Moderna medicina

U svetu postoji između 6.000 i 7.000 retkih bolesti od kojih boluje čak 6 do 8% svetske populacije. U 80% slučajeva bolest je genetičkog porekla i ispoljava se već u ranom životnom dobu, dok za samo 5% ovih bolesti postoji adekvatna terapija. Procenjuje se da u Srbiji, sa nekom retkom bolešću živi čak pola miliona građana.

Naučni tim Stanford univerziteta napravio je vakcinu protiv raka koja je uspešno testirana na miševima. Ovaj revolucionarni izum može biti jeftino i efikasno rešenje za lečenje svih oblika kancera.

96 Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Table Normal"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-priority:99; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt; mso-para-margin:0cm; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:12.0pt; font-family:"Calibri",sans-serif; mso-ascii-font-family:Calibri; mso-ascii-theme-font:minor-latin; mso-hansi-font-family:Calibri; mso-hansi-theme-font:minor-latin;} Zabeležen je prvi slučaj rađanja bebe nakon transplantacije materice u SAD. Porođaj se desio u Dalasu (Teksas) na Baylor Univerzitetu. Kako za TIME Health kaže dr Liza Johaneson, hirurg zadužen za transplantaciju: ''Ovo je bilo nešto na šta se dugo čekalo.''

Nobelova nagrada za medicinu za 2017. godinu pripala je trojici Amerikanaca:  Jeffrey C. Hall, Michael Rosbash i Michael W. Young za otkriće molekularnih mehanizama koji regulišu cirkadijalni ritam (biološki ritam u ljudskom organizmu), što pojedincu omogućava da se prilagodi različitim dobima dana i svom bio ritmu uopšte.

S obziromda ne sadrže značajnu količinu ugljenih hidrata, zaslađivači mogu da doprinesu boljem upravljanju glukozom u krvi. Studije koje se bave uticajem niskokaloričnih zaslađivača na gojaznost i kontrolu telesne težine govore da krajnji efekat niskokaloričnih zaslađivača zavisi od njihove integracije u celokupni način život.

Na 31. Međunarodnom simpozijumu o dijabetesu i nutricionizmu u organizaciji Grupe za proučavanje dijabetesa i nutricionizma (DNSG), dr Vendi R. Rasel održala je predavanje o nutritivnom upravljanju postprandijalnom glikemijom.

Dr Džon L. Sivenpajper gostovao je kao predavač na 31. Međunarodnom simpozijumu o dijabetesu i nutricionizmu u organizaciji Grupe za proučavanje dijabetesa i nutricionizam, a glavna tema konferencije je gojaznost, šećer, potprandijalni metabolizam i obrasci ishrane.

GGT je membranski enzim iz grupe peptidaza koji katalizuje prenos hidrolizom oslobođenog ostatka glutaminske kiseline na neku aminokiselinu ili peptid. Takođe je uključen u metabolizam glutationa.  U organizmu se javlja pretežno vezan na ćelijske membrane. Najviše GGT-a ima u bubregu, prostati, jetri, epitelu tankog creva i mozgu, nalazi se na mestima intenzivne apsorpcije aminokiselina. GGT je veoma osetljiv indikator za oboljenja jetre, mada je prisutan i u pankreasu i bubrezima.

Aneurizme perifernih arterija su ukupno uzev mnogo ređe od aneurizmi aorte. Mada postoje mnogi uzroci perifernih aneurizmi, ateroskleroza ostaje najčešći uzrok. Ove aneurizme pogađaju, sledećim rastućim redosledom po učestalosti: karotidnu, potključnu/aksilarnu, femoralnu, i poplitealnu arteriju. Male serije i prikazi slučajeva aneurizmi drugih lokacija upozoravaju na mogućnost razvoja aneurizmi na bilo kom mestu u arterijskom sistemu. Ove su aneurizme, tako retke da ne zavređuju dalje posebno izlaganje. Aneurizme gore pomenutih sedišta su prikazane posebno, s obzirom da su prirodni tok i način zbrinjavanja relativno specifični za pojedine lokacije.

Iznenadna srčana smrt predstavlja izuzetno veliki problem u srednje i visoko razvijenim zemljama jer je često njena prva ekspresija istovremeno i poslednja. Ona je prirodna, neočekivana smrt, usled srčanih uzroka, koja nastaje unutar jednog sata od početka akutnih simptoma u naizgled zdrave osobe ili u bolesnika sa prethodno stabilnim stanjem bolesti. Iznenadna srčana smrt se najčešće dešava van bolnice, često u kući tokom uobičajenih dnevnih aktivnosti, na radnom mestu tokom sportskih ili rekreativnih aktivnosti.