaraju smetnje ali, intenzitet mog nagona je zabrinjavajući i kao da mi u fizičkom i mentalnom pogledu to uopšte i ne smeta.
Šta mi savetujete? Hvala!

Da li postoji bračno savetovaliste u Nišu? Kako doći do stručne pomoći oko problema u braku?

Poštovani doktore,
Želela bih da malo prokomentarišete moj i mamin odnos, i kako bih mogla da poboljšam naš odnos. Malo da okarakterišete mene ali i moju mamu. Ne znam, ali s njom je nemoguće komunicirati ta žena baš me nervira užasno, ali ne mogu to da joj kažem. Inače znam da sam prezasićeno dete, inače čitala sam da dete koje ime socijalnu fobiju obično majka je ta koja prezasićuje a otac grubijan. Uopšte me ne pita kako sam, samo gleda moj uspeh, upoređuje to sa ostalima, gleda šta komšiluk kaže, a to me ja mislim najviše nervira. Inače ako nešto odlučim da uradim, a što ne bude po njenoj volji bivam žestoko iskritikovana od nje, i od brata. Osećam se kao robot. Nervira me i to a istovremeno mi se i plače mama mi stalno govori da spava sa mojim ocem, da bi ja mogla da se školujem, bilo je vreme kada je sve po kući bacala i psovala da mora zbog nas da živi sa našim ocem inače jedno vreme baš, baš joj je bilo psihički loše, nije mogla da izađe iz kuće od straha, nije mogla da popije sa komšinicom kafu tresle su joj se ruke i glava, sada je bolje, pije još tablete, ali drži se a onda je prvi put našla ljubavnika pre 2 godine, ja sam bila baš srećna, nekako godilo mi je to, najviše što tata ne zaslužuje mamu, tukao je pre u mladosti, nesnosno se i sada ponaša samo što je sa fizičkog prešao na psihičko maltretiranje. Mama je toliko zaokupljena nama, da se ja osećam kao beba, donosi mi jelo u krevet, pere moj veš, sve radi za mene a moje je samo da učim. Istovremeno kad to radi stalno prebacuje; kad joj kažem da preteruje kaže mi da sam nezahvalna; i da tako svaka majka; inače ne radi već 10 godina, zanimljivo taj njen ljubavnik je približnog istog kalupa kao moj otac znači koliko sam primetila moju mamu treba oko 1 godinu ili dve intezivne pažnje da bi se smuvala. Stalne poklone su joj donosili, divili se, kako je radna, taj se ljubavnik divio kako je divna majka, svaki dan treba da se viđaju i da još baš pokazuju pažnju, stalno je izvode, časte kasnije kad se smuvaju, potpuno drugačije ne žele ama baš ništa da joj daju, štede na njoj na takvim sitnicama neverovatno, a glume da ne mogu bez nje, a kad pokuša da ih ostavi, ona beži oni je jure, kao bolesno ljubomorni, ne daju sa drugim muškarcima da se viđa, da popije kafu, recimo kad treba da radi ljubomorišu, recimo pošto tata radi u drugom mestu, recimo ljubavnik je stalno pratio do grada, kao ljubomoran. Mislim da me je njen ljubavnik počeo da nervira, kad stalno je tu. U gradu ja i mama nešto kupujemo on je sa nama, kad dođem sa fakulteta on je kući, ustanem da jedem on je tu. Inače kad neću da idem u grad sa njom i ljubavnikom ona je histerisala, onda otkaže sastanak sa njim, legne u krevet i popije tabletu za živce, i neće da priča sa mnom sad je uvidela da ona nije jedina u njegovom životom, pa je raskinula sa njim inače što god hoću da radim po svom histeriše, kada je po njenom ona je divna ja sam saznala za inostranstvo da je za studente lako otići, već godinu dana se nalazim u inostranstvu ali problem je taj što sam ja paralizovana od straha, mislim da se više nikad ne vratim kući, ili što duže da se ne vraćam problem viza, želela bih zaista da nikada ne moram da se vratim kući, da se više ne čujem ni sa mamom, tetkama, bratom da budem sama na svetu, pa da se snalazim pa kako se snađem ali ja se čujem sa mamom svaki dan, a kad se ne čujem osećam se nesigurno, i nervozna sam. Sada će dođi i bato kod mene, s jedne strane strane sam privilegovana jer primećujem da je zaista mojim drugovima teško otići u inostranstvo, s druge strane osećam se kao da za te pare moram da se ponašam kako naređuju roditelji, uspešna biti, uspešna biti, te reči me tako nerviraju osećam neviđeni strah, kao pre 5 godine, totalno sam pesimista, očajna sam i plašljiva jedno vreme pre 4 godine sam išla kod psihologa, zbog preteranog straha otprilike 1 godinu, 1 u dve nedelje osećam da sam tada po prvi put bila istinski saslušana, neko je saslušao moja osećanja, radovala sam svakom terminu, u njenoj kancelariji osećala sam veliko olakšanje, ali prekinula sam jer me nerviralo to što sam osećala kao samo da se žalim, i to što mi je smetala i što mi je polako bilo bolje i bolje, i to sam osećala ako budem potpuno izlečena od straha, ona će biti ponosna na sebe, smeta mi to zanimljivo je to da mene privlače samo muškarci, koji bi samo nešto u krevet, ali ja stvarno ništa ne osećam, na primer dopada mi se neko kad je pored mene kad ode ništa, a onda drugi i tako. Sve naizgled izleda perfektno, ja sam student, imamo kao pare za školovanje, porodična idila kako kažu, svi vredni i deca i roditelji ali zaista ja se bojim da nešto uradim da nije nešto po volji mojoj mami jer pobesni, i cilj joj je što pre da završim fakultet, da budem samostalna ali problem je taj što ja više ne mogu pukla sam načisto ili sam samo to umislila, kako se suprostaviti mami i bratu?
Unapred hvala

Poštovana,
Imam od detinjstva nezdrav odnos sa majkom. Roditelji su mi se razveli kada sam imala 7 godina. Kada sam se jednom prilikom obradovala ocu koji je došao da me vodi na vikend, vrativši se kući zatekla sam uplakanu baku koja me je obavestila da je mama otišla da skoči s mosta jer ja više volim tatu nego nju. Srećom, sve se završilo samo pretnjom, ali i mojom svesnošću da nije poželjno baš uvek pokazati neprihvatljiva osećanja. Sada imam 33 godine, samostalna sam, nisam udata, u stabilnoj sam vezi. Ipak, u mom odsustvu, majka pomno pregleda moje stvari, džepove. Ako svaki dan ne svratim kod nje, duri se kao malo dete ne shvatajući da imam svoj život. Do dana današnjeg me kontroliše na sve moguće načine, šalje poruke mojim prijateljima, ogovara me pred njima. To ide do banalnosti da kaže mom prijatelju da joj nije jasno kako mogu da ne brišem prašinu svaki dan, da on treba da utiče na mene itd. O krupnijim stvarima da ne govorim. Kad nisam imala vezu propitivala je moje prijatelje da li sam možda lezbejka, a kad imam vezu partner je naravno neodgovarajući. Da mi to izaziva samo bes bilo bi dobro. Stomak mi se zgrči kad je vidim namrgođenu, nezadovoljnu, jer se odmah pitam šta sam sad loše uradila. Nekad mislim da je jedino rešenje selidba na neki drugi kraj planete, gde joj ni ja, niti bilo šta moje nećemo biti dostupni. Osećam kako me to sa godinama sve više pritiska, kako sam posle njenih večitih zamerki bezvoljna, nesposobna za bilo kakvu aktivnost.  Depresivna, bez volje za život. Pokušala sam da razgovaram, da kažem da me guši svojim ponašanjem, odgovarala bi mi da sam nezahvalna, da je ne volim itd. Probala sam svađom, takđe nije bilo reakcije. Jednostavno nemam slobodu u sebi, a to je ono što mi je potrebno. Svesna sam da ne mogu da promenim ljude oko sebe, ali želim pronaći put da promenim sebe i izađem iz ovog infantilnog stanja.
Hvala Vam unapred na pomoći.

Postovani, u braku sam pola godine sa covekom koga obozavam i sa kojim imam dete od 4 meseca. Takodje imam dete iz prvog braka. Pre braka smo bili zajedno dve godine. To sto imam dete iz prvog braka mom muzu ne smeta i prema njemu se ophodi kao prema svome. Problemi su krenuli neposredno pred nase vencanje. Njegova porodica je mislila da je to nesto prolazno i izgleda da ih je uhvatila panika kada su shvatili da se njihov sin nece opametiti. Moze bolje od raspustenice, jednostavno nisu to zeleli za njega. Poceli su me vredjati, kao i moje dete iz prvog braka. Upadaju nam u kucu bez najave, dobacuju zlobne komentare ili me jednostavno ignorisu, zavisi od njihovog raspolozenja. Dok su mene vredjali, nikada direktno, jednostavno sam to prepisivala nepostovanju njihovog deteta i njegovog izbora. Ali, kad su poceli da vredjaju moje dete to sam dozivela kao licni udarac. Problema tu i ne bi bilo da se ja pitam, ali moj muz insistira na tome da je u redu da njegovi dolaze u goste bez najave, jer to je ipak porodica i nasa vrata su za njih uvek otvorena. Vrata jesu za sve otvorena, ali ako mi se u moju kucu i moja majka najavljuje minimum to ocekujem i od drugih. Iz hiljadu razloga. . . Zelim da sam obucena, sredjena, da imam cime ponuditi goste. . . Svaka moja molba upucena muzu, da skrene paznju roditeljima oko nekih stvari koje ja smatram osnovnom kulturom, zavrsava se svadjom. Ja sam bezobrazna, netolerantna (ipak su to stariji i dobri? Ljudi) , baksuz i ne razumem bliskost. Kakav sam ja to covek ako mi se moja majka mora najavljivati kad dolazi u goste, kakav sam covek ako ne dozvoljavam babama da mi ljubakaju bebu i drze mi predavanja o tome kako se deca podizu. . . . . . . . ? Ovo nam je jedini problem oko koga se svadjamo. Jednostavno bih volela da se ovo resi a ne znam nacin. U stvari, zelela bih da mi samo kaze da me razume i da me saslusa bez povisenih tonova i svadje. To je covek koga volim najvise na svetu i uz koga planiram da ostarim, ali njegovi su nam se toliko uvukli u zivot i svakodnevnicu da vise nisam sigurna da li ce to bas tako biti. I mozda je problem zaista u meni. . . . . . ? Molim vas pomozite mi unapred zahvalna

Živimo u braku već 22 godine. Nikakvih problema nije bilo dok nije našla ljubavnika, po mom osjećaju prije godinu dana. Ta ljubavna veza je doista strastvena i uglavnom se odvija u mom stanu. Imam dvoje djece. Šta da radim?

Imam 22 godine i živim s roditeljima. Moje pitanje je kako da kažem ocu da mi fali podrške i makar malo ljubavi. Za praznike se rukujemo, a nije me zagrlio nikada, poljubio možda prije 2-3 godine isto za neki praznik, ali poljubac u vazduh. Imam brata i sestru, mlađi su oboje, ali sada ne shvataju koliko će se to odraziti poslije. Kad kažem da mi nije potreban novac da bih bila sretna, kaže, šuti. Mama je isto tako, vjerovatno poprimila od njega ponašanje, a još je bila siroče kao mala, pa nju puno ne krivim. Nekako mi u svemu tome fali ljubavi. Sad sam pronašla momka, ne smijem im reći jer bi mi zabranili. Iako sam jako uzorno dijete, imam izlaz do 23h, treća sam godina fakulteta, kako da im kažem, da sam porasla (s jedne strane da bi mi dopustili da gradim svoj život) i/ili da mi pruže nešto što bi mi ispunilo prazninu. Kako sam u vezi nešto više od godinu dana, prije toga nisam nikada imala ništa ozbiljno jer su se potrudili to raskrinkati, shvatila sam kako je lijep osjećaj kada te neko voli. Kako da im kažem da mi to fali s njihove strane? I da nijedan novac ne može kupiti ljubav? Pokušavala sam riječima da "zlatna riječ gvozdena vrata otvara", no prošlo je nezapaženo. Voljela bih da upoznaju mog momka, ali se plašim da će mi to pokvariti. Pristalica sam toga da treba poštovati roditelje, ali možete li mi reći mjeru? 

Zabavljao sam se sa devojkom 6 godina. Došlo je do razlaza iz više razloga. Bilo je mnogo problema na kraju (trudnoća, problemi između naših porodica). Ona je bila u kratkoj vezi sa drugim, a ja sam se zaljubio u devojku sa kojom sam bio dva meseca, a onda je ona neplanirano otišla i nema uslova da se ikada vidimo, ali to je sudbina. Patio sam zbog njenog odlaska više od pola godine. Nisam želeo da se vratim prvoj vezi, jer sam smatrao da me je izdala, zabola nož u leđa, prevarila. Patrijarhalan sam i to ne mogu da oprostim. Ona me i sada ludo voli, bukvalno juri za mnom. Počeli smo da se čujemo i povremeno da se viđamo (nikada javno). Ne želim da je ženim, to sam joj rekao. Napominjem da me bukvalno jure druge devojke. Ne znam šta osećam prema njoj. Da li je to ljubav, sa povređenim ponosom, navika, ili ne znam šta. Po meni ja ne gajim nikakva osećanja prema njoj, a drugovi mi kažu da je još uvek volim.

Poštovani,
U braku sam 27 god. Odmah u početku braka sam imao komplikacije. Evo o čemu se radi. Supruga je radila kao konobarica od svoje 15 godine pre braka je imala bezbroj partnera što opravdava time da je tražila ljubav i pažnju i da to jednostavno tako treba naiđe dobar tip i snjim ode u krevet. Nastavila je da radi i po sklopljenom braku i pvih mesec dana je istetovirala na ruci slovo za što sam joj u prvi mah oprostio, posle godinu dana zamolila me je da ode u mesto gde je radila kod babe idede da im pomogne oko nekih poslova jer su bili stari, međutim po dolasku kod njih ostavlja torbu i odlazi i provodi dve noći odsutna ne znaju ni oni kad sam to saznao odgovor je samo bio nisam te prevarila. Godine su prolazile dobili smo dvoje dece ali bilo je uvek nekih ispada i većinom nezadovoljstva sa njene strane bili smo situirani i ona je vreme provodila u gradu troskareci na gluposti i sitnice napominjem decu nije zapostavljala ali mene jeste. Morao sam da se dosta trudim da bi spavala samnom uz uvek neku primedbu. U zadnje vreme mi spominje svoje bivše momke kako ja nisam niko i ništa i tako najpogrdnije stvari omeni. Ovo više ne može da se trpi postao sam patološki ljubomoran ali suzdržavam se zbog dece. Molim Vas za savet kako i nakoji način da razgovaram snjom i kako to spreciti.
Hvala.

Poštovani,
Imam 31 godinu, nisam u braku al živim sa momkom već četiri godine, a u vezi smo 9 godina. Imali smo sasvim normalnu i lepu vezu sve dok ja nisam ostala u drugom stanju pre dve godine, što se nije ostvarilo jer sam imala spontani pobačaj zbog nerviranja jer on to nije mogao da prihvati, nije bio spreman zbog finansijskih a i drugih razloga njegove nezrelosti. Posle toga mi nije dozvolio da odem od njega, a i mislim da je ljubav učinila svoje tako da smo uspeli nekako to da prebrodimo, ja više manje. Jednostavno se pravdao time da nije bio spreman i da u životu želi da imamo porodicu. Nastavili smo zajednički život u početku je bilo veoma teško, za mene, njemu ne znam kako je bilo jer je on čovek koji svaku brigu u sebi odbrine, mislim da je užasno patio a nikad nije rekao, sad je prošlo. Naš odnos se vratio na staro tj. lepo! Ali on još uvek ne priča ni o deci ni o braku, na moje pitanje kad će biti spreman on odgovara da jeste spreman, al ja primećujem njegov gard kad je to u pitanju, njegov odnos sa mnom je napet kad dođemo do tih tema i on kao da počinje da bude sa mnom neprijatelj, i kao da se vraćamo na situaciju kad sam bila u drugom stanju, on postaje neki drugi čovek kod koga se pojavljuje odbojnost prema meni, tj. verovatno prema braku, deci! Mislim da on vuče iz svoje porodice neke traume, gde se i nalazi sam koren njegovog problema, ali kako ja da se u svemu tome postavim? U pitanju je velika ljubav zbog koje sam se trudila, pokušavala sam i da odem ali svaki put sam se i vraćala, zato što sam osećala da ljubav postoji, i dalje sam sigurna da je to tako! Ali na koji način da pokušam da rešim ovaj ogroman problem! Šta vi mislite?
Pozdrav