Pitanje broj: #34598

Poštovana, mislim da ste pravilno postupili kada ste se odlučili da razgovarate sa suprugom, ali ipak mislim da Vas je ponizio više puta. Pravu stranu sebe bi ste pokazali kada bi otišli sa njim kod stručnjaka na razgovor. Najbolje je da ostanete zajedno ako je ikako moguće i za Vas i za dete. Prema tome ostaje Vam samo diplomatska strana. Ukoliko to ne pomogne rešenje je da se sporazumno rastavite. Život je jedan i što bi ste ga trošili u nadi da će sutra biti bolje. Ako nekog volite ne mora značiti da on voli Vas. Obavezno zatražite pomoć, pre konačne odluke.

Draga majo tvoj problem me natjerao da se duboko zamislim, i probacu onako iz ugla posmatraca da ti kazem sta mislim o svemu tome. U mojoj siroj porodici postoji slican problem. Ujak-voljeni najmladji brat. Pazen i mazen od strane svojih 7 sestara ozenio se u 42-oj godini divnom zenom. Koja kao i ti ima dijete iz prvog braka. I sad ista moja majka i njene mile sestre, koje su non stop kukale da se on ozeni (koja bilo samo da je njemu dobra. . I ostale mudre izjave) pricaju-mogao je bolju, mladju. . A ne raspustenicu. . Ja moju ujnu mnogo volim i ona je jedna pozitivna, vedra, jednom rijecju super zena. Imala je tu nesrecu da naleti na budalu, alkoholicara tiranina i nije htjela to da trpi, boze moj, razvela se i sta je tu sad strasno. . Ja mislim sve i da nije razvedena, nasle bi joj manu. Jer ljudi su kod nas takvi, uvjek ce misliti za sina, brata. . Moglo je i moralo to bolje. A sto se tice nedostatka kulture, na to malo mozes da utices, koliko god to da ti smeta oni svoje lose navike promijeniti nece. . Ono sto je tebi i ostatku civilizovanog svijeta normalno njima je "pomodarstvo". To su ljudi koji svoje potrebe stavljaju ispred tudjih. Da su zadovoljni sobom i svojim zivotom ne bi se mijesali u tvoj, nego bi se radovali unuku, cinjenici da im je sin srecan i zadovoljan. . . Bori se za svoju porodicu. Jako je vazno to sto imas podrsku svog supruga, potrudi se da to tako bude i dalje. Od inata nije niko profitirao. A ni njemu nije lako, s jedne strane zena i djeca s druge neuroticni i nevaspitani roditelji, koji kakvi god da su, opet su mu roditelji i to ce uvijek ostati. Kazes nisi spremna na glupe kompromise a ja mislim da bi trebala da postupas pametno i promisljeno. Kad dodju nenajavljeni-nista strasno, budi kao sto si i obicno, komentarisi ali ne kritikuj-"da sam znala da ce te doci napravila bih kolace-steta". . . Ako te savjetuju po pitanju bebe-ok, saslusaj, kazi, hocu naravno, i sto kazu "na jedno uvo udje, na drugo izadje", opet ces na kraju uraditi po svome. "cvrkuci", ponasaj se kao da se super slazete i da je sve u redu. I nikakve svadje sa suprugom, jer to je ono sto oni hoce. . Najvaznije je da se vas dvoje razumijete i slazete i da on ima dobar odnos sa tvojim sinom, odnosno da ga posmatra kao svoje dijete. Neka ti ta ljubav da snagu i volju. A njegovi roditelji kad vide da svojim ponasanjem ne postizu nista prestace da se glupiraju, samo ti budi smirena, strpljiva i hrabra, jer ovaj problem neces ni lako ni brzo rijesiti. Moja ujna je uspjela, a presla je preko dosta stvari. . A ujak je i dalje lud za njom. Njena taktika-"tiha voda brijeg roni", sve polako, strpljivo, smireno. Svoje zivce cuvaj za svoju djecu, a rodbina, vjecito nezadovoljna uz to i nevaspitana je li vrijedna svega ovoga-naravno da ne

Prvo da se zahvalim doktoru na brzom odgovoru a zatim i osobama koje su ostavile komentar. Ljubo, nema razloga da Vas zamrzim zbog Vašeg komentara. Uostalom, zato sam i pisala, ne bih li čula mišljenja osoba koje nisu subjektivne po pitanju ovog problema. Problem je dosta kompleksan i mislim da nisam iznela gomilu detalja koji su bitni za njegovo rešavanje. Što se mog muža tiče, on uvek staje na moju stranu i ne dozvoljava da mene ili našu decu bilo ko vređa. Tako je bilo i pre braka i još uvek je tako. Koliko god on razgovarao sa svojim roditeljima, oni teraju svoju priču, čak mu prete i odricanjem. Ukoliko moj muž izgubi kontakte sa svojim roditeljima to će se i te kako reflektovati na naš brak. I tu nema srećnih dobitnika. Moj problem je kao što sam i napisala isključivo u našoj kući. Iako me brani pred njima, moj muž ne toleriše moje ponašanje i moje zahteve, za koje smatram da su ništa drugo no kućno vaspitanje. Od onog momenta kada smo osnovali porodicu, to je za mene uža porodica, a tate, mame, sestre i braca su sira porodica i ne dozvoljavam nikome da mi upada na našu teritoriju i da se tu oseća kao kod kuće. Primer: možemo otići kod njih na ručak, ali ne možemo povesti moje dete iz prvog braka. Mi naravno ne odemo na ručak, jer svuda idemo u paketu, što bi se reklo. Onda oni banu kod nas, cvrkuću, sve je u redu. Par dana kasnije meni dete kaže da mu je rečeno da je glupo i da će oni svog unuka voditi na more a ne njega. Po nekoj logici, ako moje dete nije dobrodošlo u njihovu kuću, nisu ni oni dobrodošli u njegovu kuću, zar ne? To rade kad ja nisam prisutna, i kakvi su to ljudi što demonstriraju silu nad šestogodišnjem detetu? Moj muž odmah odreaguje, ali onda se majka da u plač. Kao treba njoj vremena da prihvati situaciju, on ih ne voli, ja sam ga okrenula protiv njih itd. Koliko god me štitio, i u većini slučajeva se slagao samnom, insistrira da prihvatim, oprostim i pređem preko gomile stvari. Ja posle prvog braka i nisam spremna na gomilu bespotrebnih kompromisa, kao što su da gazim po sebi, svojoj deci i vaspitanju. Verovatno se i moj prag tolerancije znatno smanjio.

Draga moja mislim da ćete me zamrzeti istog momenta kada budete pročitali moj komentar, ali mislim da je ispravan. Napisali ste kako muža obožavate i da želite da sa njim ostarite, a da li on želi tako i da li Vas obožava???!!!! Niste napisali da li je stariji, vršnjak ili mlađi od Vas?! Imala sam sličan problem, ali moj muž je mene uvek štitio i nikad nije dozvolio da mi se kaže i jedna ružna reč. Kada god bi mi bila upućena ružna reč, ja sam imala podršku od muža, štitio me je i podržavao... Nažalost vi to nemate... I niko nema prava da Vam dolazi nenajavljen, pa zato služe raznorazni aparati zar ne. !?... Šta reći pitanje je sad?! Na Vama je da odlučite da li ćete nastaviti tako... Jer sigurna sam da se on neće odupreti... Pa kako je mogao da dozvoli da Vas njegovi napadaju i svašta Vam govore... On je taj koji treba da Vas zaštiti i ne dozvoli da Vam se više ikada kaže i jedna ružna reč. Na vama je da pokušate da se oduprete i jednostavno da tražite od njega da bude razuman i da Vas podrži i morate da mu kažete da ste vi sada nova porodica i da treba prvo sa Vama da se dogovara i da ste mu vi sada najpreči. Pa deca pa tek na kraju Vaši ili njegovi. Ali napisaću Vam ono najbolnije i razočaravajuće, zar Vam nije bilo jasno još pre braka kako će stvari da idu s obzirom da koliko mogu da vidim i pre braka Vas muž nije štitio a vi već imate jedno predpostavljam bolno iskustvo iza sebe...

Čitajući problem koji je iznela ova gospođa, setila sam se da sam i sama prošla kroz takvu situaciju pre 10 god. Na žalost, moj brak se raspao, zato što moj bivši muž nije imao ni volje ni hrabrosti da razgovara sa roditeljima. Verujte mi da plačem dok ovo pišem. Znam koliko je strašno voleti neizmerno, ali i biti žrtva onih koji se mešaju u nešto Vaše. Draga moja, borite se da sačuvate taj brak. Znam da nije lako, ali pričajte sa mužem, recite mu da samo obostranim poverenjem i razumevanjem možete da sačuvate nešto najlepše što imate. Ipak se volite, zar ne? Samo tako će Vam svi sadašnji problemi, jednoga dana biti ružna prošlost. Puno sreće Vam želim.