Sve što treba da znate o gojaznosti i kako da je se otarasite zauvek

Gojaznost je izazivač brojnih zdravstvenih komplikacija i direktni je okidač bolesti krvnih sudova srca, hipertenzije, moždanog udara, dijabetesa, malignih i mnogih drugih oboljenja.

Svaka peta osoba u Srbiji je gojazna, a svaka treća je na pragu gojaznosti, pokazuju rezultati istraživanja koje je pred pandemiju sproveo Republički zavod za statistiku u saradnji sa Institutom za javno zdravlje ''Dr Milan Jovanović Batut".

Faktori rizika za nastanak gojaznosti - uticaj gena

Kada govorimo o gojaznosti, važno je naglasiti da je to oboljenje koje nastaje kao posledica unošenja viška hranljivih materija, zbog čega dolazi do prekomernog taloženja masnog tkiva u organizmu. U najvećem broju slučajeva je posledica povećanog unosa hrane, a u malom procentu (0,5-5%) sekundarna, tj. posledica nekih drugih bolesti i stanja. 

"Postoji i genetička predispozicija kada je u pitanju broj adipocita, odnosno, masnih ćelija. Međutim, njihova veličina koja i definiše stepen gojaznosti, zavisi od načina ishrane i životnog stila uopšte, te se jedna od definicija gojaznosti odnosi na procenat masti u telu; u muškaraca je to najmanje 21%, a kod žena 36% od ukupne telesne mase."

Sem genetičkih faktora, prevelik unos kalorija praćen nepoželjnom kombinacijom namirnica (prosti ugljeni hidrati kombinovani sa koncentrovanim mastima ili koncentrovanim proteinima), nedovoljna fizička aktivnost, socijalni faktori (cena namirnica), prekid pušenja, alkohol, neki lekovi, trudnoća, menopauza, predškolsko doba i adolescencija, predstavljaju faktore rizika za nastanak gojaznosti 

Posledice pandemije na gojaznost

Od samog početka pandemije je poznato da gojaznost predstavlja rizik za težak oblik infekcije koronavirusom i prolongirani postkovid sindrom. Skorašnje studije potenciraju direktno inficiranje masnih ćelija koronom, u kojim virus ostaje pritajen duže vreme i u tom smislu može izazivati hroničnu upalu niskog stepena. S obzirom na to da se masne ćelije nalaze svuda u organizmu, moguće je da je ovaj mehanizam u osnovi nastanka tegoba po završetku akutne infekcije a koje su vrlo različite i jednim imenom ih zovemo postkovid sindrom.

S druge strane, Evropska kancelarija Svetske zdravstvene organizacije (SZO) upozorila je da bi pandemija koronavirusa mogla da rezultira povećanom gojaznošću kod dece. Naime, prinudna izolacija, povećani stres, smanjena fizička aktivnost, online nastava, predstavljaju faktore rizika za nastanak epidemije gojaznosti u mladih kojima to nije prirodno stanje. Sve ovo može da se projektuje i na odraslu populaciju koja je izložena brojnijim faktorima rizika kao što su sedenje i rad od kuće, nemogućnost odlaska kod lekara, traženje utehe u hrani.

Koji su uzroci gojaznosti i kako prepoznati problem?

Uzroci gojaznosti su različiti - način ishrane, fizička neaktivnost, endokrini, nasledni, socijalni, psihološki i mnogi drugi.

Alarm treba da nam bude nepoželjna promena izgleda tela. S obzirom na to da gojaznost nekad dolazi tiho i vrlo neprimetno (po 1-2 kilograma mesečno), simptomi nastaju diskretno i posledica su prvenstveno povećanog opterećenja koštano-mišićnog sistema (brže zamarenje pri radu, bolovi u zglobovima nogu pri kretanju).  Komplikacije gojaznosti su višestruke:

• kardiovaskularna oboljenja;
• metabolički poremećaji;
• respiratorni poremećaji;
• gastrointestinalne komplikacije (naročito kalkuloza žučne kese);
• karcinomi;
• poremećaji rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem;
• oštećenje kože.

Zašto se kilogrami za nekog "lepe", a neko ima vitku liniju iako je gurman?

Važno je naglasiti da je broj masnih ćelija, odnosno sklonost ka gojaznosti genetički predisponirana, dok je način ishrane, i stil života uopšte, ono što određuje da li će ta predispozicija prerasti u manifestnu bolest. Najvažniji je, međutim, odnos između broja unetih i potrošenih kalorija.

Naime, ako neko unosi visokokalorične namirnice, a pri tome je fizički aktivan i potroši unete kalorije, ostaće vitak, iako je uneta hrana po meri gurmana. S druge strane, osoba može imati maksimalno restriktivan, zdrav meni, ali ako neguje takozvani sedanterni životni stil (sedi u kancelariji, autom do posla, bez programirane fizičke aktivnosti), velika je verovatnoća da neće potrošiti unete kalorije i da će doći do nagomilavanja masti, pre svega u predelu struka (što se i naziva hipertrigliceridemijski struk). Dakle, tajna je u ravnoteži izmedju unetog i potrošenog, a ne prvenstveno u kvalitetu namirnica. 

Greške u ishrani koje dovode do prekomerne težine

Pravilna ishrana podrazumeva raznovrsnu ishranu sa oko 130g složenih ugljenih hidrata dnevno, uz zabranu unošenja trans masti (prženje, pohovanje), prostih ugljenih hidrata (slatkiši, beli hleb) i restrikciju zasićenih masti na manje od 7% dnevnog kalorijskog unosa (svinjska mast).

Stručna javnost preporučuje dva tipa ishrane:

• mediteranski;
• skandinavski.

U mediteranskoj ishrani dominiraju nezasićene omega 3 i 6 masne kiseline, kojih ima u biljnoj hrani, plavoj ribi (sardela, skuša, tuna, inćuni), te ribi iz hladnih mora (haringa, losos), orašastim plodovima, uz pripremu na hladno ceđenom maslinovom ulju.

Skandinavski tip je baziran na mlečnim proizvodima, ribi, ražanom hlebu, raznim bobicama i nemasnom crvenom mesu bogatom omega 3 nezasićemnim masnim kiselinama koje imaju kardioprotektivan efekat. Za pripremu hrane koristi se repino ulje, a voće pretežno obuhvata borovnice i slične bobice zbog visokog učešća antioksidansa, dok se od povrća najviše konzumiraju spanać, kelj i kupus, bogati vitaminima B i C.  Što se tiče obroka, ima ih najmanje pet dnevno, nisu obilni, tako da je konstantan nivo energije, bez oscilacija u toku dana. 

Na ovaj način potpuno eliminišemo uticaj prekomernog unosa kalorija u sklopu napada gladi zbog neredovnih obroka kao i verovatnoću loše kombinacije namirnica (prosti ugljeni hidrati kombinovani sa koncentrovanim mastima ili koncentrovanim proteinima).

Zašto je gojaznost loša za srce i koje sve bolesti može da izazove?

Prvo i osnovno što treba znati je da je gojaznost bolest, baš kao što je hipertenzija i šećerna bolest, koja zahteva doživotno lečenje. Najčešće se izražava preko indeksa telesne mase koji predstavlja odnos telesne mase i kvadrata telesne visine izraženog u metrima.

BMI > 25 kg/m2 označava prekomernu telesnu, masu dok je BMI > 30 kg/m2 mera prave gojaznosti. Stepen gojaznosti još uvek nije pravi parametar zdravstvene ugroženosti. Distribucija masnog tkiva je bolji pokazatelj zdravstvenog rizika nego BMI i na osnovu dela tela gde se dominatno taloži masno tkivo, gojaznost se deli na:

• androidnu, mušku, ili jabuka-gojaznost;
• ginoidnu, žensku, ili kruška-gojaznost.

Androidni tip gojaznosti predstavlja znatno veći rizik jer je udružen s nizom bolesti i stanja, kao što su dijabetes, hipertenzija, rana ateroskleroza, sindrom X i maligne bolesti. Najznačajnije kardiovaskularne komplikacije su bolesti krvnih sudova srca, srčana slabost, arterijska hipertenzija, moždani udar i oboljenje perifernih krvnih sudova. 

Zablude o gojaznosti

Problem nije prepoznati i dijagnostikovati gojaznost, već pacijenta motivisati za lečenje. Lečenje gojaznosti je doživotno u najvećem broju slučajeva, a izlečenim smatraju osobe koje su regulisale svoju telesnu masu i održavaju je u granicama normale (indeks telesne mase izmedju 18.9 i 24.9 kg/m2).

Kako je gojaznost hronična bolest, veoma često se leči celog života. Lečenje gojaznosti obuhvata promenu načina ishrane, fizičku aktivnost, psihoterapiju, medikamentnu terapiju, hirurško lečenje. Gojaznost nikako nije samo estetski problem i njen uticaj na naš oragnizam zavisi ne samo od stepena i tipa gojaznosti, već i od vremena nastanka i dužine trajanja, pušenja i drugih faktora rizika.

"Važno je naglasiti da i u fazi prekomerne telesne mase treba preventivno delovati, modifikovati način ishrane i fizičku aktivnost, u cilju prevencije nastanka manifestne bolesti, koja se mnogo teže leči."

Prevencija gojaznosti

Primarna prevencija u lečenju gojaznosti se zapravo odnosi na sprečavanje nastanka bolesti u pacijenata sa graničnim indeksom telesne mase i podrazumeva modifikaciju stila života i eventualnu primenu farmakoloških sredstava. Promena životnog stila obuhvata svakodnevnu fizičku aktivnost uz redukciju telesne mase.

Fizičku aktivnost bi trebalo uvoditi postepeno uz obaveznu proveru kardiovaskularnog statusa pre vežbanja. Individualno podešen program aktivnosti uključuje 30 do 60 minuta umerene aerobne fizičke aktivnosti dnevno (50 do 70% maksimalnog srčanog pulsa) sa postepenim uvođenjem, najmanje 5 dana nedeljno. Kako i koliko će vežbati zavisi od mogućnosti i želje svakog pacijenta, ali su optimalne kontinuirana šetnja, plivanje, vožnja biciklom, laka aerobna gimnastika. Osobe bez kontraindikacija mogu da imaju i intenzivan aerobni trening u trajanju od 75 min sedmično.

"Pravilna ishrana uz redukciju telesne mase za oko 7% u intervalu od 6 meseci, bi trebalo da se sprovodi doživotno. To znači 500 kalorija dnevno manje, nedeljno pola kilograma, mesečno 2 kilograma."

Kako se utvrđuje gojaznost? Koja kilaža se smatra kritičnom?

Gojaznost se najčešće utvrđuje preko indeksa telesne mase koji predstavlja odnos telesne mase i kvadrata telesne visine izraženog u metrima:

• BMI > 25 kg/m2 - prekomerna telesna masa;
• BMI > 30 kg/m2 - mera prave gojaznosti.

Stepen gojaznosti još uvek nije i pravi parametar zdravstvene ugroženosti. Distribucija masnog tkiva je bolji pokazatelj zdravstvenog rizika nego BMI, izražava se kao odnos obima struka i kuka i preporučuje se da taj odnos kod muškaraca bude manji od 1, a kod žena manji od 0,8.  Na osnovu dela tela gde se dominatno taloži masno tkivo, gojaznost se deli tzv.  jabuka-gojaznost i kruška-gojaznost. 

Osnovni principi i savremene tehnike lečenja gojaznosti

Očekivanja pacijenata u procesu mršavljenja često su nerealna. Većina ljudi želi da smrša iz kozmetičkih razloga i želi maksimalan gubitak kilograma u minimalnom roku uz najmanje napora.

Gubitak kilograma je težak i često zahteva mnogo pokušaja. Stoga, očekivanja pacijenata treba dobro usmeravati. Medicinske razlozi za gubitak težine su zasnovani prvenstveno na sprečavanju oboljevanja i umiranja, te smanjenju uticaja već postojećih bolesti povezanih sa gojaznošću, poput hipertenzije i dijabetesa na kvalitet života. To se može postići umerenim nivoima gubitka kilograma, ako se gubitak kilograma održi. Bazični principi lečenja gojaznosti podrazumevaju promenu načina ishrane, fizičku aktivnost i psihološku podršku.

Medikamentozna terapija se razmatra u slučajevima kada su bolesnici u visokm riziku ili kada drugi načini lečenja nisu dali rezultate. Danas na tržištu postoje brojni lekovi koji su efikasni, bezbedni i relativno dostupni, a daju se u ovim slučajevima izolovano ili kao priprema za hirurgiju želuca.