Holesterol je nephodan sastavni deo organizma, potreban za normalno funkcionisanje svake ćelije. Strukturni je element svih ćelijskih i intraćelijskih membrana, a u određenim organima ima i posebne, specifične uloge kao što su: sinteza holnih kiselina u hepatocitima, sinteza steroidnih hormona u kori nadbubrežnih i polnih žlezda, transport liposolubilnih vitamina (A, D, E i K).
Holesterol, kao i svi steroli, sadrži ugljenikov skelet ciklo-pentano-perhidro-fenantrena, sa -OH grupom na orijentisanom u odnosu –CH3 grupu na C10-atomu.
Poreklo holesterola u organizmu je dvojako (endogeno i egzogeno). Većina ćelija raspolaže mogućnošću da ga sama sintetiše, a drugi njegov izvor je hrana kojom se unosi. Ustanovljeno je da oko 2/3 holesterola nastaje sintezom u organizmu (kod odrasle osobe oko 800-900 mg na dan), a svega 1/3 se unosi hranom. S obzirom na sposobnost organizma da ga stvara u velikim količinama, dovoljno je da se hranom unese oko 150-300 mg na dan.
Najveći deo holesterola nastaje u jetri, a do njegove sinteze može doći i u sluzokoži creva i nadbubrežnim žlezdama. Odatle se putem krvotoka transportuje do ćelija organizma.
Pošto je kao i ostali lipidi nerastvorljiv u vodi, u krvi se holesterol transportuje tako što se veže za proteine gradeći lipoproteine. Postoji više vrsta ovih lipoporoteina. Podeljeni su prema gustini na:
- VLDL (engl. Very Low Density Lipoprotein), lipoproteini vrlo male gustine
- LDL (engl. Low Density Lipoprotein), lipoproteini male gustine
- HDL (engl. High Density Lipoprotein), lipoproteini velike gustine.
Eliminacija holesterola iz organizma se vrši preko žuči (konverzijom u holne kiseline), perutanjem kože, mala količina se gubi sa urinom, dok žene koje doje gube nešto holesterola preko mleka.
Njegova koncentracija u krvi je usko povezana sa metabolizmom masti u organizmu, a zavisi i od niza drugih faktora: pre svega, način ishrane, nasleđa, rad hormona tj. žlezda sa unutrašnjim lučenjem, funkcije i integriteta vitalnih organa poput jetre i bubrega.
Holesterol, kao i svi steroli, sadrži ugljenikov skelet ciklo-pentano-perhidro-fenantrena, sa -OH grupom na orijentisanom u odnosu –CH3 grupu na C10-atomu.
Poreklo holesterola u organizmu je dvojako (endogeno i egzogeno). Većina ćelija raspolaže mogućnošću da ga sama sintetiše, a drugi njegov izvor je hrana kojom se unosi. Ustanovljeno je da oko 2/3 holesterola nastaje sintezom u organizmu (kod odrasle osobe oko 800-900 mg na dan), a svega 1/3 se unosi hranom. S obzirom na sposobnost organizma da ga stvara u velikim količinama, dovoljno je da se hranom unese oko 150-300 mg na dan.
Najveći deo holesterola nastaje u jetri, a do njegove sinteze može doći i u sluzokoži creva i nadbubrežnim žlezdama. Odatle se putem krvotoka transportuje do ćelija organizma.
Pošto je kao i ostali lipidi nerastvorljiv u vodi, u krvi se holesterol transportuje tako što se veže za proteine gradeći lipoproteine. Postoji više vrsta ovih lipoporoteina. Podeljeni su prema gustini na:
- VLDL (engl. Very Low Density Lipoprotein), lipoproteini vrlo male gustine
- LDL (engl. Low Density Lipoprotein), lipoproteini male gustine
- HDL (engl. High Density Lipoprotein), lipoproteini velike gustine.
Eliminacija holesterola iz organizma se vrši preko žuči (konverzijom u holne kiseline), perutanjem kože, mala količina se gubi sa urinom, dok žene koje doje gube nešto holesterola preko mleka.
Njegova koncentracija u krvi je usko povezana sa metabolizmom masti u organizmu, a zavisi i od niza drugih faktora: pre svega, način ishrane, nasleđa, rad hormona tj. žlezda sa unutrašnjim lučenjem, funkcije i integriteta vitalnih organa poput jetre i bubrega.
Vrednosti holesterola
Normalne vrednosti u krvi: 3,10 - 5,5 mmol/l
Štetno delovanje se ispoljava tek kada je u krvi prisutan u znatno većim koncentracijama od normalnih. Povećan unos holesterola hranom utiče na vrednost njegovog nivoa u krvi.
Povišen je kod ishrane bogatom masnim materijama:
- početna faza hepatitisa,
- opstruktivni ikterus,
- lipoidna nefroza,
- diabetes mellitus,
- hipotireoza
- niz naslednih bolesti (hiperholesterolemija tip IIa).
I neki lekovi mogu da povise nivo holesterola, kao npr. anabolici i kontraceptivi.
Snižene vrednosti su obično kod hiperfunkcije tiroideje, kod nekih bolesti kod kojih postoji teško oštećenje jetre (ciroza i teški hronični hepatitisi). Smanjen je i kod pothranjenosti, anemije i u slučaju uzimanja lekova poput aspirina, estrogena, hormona štitne žlezde.
Štetno delovanje se ispoljava tek kada je u krvi prisutan u znatno većim koncentracijama od normalnih. Povećan unos holesterola hranom utiče na vrednost njegovog nivoa u krvi.
Povišen je kod ishrane bogatom masnim materijama:
- početna faza hepatitisa,
- opstruktivni ikterus,
- lipoidna nefroza,
- diabetes mellitus,
- hipotireoza
- niz naslednih bolesti (hiperholesterolemija tip IIa).
I neki lekovi mogu da povise nivo holesterola, kao npr. anabolici i kontraceptivi.
Snižene vrednosti su obično kod hiperfunkcije tiroideje, kod nekih bolesti kod kojih postoji teško oštećenje jetre (ciroza i teški hronični hepatitisi). Smanjen je i kod pothranjenosti, anemije i u slučaju uzimanja lekova poput aspirina, estrogena, hormona štitne žlezde.
HDL-holesterol
Od ukupnog holesterola u serumu oko 20% otpada na HDL holesterol. HDL holesterol, odnosno njegova podfrakcija, HDL2 ima protektivnu ulogu. Što su više vrednosti HDL holesterola, to je bolje, jer ovaj holesterol "čisti" krvne sudove.
Normalne vrednosti su 1.03-1.55 mmol/L
Povećani HDL je pokazatelj zaštićenosti od kardiovaskularnih bolesti.
I minimalno smanjenje upućuje na povećani rizik od ateroskleroze (taloženja rnasnoća na unutrašnjim zidovima krvnih sudova, što dovodi do njihovog začepljenja i bolesti kao što su infarkt srca i moždani udar).
HDL holesterol osoba može voljno da poveća:
- prestankom pušenja
- upražnjavanjem fizičke aktivnosti
Na vrednosti HDL-a utiče i pol (žene ga imaju više jer estrogen utiče na njegovo povećano stvaranje) i način ishrane.
Normalne vrednosti su 1.03-1.55 mmol/L
Povećani HDL je pokazatelj zaštićenosti od kardiovaskularnih bolesti.
I minimalno smanjenje upućuje na povećani rizik od ateroskleroze (taloženja rnasnoća na unutrašnjim zidovima krvnih sudova, što dovodi do njihovog začepljenja i bolesti kao što su infarkt srca i moždani udar).
HDL holesterol osoba može voljno da poveća:
- prestankom pušenja
- upražnjavanjem fizičke aktivnosti
Na vrednosti HDL-a utiče i pol (žene ga imaju više jer estrogen utiče na njegovo povećano stvaranje) i način ishrane.
LDL holesterol
LDL holesterol ili ″loš holesterol″ i njegovo određivanje je važno kao faktor rizika za koronarna oboljenja i za one pacijente kod kojih je dijagnostikovana ateroskleroza.
LDL čestice delimično odstranjuju hepatociti, ali glavnu ulogu imaju LDL receptori smešteni na površini ćelije.
LDL čestica biva uvučena do lipozoma ćelije, a receptor se odvaja i kreće prema membrani da preuzme nove LDL čestice.
LDL čestica po odvajanju od receptora nastavlja kretanje dublje u ćeliju i Apo protein se razgrađuje na aminokiseline, a estri holesterola se hidrolizuju, oslobađa se holesterol koji služi:
- za izgradnju ćelijske membrane;
- reesterifikuje se;
- skladišti se u ćeliji;
- napušta ćeliju (u hepatocitima za sintezu žuči);
Količina holesterola koja će se naći u ćeliji određena je brojem LDL receptora što se odvija na principu negativne povratne sprege. Povećana količina holesterola u ćeliji sprečava sintezu LDL receptora, a smanjena količina holesterola u ćeliji nastaje inhibicijom stvaranja LDL receptora. Prema tome LDL receptori su odgovorni za odstranjivanje LDL holesterola iz plazme, a broj LDL receptora je ključ za regulaciju LDL holesterola u plazmi.
Normalne vrednosti su 1,55-4,53 mmol/L
Povišene vrednosti obično su povezane sa nepravilnom ishranom i stresom. Tada se povećava rizik nastanka kardiovaskularnih bolesti, pre svih ateroskleroze.
LDL čestice delimično odstranjuju hepatociti, ali glavnu ulogu imaju LDL receptori smešteni na površini ćelije.
LDL čestica biva uvučena do lipozoma ćelije, a receptor se odvaja i kreće prema membrani da preuzme nove LDL čestice.
LDL čestica po odvajanju od receptora nastavlja kretanje dublje u ćeliju i Apo protein se razgrađuje na aminokiseline, a estri holesterola se hidrolizuju, oslobađa se holesterol koji služi:
- za izgradnju ćelijske membrane;
- reesterifikuje se;
- skladišti se u ćeliji;
- napušta ćeliju (u hepatocitima za sintezu žuči);
Količina holesterola koja će se naći u ćeliji određena je brojem LDL receptora što se odvija na principu negativne povratne sprege. Povećana količina holesterola u ćeliji sprečava sintezu LDL receptora, a smanjena količina holesterola u ćeliji nastaje inhibicijom stvaranja LDL receptora. Prema tome LDL receptori su odgovorni za odstranjivanje LDL holesterola iz plazme, a broj LDL receptora je ključ za regulaciju LDL holesterola u plazmi.
Normalne vrednosti su 1,55-4,53 mmol/L
Povišene vrednosti obično su povezane sa nepravilnom ishranom i stresom. Tada se povećava rizik nastanka kardiovaskularnih bolesti, pre svih ateroskleroze.
Autor
Dr
Aleksandar
Marković
Poštovani, u poslednjih nekoliko godina vrednosti holesterola su do 5,65. Imam 75 godina. Da li ga snižavati i čime? Ostali rezultati su u granicama. Pre 3 godine odstranjena žučna kesa zbog kamencica u njoj. Hvala puno.
Holesterol mi je povišen par godina. Od prošle god pijem Rosuhol od 10 ali mi ne pomaže. Trigliceride nemam. Da li postoji neki lek koji bi mogao da trajno snizi vrednosti holesterola? Imam 51 god. Vrednost ukupnog hol. je 7.5mmol, HDL 1.46mmol, a LDL 5.6mmol/l. Hvala svima na razmeni iskustava.
Molim vas, kako koristite sremuš, može li čaj od suhog?
Poštovani, holesterol mi je 6,4 i moje pitanje da li je visok i trebam li trošiti tablete?
Lipidni status je pobećan skoro više od desetak godina.Ukupan holesterol se kretao od 6,6-7,75,Trigliceridi su uvek bili izmedju 3,2-6,46 a LDL oko 3,7-3,9.HDL je oko 1,1..Uvek sam izbegavao bilo kakav režim ishrane i preparate biljnog porekla,smatrao sam da to nije neki alarm i kao spustiće se to samo od sebe.Nakon desetak godina imao sam Tranzitorni ishemijski atak na mozgu,koji je trajao ne više od 30 minuta (mini moždani udar).Morao sam nekih 20 dana da ponovo imenujem neke stvari jer ipak se desilo nešto nepredvidivo(poremećaj koncentracije,sporije razmišljanje,konfuzija i poremećaj ali jako blaži govora i pamćenja).Nakon mesec dana stanje se dosta popravilo bez bilo kakvih posledica ali je ostala stenoza na karotidama i srednjoj moždanoj arteriji i do 70%.Pokušao sam sa svim preparatima da snizim holesterol i fizičkim aktivnostima kao i strogom dijetom nisam uspeo značajno da smanjim,sada koristim statine Ropuido 20 mg svakodnevno i zaista se osećam dobro...Svakako predlažem svima da prvo pokušaju bez statina a ako ne uspeju za tri meseca obavezno statini.U principu oglušavanje od masnoća i ne lečenje,donosi veoma velike rizike.Ipak smatram da visoke vrednosti holesterola i ostalih komponenti treba rešavati što pre,nikako ne zamarivati.Sreća pa sam prošao mini moždani udar a to je jako upozorenje da nešto moram učiniti.Pre toga sam mislio da to meni nikada ne može da se desi ili neće...Svakako savet za ostale koji smatraju da masnoća i pritisak,nisu toliko rizični da obavezno rade na tome...
Danas vadila krv holesterol mi je 7,87 a trigliceridi 2,80.Sta da radim prvi put u zivotu da mi je poviseno imam 45 godina.
Imam sina od 10 godina,holesterol mu je 5.5.Šta mi savjetujete bila bi vam zahvalna.
Moj holesterol je 6,36 a LDL 4, 09. Doktor predlaze da pijem statine. Lek Roxera. Imam i lekove za hipertenziju prexanil i amlogal. Da li da probam sa Hortikolom i priridnim proizvodima pre statina ? Da li su ovo rizicne vrednosti mnogo ? Hvala.
Nalaz od 10.02.2023 god. Holesterol je 7,38 vrijednost visoka a Trigliceridi 2,47 vrijednost visoka.Šta mi savjetuje te. LP,
,na li neko na prirodan nacin kakoogu da se regulusu kristali holesterola iz krvi?
Imam problema sa pritiskom interesuje me da li sa ovim nalazom moram piti tablete zbog masnoće holesterol 6.13 trigkeciridi 1.06 hdl 1.48 LDL 4.17
Postovani, Vec vise godina, moj holesterol, tacnije LDL,je visi od dozvoljenog. Vrednosti su isle do 6, pa sam u vise navrata veoma uspesno regulisala isti suplementom "Normolip Forte". Ove zime imala sam koronu, ne vezujem za to,ali labiratorija posle korone, pokazala je vrednost od 7. Moj lekar nije na to uopste reagovao, a i pre toga u mom kartonu se nalaze brojni lab. izvestaji tokom niza godina, uredno sam radila laboratoriju, ali i bez poredjenjabmislim da nije bilo opravdano da moj lekar ne odreaguje nicim, na ovu vrednost holesterola, koje pre nije bilo... Imajuci i druge zdravstvene probleme, nekako sam to zanemarila, medjutim imam tegobe, za koje se olasim da dolaze od toga. Znam za mogucnost stvaranja plaka na arterijama, imam 59 godina, i u poslednja dva meseca osecam, bezvoljnost, malaksalost, onda neku konfuziju, sporije mislim, teze se prisecam, napor mi je koncentracija na bilo sta, pa pitam mogu li to biti simptomi eventualnih masnih naslaga na krvnim sudovima mozga i predznaci ateroskleroze?... Napominjem da sam vec vise godina pod prilicno teskim i stresnim okolnostima, bila prinudjena da posecujem i neuropsihijatra, koji mi je propisao bromazepam. Pijem najvise do 4,5 mg dnevno. Znam da benzodijazepini nisu naivni, da mogu da ako se dugo koriste proizvedu kognitivne tegobe, i mnoge druge psihicke tegobe, pa se pitam da li moje sadasnje stanje iscrpljenosti, nemoci, konfuznosti, pa i depresivnosti, mogu da pripisem bromazepamu, a koliko holesterol koji za sada nije pod medicinskom kontrolom, mozda izaziva ovo stanje i tegibe. Svakako, uskoro ponavljam laboratoriju, orosli je sest meseci od poslednje koja nije bila sjajna, ima ru i anemije, pa cu zahtevati od svog kekara da se ozbiljno pozabavi mojim zdravljem. Hvala unapred na Vasem odgovoru, posebno vezano za holesterol o kome sam ovde pisala...
Ljudi samo sremus...posle mesec dana dijete i sremusa spustio mi je trigliceride u normalu 1.11 i snizio holesterol ispod granice na 3.83....caj od ovasa sam pio u isto vreme
Povišen holesterol i to genski imam već oko 30 godina. Međutim sad merim holesterol kod privatnika i zbir lošeg i dobrog holesterola je manji od ukupnog holesterola. Čako i u Kliničkom centru je taj zbir nio isti. Da li se nešto promenilo ili privatna laboratorija nije u pravu? Unapred hvala.
Vaš sajt posećujem godinama i najsigurniji je od svih.
Sremus je odlican meni je snizio i holesterol ( sa 14,35 na 4,28) i trigliceride ( sa 9,76 na 1.85). koristio sam ga uz skoro svaki obrok. Supruga mi je pravila kao pelat i cuvamo ga u frifu.. mnogo dobra i ljekovita biljka..
Svaka čast za tekst!
Odličan članak, iako sam zdravstveni radnik koristan i lako razumljiv. Jednostavno objasnjeno.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Porodica i zdravlje
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke