Pregled kardiologa

Pregled kardiologa je u većini slučajeva bezbolan i potpuno neinvazivan. Za kardiološki pregled nije potrebna posebna priprema pacijenata i nakon njega se pacijent može vratiti uobičajenim dnevnim aktivnostima.

Simptomi koji će vas odvesti kardiologu

• Bol iza grudne kosti - Ovo je urgentan simptom. Često se manifestuje kao stezanje, probadanje, pečenje iza grudne kosti ili u gornjem delu abdomena. Bol se može širiti u levo rame, levu ruku, vilicu ili prema leđima.

• Zamaranje pri hodu ili naporu
• Lupanje, preskakanje srca
• Gubitak vazduha
• Nemogućnost spavanja na ravnom
• Otoci na nogama
• Vrtoglavice, gubitak svesti
• Slabost, malaksalost

Kako izgleda pregled kardiologa?

U otvorenom razgovoru sa lekarom, potrudite se da najbolje moguće objasnite vaše glavne tegobe. U ovom delu će lekar uzeti i podatke o eventualnim alergijama na hranu i lekove, navikama (pušenje, konzumiranje alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci), pridruženim ili ranijim bolestima, sličnim oboljenjima u porodici, terapiji koju eventualno uzimate.

Kardiološki pregled se obavlja u sedećem ili ležećem položaju. Iako može delovati nepovezano, kardiolog će pored srca i grudnog koša pregledati vašu glavu (kosmatost, žute beonjače i slično), vrat (pulsiranje krvnih sudova vrata), abdomen (laganim pritiskanjem; ispitivanje šumova krvnih sudova abdomena), i ekstremitete. Lekar će izmeriti krvni pritisak i poslušati srčane tonove pomoću stetoskopa, pri čemu može tražiti da nakratko zadržite dah, nagnete se prema napred ili zauzmete neki drugi položaj. 

Dodatni pregledi

• Laboratorijske analize se koriste za brzu dijagnostiku urgentnih kardioloških stanja kao što su infarkt miokarda ili plućna embolija. Pored ovoga, kardiolog može traziti osnovne biohemijske analize krvi, kompletnu krvnu sliku, mikrobiološke analize.

• RTG pregled srca i pluća pokazuje položaj i veličinu srca, kao i postojanja pridruženih patoloških promena na plućima koje oštećuju srce ili su posledica srčanog oboljenja (plućna hipertenzija, pleuralni izliv, pneumotoraks). Pored rentgenskog snimka, koriste se i CT i magnetna rezonanca srca kao i nuklearno–medicinske metode (radionuklidna ventrikulografija).

• Ehokardiografija (Eho srca) je ultrazvučni pregled srca i okolnih krvnih sudova. Predstavlja zlatni standard u dijagnostikovanju urođenih ili stečenih srčanih mana (aortna stenoza, mitralna stenoza, aortna insuficijencija i drugo), perikardnog izliva, perikarditisa i za određivanje dimenzija srca. Dopler ehhokardiografija pokazuje brzinu protoka krvi.

• Ergometrija (test fizičkog opterećenja) je metoda kojom se beleži rad srca pri fizčkom opterećenju na biciklu – ergometru ili pokretnoj traci. Tokom procedure se stalno prati EKG zapis, puls i krvni pritisak. Izvodi se u cilju dokazivanja koronarne bolesti, praćenja efekata terapije i za dijagnostiku nejasnih aritmija njihovim provociranjem pri fizičkom opterećenju.

• EKG pregled predstavlja električni zapis rada srca. Koristi se za dijagnostifikovanje aritmija, infarkta miokarda, hipertrofije srca i drugo. Elektrode se postavljaju na grudni koš, krajeve ruku i nogu. Pregled traje nekoliko minuta, izvodi se u ležećem položaju i za to vreme se ne treba pomerati ni pričati. 

• 24h EKG Holter monitoring se radi u slučaju nerazjašnjenih aritmija ili porasta krvnog pritiska. Sastoji se u celodnevnom nošenju malog aparata koji se postavlja oko pojasa i preko elektroda beleži i snima EKG ili krvni pritisak. Pacijent obično sam donosi alkalne baterije na pregled. Koža pacijenta treba da bude suva, čista i obrijana. Tokom 24h pacijent vodi dnevnik svojih aktivnosti i beleži bilo kakve neuobičajenosti u simptomima.

Invazivne i bolne procedure 

Kateterizacija srca podrazumeva uvođenje cevi (katetera) u srce putem periferne vene ili arterije da bi se izmerio pritisak, uzeo uzorak ili prikazale srčane šupljine i krvni sudovi nakon uzimanja kontrasta.

Koronarografija je najčešće izvođena invazivna dijagnostička metoda u kardiologiji. Daje uvid u stanje koronarne cirkulacije (arterija koje ishranjuju srčani mišič) i koristi se za dokazivanje prisusta tromba ili drugog uzroka suženja ovih arterija. 

Kardiolog može po potrebi zatražiti mišljenje lekara specijalista drugih specijalnosti, najčešće pulmologa, neurologa, oftalmologa, endokrinologa, nefrologa ili kardio-vaskularnog hirurga.

Pogledajte sva pitanja i odgovore u vezi sa srcem.

Kardiolozi u Beogradu

• Prim. dr Vlada Vukomanović
• Dr Dragan Drobnjak
• Ass. dr Aleksandar Kocijančić
• Prof. dr Nebojša Radovanović
• Prof. dr Miloje Tomašević
• Dr Ana Stašević
• Prof. dr Vladislav Vukomanović (dečija kardiologija)

Kardiolozi u Nišu

• Prof. dr Boris Đinđić
• Dr Dragan Lović
• Dr Aleksandar Mihajlović
• Doc. dr Tomislav Kostić