Bolesti srca i krvnih sudova (Kardiologija)

Ateroskleroza je češća kod muškaraca koji su u riziku za nastanak bolesti već od svoje 45.godine života, a kod žena učestalost se povećava posle 55. godine života.

Izloženost visokim spoljašnjim temperaturama je izuzetno važan faktor rizika koji doprinosi brojnim neželjenim kardiovaskularnim događajima u opštoj populaciji.

Angina pectoris može izazvati bol u grudima, pritisak i stezanje. Kardiolog objašnjava kako se prepoznaje, dijagnostikuje i leči koronarna bolest srca.

Prof. dr Nemanja Đenić objašnjava koji simptomi upozoravaju na problem sa srcem i zašto su preventivni pregledi važni.

Jedan od osnovnih medikamenata za lečenje hronične venske insuficijencije je lek na bazi diosmina i hisperidina.

Kardiološka rehabilitacija je stručno vođen, personalizovan proces oporavka srčanog mišića i celokupnog organizma. Namenjena je svima koji su imali infarkt, operaciju na srcu, ugradnju stenta, ili žive sa srčanom insuficijencijom i hroničnim kardiovaskularnim bolestima.

Tokom ateroskleroze se na arterijama talože masnoće, holesterol, kalcijum i druge supstance i tako stvaraju plak.

Srčana insuficijencija je stanje u kojem srce nije u mogućnosti da obezbedi dovoljan protok krvi koji je potreban za normalno funkcionisanje našeg organizma.

Oko 25% pacijenata sa šećerenom bolesti ima perifernu arterijsku bolest.

Stopa smrtnosti od kardio-vaskularnih bolesti, među kojima je i hipertenzija, viša je od stope smrtnosti od malignih oboljenja.