Poštovani,
Imam 31 godinu, nisam u braku al živim sa momkom već četiri godine, a u vezi smo 9 godina. Imali smo
sasvim normalnu i lepu vezu sve dok ja nisam ostala u drugom stanju pre dve godine, što se nije ostvarilo jer sam imala
spontani pobačaj zbog nerviranja jer on to nije mogao da prihvati, nije bio spreman zbog finansijskih a i drugih razloga njegove nezrelosti. Posle toga mi nije dozvolio da odem od njega, a i mislim da je ljubav učinila svoje tako da smo uspeli nekako to da prebrodimo, ja više manje. Jednostavno se pravdao time da nije bio spreman i da u životu želi da imamo porodicu. Nastavili smo zajednički život u početku je bilo veoma teško, za mene, njemu ne znam kako je bilo jer je on čovek koji svaku brigu u sebi odbrine, mislim da je užasno patio a nikad nije rekao, sad je prošlo. Naš odnos se vratio na staro tj. lepo! Ali on još uvek ne priča ni o deci ni o braku, na moje pitanje kad će biti spreman on odgovara da jeste spreman, al ja primećujem njegov gard kad je to u pitanju, njegov odnos sa mnom je napet kad dođemo do tih tema i on kao da počinje da bude sa mnom neprijatelj, i kao da se vraćamo na situaciju kad sam bila u drugom stanju, on postaje neki drugi čovek kod koga se pojavljuje
odbojnost prema meni, tj. verovatno prema braku, deci! Mislim da on vuče iz svoje porodice neke traume, gde se i nalazi sam koren njegovog problema, ali kako ja da se u svemu tome postavim? U pitanju je velika ljubav zbog koje sam se trudila, pokušavala sam i da odem ali svaki put sam se i vraćala, zato što sam osećala da ljubav postoji, i dalje sam sigurna da je to tako! Ali na koji način da pokušam da rešim ovaj ogroman problem! Šta vi mislite?
Pozdrav
Poštovana,
Prema Vašem opisu ja mogu pretpostaviti da Vaš partner ima određene stavove (predrasude) i strahove u odnosu na brak i ono što on nosi i da mu daje značenje koje se ne poklapa sa vašim. Njegov "javni program" (ono što govori) prema Vama je "ja sam spreman", ali njegovi postupci govore "nisam spreman za to". Drugim rečima kao da je njegova poruka Vama: "ako me voliš nemoj me uvlačiti u brak, jer se u braku događaju grozne stvari i ja mogu biti grozan čovek". Naravno, ovo su sve pretpstavke, ali o njima svakako možete i trebate razgovarati sa svojim partnerom, čak i pokazati mu vaše pitanje i moj odgovor. Dok ne saznate njegove stavove nije dobro davati ni savete, pogotovo to ja ne bih radio jer i ne znam šta želite da rešite. Ako je to
brak i deca sa čovekom koji ima predrasude, onda morate prvo poraditi na predrasudama, da se njegovi
strahovi i predrasude ne bi obistinili.
Pozdrav
Pitanje broj: #33549
Imam 31 godinu, nisam u braku al živim sa momkom već četiri godine, a u vezi smo 9 godina. Imali smo sasvim normalnu i lepu vezu sve dok ja nisam ostala u drugom stanju pre dve godine, što se nije ostvarilo jer sam imala spontani pobačaj zbog nerviranja jer on to nije mogao da prihvati, nije bio spreman zbog finansijskih a i drugih razloga njegove nezrelosti. Posle toga mi nije dozvolio da odem od njega, a i mislim da je ljubav učinila svoje tako da smo uspeli nekako to da prebrodimo, ja više manje. Jednostavno se pravdao time da nije bio spreman i da u životu želi da imamo porodicu. Nastavili smo zajednički život u početku je bilo veoma teško, za mene, njemu ne znam kako je bilo jer je on čovek koji svaku brigu u sebi odbrine, mislim da je užasno patio a nikad nije rekao, sad je prošlo. Naš odnos se vratio na staro tj. lepo! Ali on još uvek ne priča ni o deci ni o braku, na moje pitanje kad će biti spreman on odgovara da jeste spreman, al ja primećujem njegov gard kad je to u pitanju, njegov odnos sa mnom je napet kad dođemo do tih tema i on kao da počinje da bude sa mnom neprijatelj, i kao da se vraćamo na situaciju kad sam bila u drugom stanju, on postaje neki drugi čovek kod koga se pojavljuje odbojnost prema meni, tj. verovatno prema braku, deci! Mislim da on vuče iz svoje porodice neke traume, gde se i nalazi sam koren njegovog problema, ali kako ja da se u svemu tome postavim? U pitanju je velika ljubav zbog koje sam se trudila, pokušavala sam i da odem ali svaki put sam se i vraćala, zato što sam osećala da ljubav postoji, i dalje sam sigurna da je to tako! Ali na koji način da pokušam da rešim ovaj ogroman problem! Šta vi mislite?
Pozdrav
Prema Vašem opisu ja mogu pretpostaviti da Vaš partner ima određene stavove (predrasude) i strahove u odnosu na brak i ono što on nosi i da mu daje značenje koje se ne poklapa sa vašim. Njegov "javni program" (ono što govori) prema Vama je "ja sam spreman", ali njegovi postupci govore "nisam spreman za to". Drugim rečima kao da je njegova poruka Vama: "ako me voliš nemoj me uvlačiti u brak, jer se u braku događaju grozne stvari i ja mogu biti grozan čovek". Naravno, ovo su sve pretpstavke, ali o njima svakako možete i trebate razgovarati sa svojim partnerom, čak i pokazati mu vaše pitanje i moj odgovor. Dok ne saznate njegove stavove nije dobro davati ni savete, pogotovo to ja ne bih radio jer i ne znam šta želite da rešite. Ako je to brak i deca sa čovekom koji ima predrasude, onda morate prvo poraditi na predrasudama, da se njegovi strahovi i predrasude ne bi obistinili.
Pozdrav
Pregledajte odgovore po oblastima