Poštovani, U poslednja dva meseca sam doživela neke novine - nov dečko

Poštovani,
U poslednja dva meseca sam doživela neke novine - nov dečko i karcinom na dojci. Sa karcinomom se uz pomoć lekara borim kako znam i umem ali sa dečkom ne mogu da se izborim nikako. Njegovo ponašanje me toliko muči da se bojim za svoje zdravlje koje je već uveliko narušeno. Upoznali smo se preko net-a, na njegovu inicijativu i par meseci se dopisivali, takođe zbog njegove želje za druženjem, jer meni u ovakvoj situaciji ništa slično nije padalo na pamet, mada se kasnije ispostavilo da mi je ustvari mnogo pomogao jer nisam imala vremena da se izdeprimiram zbog bolesti koju je on najnormalnije prihvatio. Čak je i došao u bolnicu kada sam se operisala i tada smo se i upoznali i prvi put videli. Kada smo se videli, sve je bilo divno osim činjenice da sam tada shvatila da postoji neki problem u njemu, meni, nama, njegovom odnosu sa roditeljima ili nečim što mi je nepoznato, ali nikako da shvatim o čemu se radi, jer mi on ne priča o tome. Ima skoro 40 god, živi sa roditeljima, ima stan koji veoma sporo sređuje a u koji bi trebalo da se jednog dana preseli, kada spava van kuće to je veoma veliki problem jer "ne zna kako to da objasni roditejima", kada koristi Internet, tu opet dolazi do grčeva, nelagodnosti, opet zbog roditelja, oni su "protiv facebook-a jer su tako čuli na tv-u", ovako je sve super, lepo se zezamo, dopisujemo, ponekad čujemo ako ga ja pozovem, često mi šalje poruke i govori kako mu je mnogo lepo bilo sa mnom (da se izrazi o seksualnim doživljajima uopšte nema problem), kada ja pričam o svojim problemima, uvek sasluša i da dobronameran savet, nije agresivan, ne pije, ne puši, ne drogira se, mislim da voli da flertuje, ali kad su u pitanju njegova osećanja, strahovi, roditelji i sve ostalo, za mene vrata ostaju zatvorena i mene to uništava. Deluje mi kao dobronameran čovek sa nekim psihičkim problemom. Prvo sam mislila da je neki prevarant, lažov i da samo traži nekog za "one night stand" ali sada mislim da je plašljiv, da doživljava neke pritiske i cenzure u ponašanju koje mu neko drugi (roditelji) određuju ili ih on sam sebi stvara, to ne znam. U svakom slučaju, drag mi je ali ne znam kako da se postavim i da steknem neki mir i sigurnost, što mi je u budućem periodu, barem dok traje ova terapija, izuzetno potrebno.
Molim za pomoć :(
Hvala unapred.