Reč je o mojoj sestri koje je udata, ima dva deteta (sina i cerku) i sve bi bilo ok da ona nije previše nervozna. Ne prođe dan, a da ona ne viče na decu i svađa se sa njima. Ako se ne svađa sa decom, onda je to njen suprug ili naša majka (koja joj sprema ručak, čuva decu i sve ostalo, ali to mojoj sestri ništa ne znači). Ona ja zadovoljna jedino kad ide negde (a to i radi svakog dana), a kad treba da radi sa decom, ona je nervozna i samo viče. Kad joj skrenem pažnju na njeno ponašanje prema svima, ne želi da me sluša. Misli da je ona uvek u pravu i niko joj ne može dokazati suprotno. Recite mi kako da se ponašamo prema njoj? Kako da joj dokažemo da to što radi nije u redu (moja majka se mnogo nervira zbog nje)? 

Postovani, trenutno sam u brakorazvodnoj parnici. Imamo troje dece, sina i dve devojcice u tom braku. Srednja cerka je samnom, a sin i mladja devojcica su kod oca. . Mladja devojcica ima 8 godina. Suprug manipulise jako sa njom i okrece je protiv mene. Na sve razgovore koje je isla sa psihologom, otac joj sugerise sta da kaze, tako da jos niko nije uspeo da dopre do nje. Cak se i meni boji da kaze istinu vec sve okrece u njegovu korist. Cini mi se da nesme da se izjasni da zeli da bude samnom a ne sa njim. Ne znam vise sta da radim. Suprug ima sudsku zabranu prilaska meni zbog nasilnog ponasanja u porodici. Brani mi da je vidjam. Radnice iz centra za socijalni rad mi prebacuju sto cesce nevidjam dete, a vrlo dobro znaju da nesmem biti u njegovoj blizini sto on to jako dobro koristi i stalno me ucenjuje kako ne bih videla dete. Cak sam stekla utisak da su na njegovoj strani, jer on tako lepo zna da prica price da nikad ne bi u njega posumnjali nista. Inace je alkoholicar i dete je po ceo dan samo u stanu sa gluvim dedom. Sta da radim?

Postovani, imam veliki problem i ne znam kome da se obratim za pomoc. U braku sam skoro dve godine, imam bebu od 16 meseci. Moj muz je od pocetka pokazivao ljubomoru, ali to je sada prevrsilo svaku meru. Stalno sumlja u mene, misli da ga varam, a nema nikakvog razloga za to. Ja ga stvarno volim. Brak mi visi o koncu jer je on umislio da sam mu neverna. Izmedju nas vise ne postoji nista osim hladnoce. Ja strasno patim zbog toga, otisla bih, ali nemam snage. Ti problemi su se pojacali kad mu je otac preminuo, a nije bio bas u dobrim odnosima sa njim. Rekla bih da ga grize savest cim se tako ponasa. Tako se ponasa prema svima najblizima, ali prema meni najgore. Ne smem ni da telefoniram, a da on ne zna sa kim sam pricala. Trudim se da mu dokazem da ga volim, cak sam mu pomenula bracno savetovaliste i psihologa, ali on nece ni da cuje. Molim vas, recite mi koji je moj sledeci korak? Hvala unapred!

Dobro vece. Neznam dali sam na pravom mestu da postavim ovo pitanje. Ubraku sam vec osam godine. Od pre jedno 3 godine moje bravcno stanje je veoma lose moj muz je imao udes operisao kicmu i ne radi od onda je stalno na internetu. Na netu uvek trazi zenske osobe mnogo mladje od njega. Nemogu da kazem da ide i da se se sastaje sa nekom jer je stvar5no stalnbo kuci. Kada sam se sa njme zakacila oko toga rekao da on sa tom osobom samo prica i igra igrice sa tom osobom je na netu vec pola godine, pre toga je bila druga dok ja noisam nasla poruke od nje i nazvala je ova je kobajagi iz amerika i ma 6 godina a on ima 50. Stalno ztvrdi da me ne vara i da to nije preljuba nego razgovor nna netu. Mene to muci je se osecam jako usamljena neznam sta da radimi kako da postupam pa bih molila ako mozete da mi pomognete i date neki savet. Hvala u napred. Srdacan pozdrav. Zivka

U braku sam 9 godina. Od samog početka, došlo je do krupnih nesuglasica. Moja supruga je ostala u drugom stanju dok smo se zabavljali i lako smo odlučili da se venčamo. Međutim, tada je rekla da ne želi da živi u mojoj kući sa mojim roditeljima, iako je na to prethodno pristala. Zapretila je da će otići kod svojih, te da od braka nema ništa. Jasno i glasno. Od tada nastaju moje muke. Podstanari, jedna plata i sve što uz to ide. Prestao sam vremenom da je volim. Nisam imao nikakvu želju za njom. Godinama tako. Uvek je pokušavala da bude dominantna, sa stalno izraženim nezadovoljstvom prema meni. Odavno je primetila da nemam za njom, zahtevala je da joj pokazujem pažnju, da joj govorim da je volim i slično. A ja to nisam mogao, na taj način, jer je prosto ne volim. Imamo dvoje dece. Pretškolskog uzrasta. Pre godinu dana upoznao sam jednu ženu, a sa njom i ljubav kakvu nikada nisam. Obostranu. Zaista je mnogo volim. Ali, nažalost, morali smo prekinuti, jer ja nemam hrabrosti da pokrenem pitanje razvoda. Ne znam kako bi se to odrazilo na moju decu. Moja supruga je pročitala jednu poruku koju sam poslao ženi sa kojoj sam bio u vezi i zna da nešto postoji, ali nisam hteo ništa da priznam, niti da pričam na tu temu. Nije se razvela od mene, ali od tada, naš odnos je postao još zategnutiji. Šta da radim? Ne mogu da zamislim život u kojem ne volim ženu sa kojom živim, a opet ni život bez žene koju volim. U ovom braku još uvek me drži samo briga za moju decu, jer ih naravno mnogo volim.

Postovani, molim vas pomozite mi da shvatim pravo stanje stvari-da li je to moja veza zapala u krizu i pred krajem je ili je to sve samo u mojoj glavi. U vezi smo vec skoro 2 godine. Da bi bolje shvatili period promene, podelicu ga u 3 faze (po meni) prvado maja prosle godine, druga-od proslog maja do ovog maja i treca -do sad. . . Sve ali sve je bilo apsolutno savrseno. Obasipao me je paznjom i ljubavlju svaki dan-cak i kad sam ja bila, blago receno nepodnosljiva. Nikada glas nije podigao niti zeleo da ulazi u raspravu sa mnom, a nakon svakog "mirenja" govorio mi je kako ne zeli da ostane bez mene i da me izgubi ni po koju cenu. . . Cak se desavalo da po nekad kad se svadjamo on bude taj koji i moli i po nekad cak i zaplace. . . To se sve desavalo i u prvoj i drugoj tzv fazi veze. . . E sad, druga strana price-u prvoj fazi ja sam imala par "ispada" (moram da naglasim da nije rec o prevari niti bilo sta slicno, a to sam radila jer nisam znala na cemu sam!) , radi se o par lazi koje sam mu kasnije priznala, izvinila se, rekla da mi je zao i on je tad presao preko toga. . Sve je bilo isto-savrseno!! Period od maja do maja je bio takkodje fantastican-strasno puno smo se zblizili i povezali da smo bukvalno bili jedno!! Nismo mogli jedno bez drugog bukvalno ni na 3 dana. Sve smo radili zajedno. . . E sad u tom periodu smo imali i jednu neprijatnost-prekid trudnoce koju ja nisam zelela jer nisam bila spremna a koju je on puno zeleo kad god da se desila-tada, sad ili za 5 godina! To smo prebrodili, iako je abortus bio tezak, i cini mi se da nas je to sve jos vise zblizilo. Ali nakon toga ja sam postala sve razdrazljivija ihistericnija i sve gora prema njemu. . Zvuci cudno-ali ja to nisam primetila. . . Jednog dana pre 4-5 meseci posvadjali smo se uobicajeno zbog mog inacenja, i tad se desila promena. . . Bar u meni za pocetak. . . Slagao me je za glupost- (inace smo sve govorili jedno drugom i nije bilo nikakvih problema, tako smo funkcionisali i to nam je odgovaralo) . Pokusao je da mi ne kaze uz razne izgovore da je to u mojoj glavi i tako to ali sam saznala i rekao mi je. I od tad ja mu ne verujem. . . Moram da napomenem da sam dok njega nisam upoznala imala problem sa poverenjem. To je znao i od pocetka veze ubedjivao me je da ce me ubediti i pokazati da mogu da mu verujem. I jeste. To je bila prva laz. Nakon toga ja sam ponovo nesigurna i ne verujem nikome. Najgore je sto mu ne verujem ni za najbanalnije stvari. A jos gore je sto sam postala nesigurna u sebe. Gledao me je kao nekog na ubedjivom prvom mestu, a sad sam ljubomorna bukvalno na svaku devojku koja prodje. Od tog dana moje ponasanje postaje jos nepodnosljivije i svadje ne prestaju vec mesecima. A sve oko gluposti. Ne mozemo da se povezemo. Ne prodje dan bez svadja. Znam da treba da razgovaramo ali ne znam kako. Pokusavali smo vec milion puta i 3 dana je ok posle isto. Ne zelimo raskid ni ja ni on a zajedno ne znamo kako. . . Zelim ponovo onu bliskost sa pocetka veze. Zelim da ponovo bude takav prema meni. Zelim da sve bude po starom. A nije. On vise nije isti, bar se meni cini a kaze da umisljam. Da li je izvodljivo vratiti sve na pocetak? Ili je ovo pocetak kraja? Kako da prevazidjemo ovo jer traje predugo i osecam da smo se udaljili! Kako da povratim poverenje u njega?? Znam -razgovorom, ali ja bih ipak i par "konkretnijih" saveta. . . Unapred zahvalna

Poštovana,
Pre nešto više od godinu dana raskinula sam desetogodišnju emotivnu vezu. Inače ja sam udovica, imam 43 godine i odraslu kćerku, koja je uspešan student. Zaista sam se u toj vezi mnogo davala, volela ali i istrošila. Otišla sam zbog ljubomore, posesivnosti, želje da potpuno preuzme kontrolu na svim segmentima mog života. Znala sam da će mi biti teško, pokušala sam da se upišem na aerobik, jogu, ples i da nečim ispunim vreme koje sam sada imala. Uz to sva ova naša svakidašnjica opterećena novcem, prekovremenim radom. Ali uzalud, nema dana da ne pomislim na njega. Nedostaje mi strašno mnogo. Znam da mi ne možete reći čarobne reči ili mi prepisati čarobnu piliulu ali Vas molim za savet, šta i kako ću dalje?
Pozdrav i hvala što ste pročitali moje pismo.

Molim Vas,

Pomozite mi da shvatim šta se dešava s mojim suprugom. Stalno je neraspoložen i ljut, urla i na najmanju primedbu, agresivan je, vredja, preti, ne smeje se, niko za njega nije dobar ni od rodbine ni od prijatelja, pa ni javnih ličnosti. Nema strpljenja ni za dete od kojeg očekuje da se sa 7 godina ponaša kao odrasla osoba. Posle tih njegovih glasnih i fizičkih pražnjenja on očekuje da se ja ponašam kao da ništa nije bilo. Svom poslu je posvećen i previše - dobro je plaćen, ali uvek imam utisak da se on i tu muči, ostaje duže na poslu, uvek je u gužvi, nervira se. I nije to ponašanje počelo naprasno, ali je vremenom pojačano i sada je nepodnošljivo. Već neko vreme pokušavam da ga nagovorim da potraži stručnu pomoć. On obeća i na tome se i završi. Molim vas za savet šta da činim?

Hvala.