U braku sam 14 godina, imamo jedno dete. Moj problem se sastoji u tome što je moj suprug pre nekoliko meseci otišao na proslavu firme gde nisam bila pozvana kao supruga, a on je otišao i pored toga što je mene to uvredilo. Dan posle toga me je slagao i rekao kako mu je bilo dosadno i da je celo veče presedeo. Meni je to bilo čudno i došlo je do svađe između nas dvoje. Posle nekoliko meseci sam videla fotografije, bilo ih je više, na kojima je moj suprug igrao sa koleginicom, po meni, vrlo intimno. A na ostalim fotografijama je skoro na svakoj njegova ruka bila u blizini njenih grudi, što meni nije uopšte bilo prijatno. On meni objašnjava da je to bio samo momenat koji je na fotografiji tako ispao, ali ja mu ne verujem. Ne znam tačno šta da mislim, jedino znam da sam razočarana. Moram da kažem da se do sada ništa slično nije dogodilo i da sam imala bezgranično poverenje u njega jer smo zajedno sve skupa 18 godina i znam da me voli, kao i ja njega. Što se ovog slučaja tiče, nisam sigurna i više mu ne verujem. Treba li da spomenem da je i alkohol bio prisutan te večeri, mada on popije samo ponekad. Kako da povratim izgubljeno poverenje jer želim da ostanemo zajedno, ali sa poverenjem koje smo imali? 

Postovani, imam 39 godina. U braku sam nešto više od 12 godina, a ukupno u vezi oko 16, 5 godina. U braku imam dvoje dece (10 i 12 godina) . Već par godina moj brak ne funkcioniše dobro, ali zbog emocija koja sam imala, zbog odgovornosti prema deci, zbog straha od samoće, zbog gomile predrasuda, straha odo osude sredine, jer se nije radilo o fizičkom maltretiranju, jednostavno nisam imala snage za pokretanje razvoda. Užasno sam patila i bila nesrećna. Negde pre dve godine, moj muž je imao vezu sa 13-14 godina malđom devojkom na tom istom poslu na kome je provodio više vremena nego u kući. U tom periodu odnos prema meni je bio užasan, pun potcenjivanja, omalovažavanja, netrpeljivosti. Nakon što sam otkrila da ima vezu, veza je prekinuta. Ispričao mi je sve detalje te veze, da mu ništa nije značila, priču da me voli, da ne ostaje sa mnom samo zbog dece, nego upravo zbog mene takve kakva sam, da mu je sada lakše jer više ne mora da vodi dvostruki život,. . . . . . Poverovala sam i nakon toga je došla možda najbolja od 12 godina. Ali poslednje godine je počeo opet užas, zapostavljanje,. . . Odsutan je po 12-20 sati nedeljno, i subotom i nedeljom. Decu zatiče uspavanu u krevetu i ne vidi ih po nekoliko dana. Tada sam odlučila da se suočim sa svim i pokrenula sa njim priču o tome kuda ide naš brak. Rezultat toga je bio da sam saznala da on mora da nas napusti, da malo bude sam, da se prerano oženio, da mora da se sredi i vidi šta želi,. . A možda nam se nakon svega i vrati. Jasno je rekao da me ne može voleti onako kako muškarac voli ženu. Šta sam drugo mogla nego da se dolučim za razvod. Složili smo se i potpisali sporazum za razvod braka. Već mesec dana čekam da se iseli iz stana, jer je bio takav dogovor, ali on dolazi i dalje u stan, svaku noć iza ponoći, u 3, a nekad i ne dođe. Naravno, ja nikada ne znam ni gde je ni kada će doći. Visoka sam 168cm, a u zadnjih mesec dana zbog svega sam smršala čak 5 kg i sad imam oko 50kg. Svi oko mene su zabrinuti za moje zdravlje, a ja još krijem našu odluku o razvodu od svih, delom zbog sebe, delom zbog toga što je on tako želeo. Nekako se teško nosim sa svim tim. Najgore je što on očekuje da na njegove dolaske i nedolaske ja ne reagujem, ali je to valjda normalna lljudska reakcija što ne spavam, što se sekiram. Jedino što želim je da zauvek ode iz mog života, da se organizujem kako znam i umem sa decom. Podstanari smo, deca idu u školu i ne mogu tek tako da menjam stan, a dogovor je svakako bio da će se on iseliti. Kakve su moje zakonske mogućnosti da se zaštitim od njegovih dolazaka i odlazaka kako hoće. Znam da to nije isto kao kada imaš muža alkoholičara, koji te fizički zlostavlja, ali mene je ovo ubilo zdravstveno. Fakultetski sam obrazovana, radim na odgovornom poslu i sad me već strah da umorna, opterećena svim i tu ne napravim neke propuste. Deca će živeti sa mnom i ako ni zbog čega drugog trebam da budem zdrava zbog njih, da zbog njih radim svoj posao kvalitetno i obezbedim nam egzistenciju. Zar moram da samo sedim u kući, čekam i kidam se do konačnog razvoda?

Postoavila sam komentare kako ste mi predlozili, medjutim posto odgovora nema, ponovo vam se obracam ovim putem. Nazalost bila sam prinudjena da starijem sinu sredjujem stvar po pitanju prekrsajne prijave uz uslov da vise ne odlazi kod oca u kucu. To nije bila moja prvobitna zelja ali ne znam kako bih drugacije sprecila da se nedavna situacija ponovi. Posle neuspelih pokusaja da sinove okrene protiv mene, otac je izgubio svaki interes za njih, ali ne i za moju imovinu koju njegova "nova zena" nemilice trosi na sebe i svoju familiju dok ja uglavnom bezuspesno obilazim sud, tuzilastvo i advokate jedva sastavljajuci 'kraj s' krajem". Svo troje smo neraspolozeni, nervozni i u nekom grcu zbog ove situacije iz koje ne vidim izlaz.

U braku sam tri godine, a od pre osam meseci imam bebu. Problem je sledeći - suprug, slobodno mogu reći, ne izdržava ni mene ni dete. Sve što treba da odradi odlaže, a sada kada sam ja na porodiljskom bar tu finansijsku podršku ni meni ni bebi ne pruža. Kada ga zamolim da mi pozajmi novac - odgovor je: pa mi smo u braku, a ne momak i devojka, pa da ti novac pozajmljujm, a sledeće je i da imam novac odakle mi. Znam da mu plata kasni, ali takođe znam i da para ima - moja plata je jedva dvesta eura, ali je redovna i nedovoljna da svom detetu priuštim neophodno. Vakcine sam sama plaćala. Da li mogu ostvariti pravo na pomoć kao samohrana majka. Bukvalno od pripreme za dolazak bebe kući, pa sve do sada, moj suprug dinara jednog dao nije.

Imam veliki bračni problem koji nikako ne mogu sama da riješim. Išla sam na razgovore kod stručnih lica, ali nijedan mi nije dao pravi odgovor. U stvari, slali su me da posjetim ustanovu za bračno savjetovalište, no kako nje kod nas nema, tako je nisam ni posjetila. Naime, suprug i ja smo se uzeli iz ljubavi. Dobili smo dijete, sina, koji sada ima 15 godina. No, kako smo živjeli sa njegovom sestrom, koja ni dan danas nije udata, nailazili smo na prepreke i teškoće. Ona je uvijek trebala da se pita, da bude glavna. Suprug se odao alkoholu, bio liječen dva puta u ustanovi kod nas i ništa, opet po starom. Drugo dijete ima 13 godina. Naime, kad je muž počeo da pije, gubio je seksualnu želju i totalno je nema već punih 13 godina. Međutim, ja sam probala da razgovaram sa njim, ali ništa, on stalno nešto prevrće, jako se stidi na tu temu da razgovara. Meni više vrijeme izmiče i moram da Vam priznam da sam imala muškarca sa kojim sam stupila u odnos pre nekog vremena i bilo mi je divno. Ja ne radim, podižem djecu, stalno sam u kući i nisam ispunjena. Porodici sam se maksimalno posvetila, ali više ne mogu da izdržim. On apstinira već sedam mjeseci, ali je po svim pitanjima mrtav. Čini mi se da tjera sebe da se malo okrene djeci, ali to je sve na silu. Djeca su sve posmatrala dok su rasla, batine, uvrede, lomljavu i slično. Stariji sin, koji sada ima 15 godina, ponaša se prema meni kao da sam dosadna, pita me šta pričam, kaže da oni znaju sve. Ostavila bih muža, to sam mislila i ranije da uradim, ali me ubija ne ljubav, već sažaljenje prema njemu. Pitam se kome da ga ostavim i sve se bojim šta će ljudi reći? Njegova sestra mi je govorila, između ostalog: "Bliži je meni, nego tebi. Danas si ti žena, sjutra neka druga, a ja sam mu krvno vezana". Žao mi je da ga ostavim jer znam da bi ga ona pojela. Šta da radim?