Imate problema sa bezrazložnim strahom, ne možete da spavate noćima, imate prisilne misli, hronično ste umorni, nemate volju da ustanete iz kreveta, teško učite, zaboravni ste, neglo menjate raspoloženje, imate suicidalne misli… Ovo su samo neki od razloga za traženje stručne pomoći, što pre je to moguće. Kako napraviti izbor između psihijatra, psihologa, terapeuta i savetnika? Pročitajte koji su glavni pružaoci usluga mentalnog zdravlja i informišite se, kako bi znali ko će vam najbolje pomoći.
Tema posete stručnjaku za mentalno zdravlje je i dalje pomalo tabu. Danas govorimo o razlozima zbog kojih se ljudi najčešće obraćaju za pomoć stručnom licu. Psiholozi i psihoterapeuti su tu da ponude pomoć ljudima koji se suočavaju sa tegobama psihičkih poremećaja, međutim, mnogo češće njihov domen delatnosti podrazumeva i pružanje podrške i pomoći u razvijanju strategija za lakše nošenje sa različitim preprekama i izazovima svakodnevnog života.
Razlozi zbog kojih treba posetiti psihoterapeuta
Adolescenti i odrasli najčešće podršku traže u sledećim domenima:
- nošenje sa stresom
- akademske teškoće
- problemi u sferi partnerskih odnosa
- razvoj samopouzdanja i samopoštovanja
- teškoće na poslu
- kontrola emocija
- razvojne krize i donošenje važnih životnih odluka
- gubici i tugovanje
- sticanje asertivnih i komunikacionih veština
Psihoterapeutu se treba javiti zbog bilo koje teškoće sa kojom ne možemo ili ne želimo da se nosimo sami. Takođe, iako imamo kapaciteta za borbu sa stresom, uvek možemo naučiti nove tehnike za efikasnije i bolje nošenje sa stresom.
Ako prepoznajete da se suočavate sa nečim što vam teško pada i čini Vam se da prevazilazi mere Vaših snaga, ohrabrujemo Vas da potražite pomoć stručnjaka. Nijedan problem nije nevažan ili premali!
Psihijatar
Psihijatri su lekari koji su specijalizovani za bavljenje mentalnim zdravljem. Psihijatar je doktor medicine, što znači da je to osoba koja je završila Medicinski fakultet i specijalizaciju iz psihijatrije.
Kako su psihijatri lekari, u lečenju mogu koristiti farmakoterapiju, što je jedna od glavnih razlika u odnosu na pomažuće profesije.
Psihijatri obično rade u bolnicama, mogu imati ležeće pacijente na odeljenju. U lečenju se konsultuju i sa neurolozima, endokrinolozima, pedijatrima… a često u timu rade sa psiholozima.
Ljudi traže pomoć od psihijatra iz različitih razloga, kao što su napadi panike, vizuelne i zvučne halucinacije, suicidalne misli, anksioznost, šizofrenija...
Psihijatar može postaviti dijagnozu, prepisati lekove ili uključiti psihoterapiju. Psihijatar može biti uključen u lečenju drugih bolesti, kod pacijenata sa psihijatrijskim manifestacijama.
Lekovi koji se koriste su antipsihotici, anksiolitici, sedativi, lekovi za spavanje, psihostimulansi i stabilizatori raspoloženja.
Cene privatnog psihijatrijskog pregleda se obično kreću od 3.000 do 7.000 dinara.
Psihoterapeut
Psihoterapija je proces pomoći i samopomoći koji se odvija razgovorom između licenciranog terapeuta i klijenta. Edukacija iz psihoterapije traje najmanje četiri godine, i mogu je završiti lekari, psiholozi, pedagozi, sociolozi, defektolozi, socijalni radnici i druge humanističke profesije.
Postoji individualna i grupna psihoterapija, sa više različitih teorijskih pravaca i pristupa. Koristi se u lečenju velikog broja mentalnih poremećaja, kao što su fobije, anksioznost, panični napadi, depresija, alkoholizam, anoreksija…
U nekim slučajevima, psihoterapija je dovoljna i podjednako efikasna kao lekovi, a nekada je potrebno uključiti psihijatra.
Za korišćenje psihoterapije nije potrebna nikakva dijagnoza, već može da bude sastavni deo rada na sebi i brige o mentalnom zdravlju.
U većini slučajeva, seansa izgleda tako što terapeut i klijent sede okrenuti jedan prema drugom, nekada klijent može i da legne. Razgovor je poverljiv, a prikupljene podatke o klijentu terapeut mora da čuva u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
Neki od popularnijih pravaca su kognitivno-bihejvioralna terapija, konstruktivistička terapija, porodična terapija, psihoanaliza, art terapija, transakciona analiza…
Na cenu utiče vrsta psihoterapije, da li su grupne, individualne, onlajn ili uživo, od psihoterapeuta, broja zakazanih termina.
Okvirno, za seansu od oko sat vremena, potrebno je izdvojiti od 15 do 50 evra.
Psiholog
Psiholog je završio studije psihologije, i pretežno se bavi zdravim ljudima. Studiranjem, psiholozi ne stiču zvanje psihoterapeuta, već je potrebna dodatna edukacija nakon diplomiranja. Često su angažovani u zdravstvenim ustanovama, školama, vrtićima, kompanijama... kao podrška.
Kvalifikovani su za izvođenje raznih psiholoških testova i procena, što je od velike važnosti za razumevanje mentalnog stanja pojedinca i pružanja najadekvatnjije pomoći.
Nakon pregleda kod psihijatra, osoba može nastaviti tretman kod psihologa, i obrnuto, psiholog može proceniti da li je potrebno psihijatrijsko lečenje.
Psiholozi i psihijatri često rade zajedno, a, iako se služe različitim metodama, dele isti cilj, a to je prevencija, otkrivanje i lečenje različitih psihičkih fenomena, koji ne moraju uvek biti patološke prirode.
Savetnik
Savetovanje, lajf koučing, motivacioni treneri, karijerni savetnici… Često se ljudi, koji koji nisu kvalifikovani za bavljenje psihoterapijom, odlučuju za neku od pomažućih profesija, za koje je takođe neophodna edukacija obično u trajanju od godinu do dve.
Pre svega, zahvaljujući svom iskustvu, socijalnom kapitalu i konkretnim tehnikama razvoja, pomoći i pružanja usluga savetovanja, mogu da budu pravi izbor podrške. Oni se ne bave lečenjem, i isključivo rade sa zdravim osobama.
Dopisno savetovanje
Psihoterapija je oblast koja se velikom brzinom razvija u poslednjim decenijama i godinama, a moderni načini funkcionisanja uticali su i na njenu praksu. Nakon online psihoterapijskih seansi koje su postale veoma popularne u godinama koje su za nama, sada smo tu da Vas upoznamo i i sa dopisnim savetovanjem!
Dopisno savetovanje predstavlja inovativan oblik psihoterapijskog i savetodavnog rada koji se odvija putem pisane komunikacije tj.mejla.
Umesto da se susretnete sa psihoterapeutom licem u lice, koristite pisane poruke ili mejlove kako biste komunicirali. Vi savetniku možete poslati poruku u bilo koje doba dana, a odgovor na istu dobićete u određenom vremenskom roku. Odgovor, savet, podršku možete pročitati kada Vama to odgovara – na miru, u tišini i više puta ukoliko je potrebno.
Važno je napomenuti da, kao i tradicionalni oblik psihoterapije, dopisno savetovanje podrazumeva poverljivost i sigurnost Vaših informacija. Dopisno savetovanje posebno je korisno ljudima koji preferiraju pisani oblik komunikacije, imaju ograničen pristup tradicionalnom lice u lice savetovanju ili onim ljudima koji imaju veoma zauzet raspored.
Za Stetoskop.info Irena Werner
Povezani tekstovi:
Vašim tekstom dajete podršku ljudima kojima je potrebna pomoć, a još nisu skupili hrabrost da to urade ili se premišljaju da li im je pomoć potrebna. Drago mi je da i kod nas u Srbiji to više nije tabu tema.
Nažalost nemam kome da se obratim, živim u inostranstvu, pokušala sam par puta termin kod psihijatra da zakazem al nema termina. Meni je hipohondrija dijagnostikovana. Imam puno problema, ja radim težak fizički posao, brinem o mužu i detetu. Sin mi je imao kao mali Kawasaki sindrom, prošle godine sam ga vukla po bolnicama jer nisu znali šta mu je. Evo sad su mu bile izašle neke potkožne fleke po nogama, vodila kod doktora, pitala nisu petihije. On rekao da nisu, međutim ja i dalje ne verujem, plačem po ceo dan , smršala sam 10kg nemam volju ni za čim. Non stop gledam dete dal ima fleke merim temperaturu. Ne mogu ovako da živim mnogo mi je loše. Non stop razmisljam o bolestima, non stop crne misli, šta ako mi je dete bolesno, nema niko da mi pomogne.
Skoro sam izgubila majku, ne mogu se još izboriti sa tim. Potrebna mi je pomoć psihijatra jer sam u međuvremenu počela da konzumiram alkohol koji mi pravi probleme u životu, porodici, poslu. Zanima me cena seanse kako bih odlučila da li sam platežno sposobna da to isfinansiram i izvučem se sa dna. Pozdrav.
Imam faze plakanja i crnih misli. Pijem Bromazepam koji mi ništa ne pomaže, popijem po nekoliko dnevno. Osećam se nemoćno, imam mnogo problema sa decom, muž mi je umro, roditelji umrli mladi i mislim da me je to sad stiglo. Nemam volje ni za šta, samo bih da ležim i ćutim. Šta može da se popravi?
Nemogu se otarasiti bromazepama pijem i već duže vreme nekih godinu dana da li postoji neki lek od kojih se mogla rešiti
Ja imam dve cerke.Starija cerka ima cerku i sina koje psuhicki maltretira.Maltretira i nas(majku oca i sestru).Mislam da ima velikih mentalnih poremecaja sto ona odbija da prizna i ne zeli da se javi kod adekvatnog doktora.U vise navrata pretila je deci da ce izvrsiti samoubitstvo.Molim vas ako mozete za pi pomognete savetom sta mogu uciniti sa mojomcerkom da joj pomognem .Mnogo je volim anemam resenja za njeno trenutno stanje. Pozdrav i nadam se da cu dobiti adekvatan savet. Uplasen roditelj
Jako sam nervozna i stradno depresivna i zelim sebi da uraim nesto lose vec sam pokusala niti uspelo niti primetili sad strasno moram i zelim jer nikog nije briga sta mi je i kako sam
Jako sam nervozna i stradno depresivna i zelim sebi da uraim nesto lose vec sam pokusala niti uspelo niti primetili sad strasno moram i zelim jer nikog nije briga sta mi je i kako sam
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Psihologija