Blagi kognitivni poremećaj predstavlja stanje između zaboravljanja očekivanog za godine i obrazovanje, i početnog oblika demencije odnosno prelaznu fazu između zaboravljanja tipičnog za normalno starenje i blagih oblika demencije.
To je stanje u kome dolazi do blagog, ali primetnog pada kognitivnih funkcija, uključujući pamćenje, mišljenje, orijentaciju i donošenje odluka. Iako simptomi nisu dovoljno ozbiljni da ometaju svakodnevno funkcioniranje, blagi kognitivni poremećaj može biti rani znak ozbiljnijih neurodegenerativnih bolesti, poput Alchajmerove bolesti.
Kako razlikovati blagi kognitivni poremećaj od mentalne usporenosti?
Blagi kognitivni poremećaj treba razlikovati od stanja koje se naziva Moždana magla i predstavlja klinički entitet koji se odnosi na poremećaj kognitivnih funkcija koje pacijenti doživljavaju kao osećaj:
- mentalne usporenosti,
- ošamućenosti,
- konfuznosti,
- zbunjenosti.
Osobe se žale “da ne mogu da misle”, “ne mogu da se koncentrišu” ili da im “nije bistra glava”. Mogu imati i poremećaj pažnje ili pamćenja - neprikladan za godine, mentalni zamor, osećaj da su izgubili „bistrinu uma“, ali su druge kognitivne fukcije očuvane.
Faktori koji utiču na pojavu blagog kognitivnog poremećaja
Tačan uzrok blagog kognitivnog poremećaja još uvek nije utvrđen. Međutim, poznati su mnogobrojni faktori rizika koji dovode do toga da se poremećaj razvije. Ti faktori jesu:
- poremećaj na nivou moždane cirkulacije usled aterosklerotskih promena na krvnim sudovima mozga,
- povišen krvni pritisak,
- dijabetes,
- povišen nivo masnoće u krvi,
- gojaznosti,
- bolesti srca i pluća,
- poremećaj rada štitaste žlezde,
- metabolički poremećaji,
- povrede glave,
- depresija i anksioznost,
- nedostatak vitamina B12, B3, B6, folata, kao i vitamina D i E,
- infektivni agensi,
- alkohol i neki lekovi,
- izlaganje /trovanje teškim metalima,
- tumori,
- HIV,
- pušenje i upotreba psihoaktivnih supstanci,
- nepravilna ishrana i fizička neaktivnost.
Simptomi blagog kognitivnog poremećaja
Prvo se uglavnom javlja problem vezan za pamćenje – poteškoće u prisećanju, učenje i pamćenje novih informacija koje su u granicama normalnog opsega za životnu dob. Snižena je sposobnost koncentracije na neki zadatak.
Vremenom se mogu javiti poteškoće u snalaženju sa novcem, planiranjem i upravljanjem svakodnevnih radnji vezanih za domaćinstvo ili posao, promene ličnih navika (higijena, oblačenje, ishrana), kao i poremećaja same ličnosti koja može varirati od egocentričnosti do gubitka motivacije, društvenog povlačenja i apatije.
Osobe same primećuju da zaborave gde su ostavili lične stvari, imena poznanika ili javnih ličnosti, sastanke ili druge važne informacije. Žale se na gubitak toka misli, teškoće u održavanju pažnje tokom razgovora. Odlučivanje može postati sporije i teže.
Primećuju da mentalne radnje koje su nekad bile automatske sada zahtevaju više truda i vremena. Primećuju da su usporeniji, nekada i hod bude sporiji, nesiguran. Ono što je ključno i što razlikuje blagi kognitivni poremećaj od demencije je da osobe i dalje mogu samostalno da funkcionišu uprkos kognitivnom poremećaju.
Podaci koji se mogu dobiti od članova porodice su jako bitni jer se nekada dešava da osobe, iako primete da imaju problem, ali ne žele o tome da pričaju, ili ga zanemaruju vodeći se time da je to normalno za godine.
Problemi vezani za pažnju, koncentraciju, zaboravljanje koji nisu tipični za starosnu dob, su upravo signali koje ne bi trebalo zanemariti, jer mogu biti predznak ozbiljnije bolesti koja vodi do težeg kognitivnog oštećenja i potencijalno demencije.
Nekada razlog blagog kognitivnog poremećaja može biti nedostatak vitamina ili drugi uzrok koji se može korigovati, a da bi se to utvrdilo potrebno je blagovremeno reagovati, prvo se javiti svom lekaru koji će uputiti specijalisti neurologu ili psihijatru radi dalje dijagnostike.
Dijagnostika blagog kognitivnog poremećaja
Dijagnostika blagog kognitivnog poremećaja obuhvata najpre:
- fizikalni pregled lekara,
- laboratorijske analize,
- primenu neuropsiholoških testova kojima se objektivno može odrediti da li postoji kognitivni poremećaj,
- Dopller krvnih sudova vrata,
- EEG, CT ili Magnetna rezonanca glave.
Po proceni specijaliste i druge napredne tehnike snimanja mozga koje mogu sa velikom sigurnošću da otkriju specifične patološke promene, kao što je na primer PET scan. Po potrebi se u dijagnostiku mogu uključiti i druge specijalnosti kardiolog, endokrinolog i drugi.
Značajno je da se osobe kod kojih se utvrdi blagi kognitivni poremećaj prate kroz redovne kontrole, testiranja, snimanja mozga. Ovo je važno iz dva razloga:
- ustanovljeno je da su osobe koje imaju blagi kognitivni poremećaj pod povećanim rizikom u odnosu na svoje kognitivno očuvane vršnjake da u periodu od 5 do 10 godina razviju kliničku sliku demencije,
- zbog blagovremenog započinjanja terapije.
Terapija blagog kognitivnog poremećaja
Terapija Blagog kognitivnog poremećaja obuhvata u prvom redu korekciju faktora rizika:
Zatim, tu je i lečenje drugih oboljenja i stanja koja mogu u osnovi biti uzrok kognitvnom oštećenju i čijom korekcijom bi se mogle otkloniti i kognitivne smetnje. Ta stanja su:
- nedostatak vitamina,
- metaboličke i endokrinološke bolesti,
- depresija.
Takođe, sprovođenje preventivnih mera kroz promovisanje zdravih stilova života, pravilna ishrana, fizička i mentalna aktivnost, izbegavanje štetnih navika kao što su pušenje, alkohol, psihoaktivne supstance.
Upotreba određenih hemoreoloških lekova, kao npr. Vinpocetina, koji poboljšavaju moždanu cirkulaciju takođe može biti od koristi. Međutim, za sada ne postoji ni jedan lek koji sam po sebi može biti efikasan, ali zato kombinovana primena svih pomenutih strategija lečenja može ublažiti simptome, poboljšati funkcionalnost i u izvesnoj meri odložiti dalju progresiju kognitivnog poremećaja.
Povezani tekstovi:
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde