Bračno i porodično savetovalište – pitajte doktora

Javljam vam se jer ne znam kome bih. Moja mama je pre 14 dana operisala tumor na mozgu. Nakon 7 dana izašla je iz bolnice i brat i ja činimo sve da je vratimo u funkciju. U suštini dobro je. Biće zračenje ali to je čini se mali problem, veći problem zadaje nam otac ovih dana. Ne znam zaista šta da radim i kome da se obratim. Tako jadnu i izmučenu on pokušava da je u krevetu aktivira kako ona kaže i ona zbog toga već dve noći ne može mirno da spava. Kako ja kao kći da mu skrenem pažnju na problem, kako da mu objasnim da to ne ide, bar za sada a ona mi se žali i očekuje od mene da to rešim. On ima 72 godine, mama ima 63 godine. Zaista željno očekujem odgovor na ovo moje pitanje. Kome da se obratim ili da stupim u otvoren razgovor. Verujte sve se to desilo u zadnjih 20 dana i ja sam na ivici da puknem.
S poštovanjem

Živim u braku 40 godina sa mužem koji ne želi nikakav razgovor, samo ćuti, i gleda TV. Kada pokušam da razgovaramo, ne sluša me, svaka moja reč ga vređa. Dok sam radila i dok su deca bila sa nama, lakše mi je bilo, sada smo u takvoj situaciji da se samo svađamo i to zbog sitnica, netrpeljivost je kulmirila, jednostavno, više se ne podnosimo. Šta da radim?

Poštovani doktore,
Imam 35 godina i u braku sam 5 godina. Sa suprugom imam ćerkicu koja uskoro puni takođe 5 godina. I pored želje da se ne prepustim potpuno poslu već balansiram između porodice i posla nisam uspeo. Postojala je želja da pružim kvalitetno vreme svojoj porodici ali (slede navodna opravdanja) zbog finansijske slabosti moje porodice kao i njene i to što ona nije radila ja sam zbog želje da imamo finansijsku stabilno polako počeo da zapostavljam porodicu. Kao domaćin sam uspevao da obezbedim finansijsku sigurnost, krov nad glavom, i sve što ide uz to. Trenutno imam i veoma veliku platu kao i poziciju ali gubim porodicu. Nisam se najbolje snalazio sa detetom u početku ali kako je propričala sve nam bolje i bolje ide čak mislim da je trenutno i više vezana za mene nego za suprugu (ne hvalim se - konstatujem). Sa druge strane supruga se jeste žalila da je zapostavljam ali nije uspela da me probudi da i sam to uvidim i da to ispravimo (ili ispravim). Sve se uglavnom svodilo na žalbe i prebacivanje. Elem, pre nekih mesec dana sam primetio da supruga razmenjuje poruke sa nekim posle ponoći što nije bila neka uobičajena praksa ranije. Nemam običaj da kopam po tuđim stvarima (za 5 godina nisam gurnuo ruku u njenu tašnu - ali sam to uradio pre par nedelja) ali sam proverio listing poziva i video da je ona pored 20-ak posleponoćnih sms-ova i mms-ova (ukupno 50ak u jednom mesecu) imala i 50ak poziva sa njene strane. "Priznala" mi je da je to pričala i priča i dalje sa psihologom (klinički psiholog u penziji) koga je upoznala na poslu. Počela je pre 6 meseci da radi što joj je dalo neku vrstu finansijske sigurnosti i slobode iako ne radi u struci i plata je više nego mizerna, ali sam je podržao da se zaposli prosto da bi izašla iz kuće i usmerila misli na nešto drugo. Kada sam nastavio da kopam saznao sam da je pored poziva tu bilo i čestih sastanaka u parku i kafiću, "drugarske" vožnje kolima, šetnje. Pozvao sam čoveka i popričao sa njim da bih skontao da je veoma inteligentan ali moje mišljenje (koje se teško sada može uzeti kao objektivno) je da je čovek prosto video zanimaciju i da od profesionalizma tu nema ništa. Naravno, osim što je ona odjednom rešila da se udalji od mene (sada traži i razvod), odvojila se od svoje porodice i uglavnom čujem priče i reči iz nje koje ranije nisam imao prilike. Javio se utisak da više ne pričam sa svojom suprugom već sa trećom osobom što se i ispostavilo kao tačno pošto je ona sve što bih joj rekao prenosila njemu i nakon toga ja sam dobijao priču koju je on servirao. Otišao od kuće na nekoliko dana da bih sredio misli i zavirio malo u sebe što mi je iskreno puno pomoglo ali kada sam se vratio samo se nastavio pritisak da se razvedemo. Mučno je što je ona i dalje u kući samnom i detetom (to je moja porodična kuća), počela je i detete da zapostavlja, porodicu je potpuno je potpuno odbila od sebe. Pokušao sam da pozovem "psihologa" još jednom sa molbom da popričamo svo troje zajedno (pošto je u prvom razgovoru prezentovao kako on ima nameru nju da reprogramira sve zarad mene) ali sam samo dobio solvu psovki i prekinutu vezu. Naravno preneo sam sve supruzi u nameri da eventualno probudim dozu rezerve kod nje i eventualnu analizu osobe koja joj je sada jedini i najbolji prijatelj. Pošto ovo sa razgovorom u troje nije uspelo na normalan način rešio sam da odradim to malo drugačije. Dete sam odvezao kod mojih roditelja što mi je dalo slobodnog vremena i prosto sam jedno veče rešio da pratim suprugu. Naravno pravo posle posla je otišla da se vidi sa njim. Seli su na klupicu u parku i usledio je poljubac nakon koga sam se ja pojavio. Tip je naravno pokušao da poljubac opravda time da je: 1. Bio prijateljski 2. Pokušao je da je smiri time pošto je bila uznemirena 3. Da je znao da ću ih pratiti i to je odrađeno terapeutski ceo razgovor (pošto nisam hteo da pravim incidente iz prostog razloga što bi to išlo njemu na ruku) je protekao kako sam i očekivao. Čovek je vrteo priču i izbacio dosta kontradiktornosti u odnosu na prvu priču i sada je osnova bila da je on ustvari mene reprogramirao preko nje itd. Sa suprugom sam se vratio kući. Pričali smo dugo. Kune se da niti je imala ikakvih aspiracija prema njemu niti ih ima i da je poljubac bio prijateljski. Lično spreman sam da pređem preko poljubca i iz nekog svog razloga joj verujem da nije to učinila zarad prevare. Iskreno ponašala se i prethodno, a i tada kao da joj je mozak ispran. Ne znam da li se ovo što je "psiholog" radio može nazvati profesionalnim i da li su namere bile da se ona i ja razdrmamo da razgovaramo, ali prosto sam rešio da supruzi omogućim da razgovaramo za početak. I pored toga što ona i dalje pokušava da se posvađa samnom ja spuštam loptu i pokušavam normalan razgovor. Zakazao sam i termin za bračnog savetnika. Ponavljam, stalo mi je kako do supruge tako i do deteta. Zapostavio sam ih ali se trudim da se vratim u normalu. Svestan sam da vreme leči ako ima ljubavi i emocija ali ono što dobijam sa suprotne strane je ponavljanje da se emotivno ugasila i da želi razvod - ali nikako da ga podnese. Sa druge strane moj napor daje minorne pomake, tako da sada ima manjih tenzija u priči, izbegavamo da povišavamo glas pred detetom, vratili su se drugarski poljubci u obraz čak smo svo troje proveli nekoliko sati u prirodi zajedno. Svestan sam da igram na ivici i da sve može postati i ostati samo drugarski odnos i poštovanje i ništa više od toga. Ono što bih voleo je da čujem Vaš komentar na ovu priču kao i neki savet šta i kako da radim dalje.
Unapred hvala!

Suprug me jednostavno ignoriše zbog posla i tv?

Moja supruga vec par meseci zeli da bude sama i ponavlja jednu recenicu da me ne voli i da zeli razvod. Koliko se god trudio da joj se priblizim i da razgovorom popravimo situaciju ona me gura od sebe. Probao sam sve, ali ona je razmazeno dete koje su svi pazili i mazili i ne zna sta je zivot. Da li u tome sto je razmazena o sto smo joj svi sve povladjivali ima uzroka tome, jer ona ipak nigde ne radi i po citave dane je u kuci, i pada polako u depresiju. Molim odgovor.

Poštovani,

u braku sam već pet godina imam sina 3,5 god. Muž mi je periodični alkoholičar neprihvata nikakvo lečenje ima 30 god. Što je tragično. Psihički me ubija jer sve što zaradi potroši kada je pijan traži od mene da mu stvorim novac kako znam i umem razmišljam već duže vreme da ga ostavim ali malo kao krene na bolje i tako sa nekom nadom da ce biti bolje mučim samu sebe. Kada je trezan on je nervozan što je potrošio hoće da nadoknadi pa opet isto. Preti mi kada je pijan jednom sam mu otela bukvalno nož hteo je da me ubije, izbacivao me je iz stana ne zanima ga ni dete ni ja kada popije niti da li dete uopšte ima sve što treba da li je plaćen stan i krivi mene za sve što se dešava ja trošim novac koji on zarađuje što nije istina jer i ja solidno zarađujem varao me je i sada me ponižava psuje vređa bez ikakvog razloga i traži razlog da pije ode od kuće ne javlja se po par dana dođe praznih džepova traži od mene da mu kupujem alkohol nisam više pametna šta da radim život ovakav  nevodi ničemu pokušavala sam na x načina i da ga ucenjujem i lepo i ružno i ne vredi par dana je kako treba a onda sve pada u vodu. Nisam pametna šta da uradim pre ili kasnije mi ćemo se razvesti jer očigledno da se nikada neće promeniti a siguran je da ga ja neću nikada ostaviti, ne znam šta da radim ako možete na osnovu ovoga što sam vam napisala da mi pomognete nekim savetom

Unapred hvala.

Poštovani!

U braku sam 10 mjeseci. Najčešći razlozi za svađu sa mojim mužem, od samog početka izbijali su zbog njegovog upornog pritiskanja da kuća mora biti savršeno čista u svakom trenutku. On nije perfekcionista niti neka čistunica pa da bi to bilo logično, već naprotiv, tako da mi nije jasno zašto mene toliko pritiska. Naši prijatelji uvijek hvale naš enterijer i to kako su dočekani. Ja sam u radnom odnosu i stižem skuhati, očistiti, popeglati, iako su to vanljudski napori da bi sve uvijek bilo savršeno uredno. Sigurna sam da kad dođe još i beba da ću tad još manje imati vremena za ovakav tempo, pa će nam to stvarati još veće probleme. Provokacije su tipa: "Kad si mislila očistiti ovo ili ono"? Bez obzira koliko je to bezvezna stvar. Uvijek nađe neku glupost zbog koje će mi prigovoriti, a to je ponižavajuće i strašno me vrijeđa, jer se ja slomih od kućnih poslova. Zabrinjavajuće mi je to njegovo ponašanje, pomalo bolesno. Do sada sam se trudila i objašnjavala, ali posljednji put sam rekla da je "bolestan" i da ga ne mogu više slušati, da ću otići, jer njemu treba služavka, a ne žena koja će se slomiti od posla na radnom mjestu i kući i opet neće valjati. Želudac me boli od tih prepirki, pomozite mi sa nekim prijedlogom kako da ga učinim svjesnim moga truda

Unaprijed hvala

Udata sam imam supruga koji je stariji od mene 10 godina, u braku smo 8 godina imamo dete. Udala sam se za njega jer ga volim ali suprug se toliko loše ponaša prema meni da je to strašno. Stalno me psuje, vređa rečima koje su mi toliko bolne da sam ja počela da mrzim sebe, da ponižavam sebe i da mislim da sam najgora, najgluplja. Stigli smo da faze kad on meni kaže da sam ja neuračunljiva i da treba da idem kod psihijatra. Pristala sam i na to da bi njemu bilo lakše. Međutim ništa se ne menja.

Šta dalje?

Zaljubljen sam do ušiju i bio sam sa djevojkom 26 mjeseci. Nisam u Bosni za to čitavo vrijeme, samo sam dolazio kući na odmore i trudio se da što više vremena provedem sa njom. U Iraku sam, i trenutno sam se vratio sa odmora i otkrio sam da me varala u zadnju godinu dana. Kaže da je prekinula sa njim zato što hoće mene. Trenutno to sve teško podnosim pošto sam u vojsci i bojim se da ne učinim nešto glupo sebi. Zanima me kako da je prebolim na najbolji način. Ona želi i dalje da budemo zajedno, ali ja ne mogu nikako preko toga što mi je uradila. Volio sam je svim srcem i dalje je volim, ali bih samo da je zaboravim. Potrebna mi je pomoć pošto sam daleko od kuće. Da sam kući mnogo bi mi bilo lakše da pređem preko toga. Molim vas za neki savjet i uput kako dalje. Trenutno sam u najgoroj situaciji u mom cijelom životu do sad.
Hvala, očekujem vašu pomoć

Poštovana doktorka,

imam 25 godina, u vezi sam tri i po godine sa momkom koji je 6 godina stariji od mene. Pri kraju sam fakulteta. Da li je normalno da ne želim da se udajem i ne želim decu (iako volim momka, a volim i tuđu decu)? To mi je prosto zastrašujuce.

Hvala vam na odgovoru!

Imam problem sa erekcijom, u toku odnosa dolazi do pada erekcije, ne sasvim ali delimično, što u meni izaziva strašan problem i dolazi do prekida odnosa. Oženjem sam inače, svako jutro se budim sa erekcijom, dešava se da je postižem i po nekoliko puta u toku dana i bez nekih stimulacija, i kod predigre je postižem bez problema, ali u toku odnosa je gubim. Pomozite, dajte mi savet kako da rešim ovaj problem, supruga stiče utisak da me ne uzbuđuje, a i ja počinjem da verujem u to

Hvala

Imam 25 godina, moj muž ima 27. U braku smo 2 godine, a dijete smo dobili prije 8 mjeseci. Moj problem je što moj muž ne provodi vrijeme sa mnom, a meni to jako smeta. On puno radi, 12h dnevno, čak i subote i razumijem da je umoran, ali mi jedno nije jasno. Kad treba poslije posla da ostane s kolegama na piću to njemu ne predstavlja problem, a kada mu predložim da poslije posla odemo porodično negdje na piće gleda me kao budalu. Nikad nema vremena za mene i za dijete, imam osjećaj da mu je sve bitnije nego mi. Prije mjesec dana je krenuo u teretanu i tu provodi još 2h naveče. Mene to njegovo ponašanje izluđuje, nema svrhe da više pričam s njim o tom problemu jer se svaki put završi isto, njegovom rečenicom: "ako već toliko radim i žrtvujem se za ovu porodicu, valjda imam pravo da odvojim 2h za sebe". A ja se pitam šta je s našim sinom i sa mnom, ima li nas negdje u njegovom životu. Uglavnom zbog ovog problema, ali i zbog najobičnijih sitnica nastaju sve češće svađe koje se sada dešavaju skoro svaki dan. Molim za vaše stručno mišljenje. Da li možda ja tražim previše od njega, ili je on totalno nezainteresovan da vrijeme provede sa nama.

S poštovanjem

Muškarac sa koim sam je impotentan, ima 53 godine, pokušali smo sa tabletom i nije uspelo. Digne mu se ali malo i samim tim ne možemo imati seks, kaže da se zadovoljava rukom. Nije imao seks sa ženom 20 godina, a pre toga nedefinisano mi je spominjao da je imao neke devojke koje se nisu njemu sviđale a koje su mu se sviđale nije znao kako da im priđe. Još mi je čudno što čovek ne izgleda loše a još je i školovan. Da li je to bolest. Rekao je da će uzeti vijagru, sramota ga je otići do lekara.Volimo se

Dobar dan moj muž je sadista. Zamalo smo se razveli radi toga. On zaista ne bi ruku digao na mene u smislu da me istuče, ali me zato emocionalno zlostavlja. Fizičko nasilje ostavlja za sferu itimnih odnosa, kada očekuje da ja pristajem na odigravanje scena silovanja, vezivanja, bičevanja (čak želi i da ja njega povređujem nekad fizički), ali mnogo opakije se manifestuje njegovo svakodnevno emocionalno zlostavljanje mene, (prigovara mi oko svega u kući, zatim govori da sam bezvredna i da je moj čitav život promašen, da me niko ne voli pa ni moji roditelji i prijatelji, te da svi misle da sam ovakva ili onakava. . .). To je iluzorno i pomisliti jer sam školovana, pristojno zarađujem i imam prijatelje.

Društveno sam jako aktivna u zajednici u kojoj živimo. A jako je važna napomena da se on ni sa kim ne druži zaista (jedini su mu kontakti sa majkom, ocem i najbližom očevom rodbinom)! Ono što je najvažnije, jeste to da je svestan svog problema. Želi da učini nešto u vezi sebe. Nadam se da je iskren, a ne samo da mi maže oči da bi me zadržao, jer sam tražila razvod. E sad. Da li se takvo stanje leči? Negde sam pročitala da sadisti nemaju samopoštovanja i samopouzdanja. Molim vas, dajte savet, šta nam je činiti. Ima li leka za ovakvo ponašanje i stanje? Kome da se obratimo za neposrednu stručnu pomoc? Ima li literature koju preporučujete?

Zahvaljujem od srca unapred.

Poštovanje,

u braku sam 2,5 godine i imam dvoje dece. Od pre par meseci su učestale svađe sa mužem i to sve zbog komšinice. Naime, suprug je od nje pre 4 meseca uzeo broj tel radi druženja naše dece. Na suprugov poziv sam i ja išla kod njih, tj. kod nje kući. Bili smo par puta i bila sam otvorena sa njom, pričajuci joj o porođaju, životu i sl. Jedne večeri je komšinica ostala bez pelena za bebu i poslala mom suprugu sms zatraživši pelenu. Kad je došla da je uzme, samo je otvorila vrata i rekla-gde je nn (ime supruga) ne javljajući se ni meni ni mojim ukućanima, iako nas je videla.

Ubrzo posle toga sam se porodila i mesec dana sam bila u krevetu. Beba je rođena krupna, pa je i porođaj malo bio teži. Posle mesec dana sam izašla iz kuće i počela da šetam bebu i pripremam dokumenta za roditeljski dodatak. Kad sam je prvi put videla rekla je samo ćao i otišla. Ja sam bila njoj okrenuta leđima i nisam joj se javila. I narednog dana kao da je utempirala vreme sa mojim mužem kad je on napolju i izašla, popričala sa njim, s mojim sinom i kad je mene videla otišla.

Isto se ponovilo još 2 puta. Čak me je sa bebom videla na ulici i samo se javila sa ćao i otišla, ne čestitajuci ni rođenje bebe, a ni pitajući za moje zdravlje. Moram reći da je na poziv mog muža da dođe na čast za rođenje bebe došla. Usput je slala mom mužu sms pitajući kako je beba i sms u kojima je tražila neke filmove. Njeno ponašanje me je uvredilo i napala sam muža da joj se samo javi, samo sa ćao a ne da razglaba teme i da joj više ne odgovara na sms. Muž se ljutio, vređao mene govoreći mi svašta, kao na pr. prokletnice da si dobra osoba ne bi se tako dugo i bolno porađala, lenštino, ustaj i gledaj svoju decu, psovao mi je majku, čak je pokušao da me tuče. Gurnuo me je na krevet i uneo u facu i derao kako će da me slomi. Govorio mi je da ne može da ode kod nje ni na kafu, jer ga je zvala. Čak mi je rekao da ce zainat da odlazi svakog dana. Pričao mi da ću da joj nabijem kompleks, da može da oseti moja razmišljalja o njoj i da mi se zato ne javlja.

Svađe su bile samo kad se ona spomene i to kad je moj muž spomene. U sali ili ne, je nazivao mače moje, pričao kako bi je sexualno zadovoljio i ona njega. Do kulminacije je došla kada je ona posle 3,5 meseci od rođenja deteta došla sama da poseti dete. Prvo je mom mužu poslala sms da li je kući da dođe. Sumnjajući da je to njen broj, suprug joj je dao moj broj nadajući se da će meni poslati sms i pitati kad da dođe. To nije učinila već se oko 17 sati spemila, uzela dete i krenula nama. Ja sam bila ispred kuće, prala neka kolica i slučajno podigla glavu i videla nju da se vraća svojoj kući sa ukrasnom kesom u ruci. tj. krenula je nama, ali je mene ugledala i vratila se. Suprugu je posle 5 min poslala sms da ne može doći jer joj je navodno došla baba i da će doći sutra. Suprug joj je odgovorio da meni smeta da se on sa njom dopisuje i da se ljutim što mi nije čestitala rođenje bebe i da ispade da je u pitanju afera i par puta se izvinuo. A ona je na to odgovorila da joj je sada jasno zašto joj se ne javljam na ulici, da ne može da veruje i da nije ona takva i još rekla da sam primitivna i bolesno ljubomorna, da nije otimačica muževa i da je mišljenja da je ja od samog upoznavanja ne podnosim.

Nisam napisala da sam prestala da joj se javljam, jer mi njeno suvo ćao ne treba. Tako iznervirana uzela sam njen broj i sa mog broja poslala, da ako nije otimačica muževa i misli da je ja ne podnosim šta će u mojoj kući i da gleda moju decu. Na to je ona odgovorila da mene ništa ne pita. I onda sam joj poslala da mi se ne javlja, da se okane mog supruga i da ne prilazi mojoj deci, na šta je odgovorila da nisam ja ta koja će joj reći koga će da se okane, a koga ne i da ja još ne znam sa kim imam posla. Čak je izmislila da je ja nazivam svakakvim imenima, što je netačno jer nemam vremena za druženje sa komšilukom. Tj družim se sa ljudima koje ja volim. Uveče je i njen muž poslao sms mom muzu rekavši-smiri ženu da je ja ne smirim, i ako se u komšiluku pročuje bilo šta, da će biti problema.

Mogu još reći da se žena slobodno ponaša, da je još jednoj komšinici grlila muža, da se njen muž raspravljao sa komšijama zbog nje, jer navodno svi nju žele. Da je svekrva tuče, ogovara ukućane komšijama. Ne želim da se sa bilo kim svađam, ali želim da na sve to stavim tačku. Hoću i da ostavim muža, tj da se rastavim s njim. Na sve to moj muž kaze da sam bolesna da moram da se lečim, čak mi preti bolnicom Lazom Lazarevićem, nisam rekla da mi je suprug rekao kako će pobiti moju porodicu, pola da pobije, a pola da ostavi da se muči. Ako je greh staviti tačku na sve, izbeći nerviranja, poštedeti decu da slušaju naše učestale svađe, e onda sam stavrno grešna. Molim vas za odgovor. Šta dalje činiti? Kako se ponašati prema komšinici a kako prema suprugu? Molim za brz odgovor i ujedno se zahvaljujem.

Poštovani,

razgovarala sam sa roditeljima i oni su se slozili da svi zajedno krenemo na porodično savetovanje. Znam da ja to moram da organizujem, pa me interesuje gde sve u Beogradu postoje savetovališta za porodice? Da li možete da mi preporučite neka? Kako sve to teče?
Unapred zahvalna,
Teodora

Imam probleme sa suprugom, njegovom porodicom i rodbinom. Suprug ima F29, psihijatrijski poremećaj, bio je u bolnici u Novam Sadu. Pije terapiju od drugog dr, treba ponovo da ide na bolničko lečenje. Nije uviđajan u svoje stanje, što je karakteristično za tu bolest. Njegovi roditelji negiraju poremećaj i svu krivicu prebacuju na mene, inače budućnost mi je neizvesna, jer ne znam da li će se izlečiti, biti o.k. da li ćemo imati porodicu. Treba da krenem na psihoterapiju, pošto mi je potrebna pomoć sručnjaka. Inače od kad se razboleo naši odnosi su se pogoršali, i stalno se svađamo. Više nije ništa kao pre, zato što ima psihozu i ne može kontrolisati ponašanje. Ja sam trenutno kod svoje kuće, ne živim sa njima. Iskreno ni ne planiram više zajednički život, ali to mu moram reći kad terapija počne delovati za par meseci, jer je sad u teškom stanju, depresiji. Šta mi savetujete? Da li ta bolest može biti nasledna? Inače problem je velik sa njogovim roditeljima, sestrom, rodbinom, koji misle da sam ja idiot, i da sam kriva za sve, smešno mi je to, na žalost, inače oni su odgovorni za 80% stvari i dešavanja u porodici. Da li tu ima života i napredka sa njim i kako, odvojen život od njih? Ili da tražim razvod? Kada da pokrenem to pitanje, pošto je sad u teškom stanju?

Pozdrav