Pitanje broj: #34922

Poštovani doktore,
Želela bih da malo prokomentarišete moj i mamin odnos, i kako bih mogla da poboljšam naš odnos. Malo da okarakterišete mene ali i moju mamu. Ne znam, ali s njom je nemoguće komunicirati ta žena baš me nervira užasno, ali ne mogu to da joj kažem. Inače znam da sam prezasićeno dete, inače čitala sam da dete koje ime socijalnu fobiju obično majka je ta koja prezasićuje a otac grubijan. Uopšte me ne pita kako sam, samo gleda moj uspeh, upoređuje to sa ostalima, gleda šta komšiluk kaže, a to me ja mislim najviše nervira. Inače ako nešto odlučim da uradim, a što ne bude po njenoj volji bivam žestoko iskritikovana od nje, i od brata. Osećam se kao robot. Nervira me i to a istovremeno mi se i plače mama mi stalno govori da spava sa mojim ocem, da bi ja mogla da se školujem, bilo je vreme kada je sve po kući bacala i psovala da mora zbog nas da živi sa našim ocem inače jedno vreme baš, baš joj je bilo psihički loše, nije mogla da izađe iz kuće od straha, nije mogla da popije sa komšinicom kafu tresle su joj se ruke i glava, sada je bolje, pije još tablete, ali drži se a onda je prvi put našla ljubavnika pre 2 godine, ja sam bila baš srećna, nekako godilo mi je to, najviše što tata ne zaslužuje mamu, tukao je pre u mladosti, nesnosno se i sada ponaša samo što je sa fizičkog prešao na psihičko maltretiranje. Mama je toliko zaokupljena nama, da se ja osećam kao beba, donosi mi jelo u krevet, pere moj veš, sve radi za mene a moje je samo da učim. Istovremeno kad to radi stalno prebacuje; kad joj kažem da preteruje kaže mi da sam nezahvalna; i da tako svaka majka; inače ne radi već 10 godina, zanimljivo taj njen ljubavnik je približnog istog kalupa kao moj otac znači koliko sam primetila moju mamu treba oko 1 godinu ili dve intezivne pažnje da bi se smuvala. Stalne poklone su joj donosili, divili se, kako je radna, taj se ljubavnik divio kako je divna majka, svaki dan treba da se viđaju i da još baš pokazuju pažnju, stalno je izvode, časte kasnije kad se smuvaju, potpuno drugačije ne žele ama baš ništa da joj daju, štede na njoj na takvim sitnicama neverovatno, a glume da ne mogu bez nje, a kad pokuša da ih ostavi, ona beži oni je jure, kao bolesno ljubomorni, ne daju sa drugim muškarcima da se viđa, da popije kafu, recimo kad treba da radi ljubomorišu, recimo pošto tata radi u drugom mestu, recimo ljubavnik je stalno pratio do grada, kao ljubomoran. Mislim da me je njen ljubavnik počeo da nervira, kad stalno je tu. U gradu ja i mama nešto kupujemo on je sa nama, kad dođem sa fakulteta on je kući, ustanem da jedem on je tu. Inače kad neću da idem u grad sa njom i ljubavnikom ona je histerisala, onda otkaže sastanak sa njim, legne u krevet i popije tabletu za živce, i neće da priča sa mnom sad je uvidela da ona nije jedina u njegovom životom, pa je raskinula sa njim inače što god hoću da radim po svom histeriše, kada je po njenom ona je divna ja sam saznala za inostranstvo da je za studente lako otići, već godinu dana se nalazim u inostranstvu ali problem je taj što sam ja paralizovana od straha, mislim da se više nikad ne vratim kući, ili što duže da se ne vraćam problem viza, želela bih zaista da nikada ne moram da se vratim kući, da se više ne čujem ni sa mamom, tetkama, bratom da budem sama na svetu, pa da se snalazim pa kako se snađem ali ja se čujem sa mamom svaki dan, a kad se ne čujem osećam se nesigurno, i nervozna sam. Sada će dođi i bato kod mene, s jedne strane strane sam privilegovana jer primećujem da je zaista mojim drugovima teško otići u inostranstvo, s druge strane osećam se kao da za te pare moram da se ponašam kako naređuju roditelji, uspešna biti, uspešna biti, te reči me tako nerviraju osećam neviđeni strah, kao pre 5 godine, totalno sam pesimista, očajna sam i plašljiva jedno vreme pre 4 godine sam išla kod psihologa, zbog preteranog straha otprilike 1 godinu, 1 u dve nedelje osećam da sam tada po prvi put bila istinski saslušana, neko je saslušao moja osećanja, radovala sam svakom terminu, u njenoj kancelariji osećala sam veliko olakšanje, ali prekinula sam jer me nerviralo to što sam osećala kao samo da se žalim, i to što mi je smetala i što mi je polako bilo bolje i bolje, i to sam osećala ako budem potpuno izlečena od straha, ona će biti ponosna na sebe, smeta mi to zanimljivo je to da mene privlače samo muškarci, koji bi samo nešto u krevet, ali ja stvarno ništa ne osećam, na primer dopada mi se neko kad je pored mene kad ode ništa, a onda drugi i tako. Sve naizgled izleda perfektno, ja sam student, imamo kao pare za školovanje, porodična idila kako kažu, svi vredni i deca i roditelji ali zaista ja se bojim da nešto uradim da nije nešto po volji mojoj mami jer pobesni, i cilj joj je što pre da završim fakultet, da budem samostalna ali problem je taj što ja više ne mogu pukla sam načisto ili sam samo to umislila, kako se suprostaviti mami i bratu?
Unapred hvala