Psihozimimetici

Psihozomimetici kod konzumenta izazivaju simptome shizofrenije tj. psihoze. Dakle oni imitiraju psihozu pa otuda i takav naziv, psihozomimetici.

U psihozomimetička (halucinogena) sredstva zavisnosti spadaju: LSD – dietilamin lizerginske kiseline (trip, acid), THC - tetrahidrokanabinol (aktivna materija u marihuani), PCP - fenciklidin (anđeoski prah), STP - 4-metil-2,5-dimetoksimetilpentilamin, Meskalin - aktivna materija meksičkog kaktusa pejotla, Psilocibin - aktivna materija meksičke gljive teonanakatl, Bufotenin - aktivna materija iz sluzi nekih žaba, Skopolamin - aktivna materija u biljci Datura stramonii.

Često se smatra da halucinogena sredstva produženom upotrebom obavezno uzrokuju pojavu zavisnosti. Međutim, te droge po pravilu ne uzrokuju fizičku zavisnost, do koje inače dovode narkotici, neki lekovi, alkohol, pa i duvan. Nagli prekid uzimanja nekog halucinogenog sredstva ne uzrokuje teške sindrome apstinencije kao što je to slučaj kod heroina, morfina ili barbiturata. Ipak, halucinogene droge vrlo su toksične za organizam i predstavljaju veliku opasnost za zdravlje, već će jednokratnom upotrebom izazvati neugodnosti, a pri dužoj upotrebi trajno oštetiti nervni sistem.

LSD ili dietilamid lizergične kiseline je jedan od najjačih halucinogena. Sintetisan je 1938. godine iz gljivice Claviceps purpurea (ražana glavica). Konzumiranje je postalo popularno 60-ih godina, 1967. proglašen je ilegalnom drogom.

Pojavljuje se u raznim oblicima: beli prašak rastvorljiv u vodi i alkoholu, u obliku malih belih pilula ili prašaka u različito obojenim kapsulama, u obliku bombona ili obojenih kocki šećera, u obliku drogom natopljenih komadića papira sa crtežima. Papirići su redovno oslikani sa najrazličitijim motivima i crtežima kao npr. Bart Simpson, Paja Patak, golub, indijskim slovom i simbolim 'om' itd.
Lizerginska kiselina je osnovno hemijsko jezgro koje se nalazi u svim alkaloidima iz ražene glavice, gljivice koja živi na klasju raži. LSD je jedan od mnogobrojnih polusintetskih derivata lizerginske kiseline. Proizvodi se sintetski. LSD nema mirisa, boje i ima neznatno gorak ukus.

U organizam se unosi gutanjem tableta, kapsula, praškova i tečnosti, lizanjem papirića natopljenih drogom ili u vidu intravenskih injekcija. Nakon oralnog unosa efekat se primećuje nakon 15 do 45 minuta, kod intravenskog unosa nakon 5 do 10 minuta. Delovanje traje oko 12 sati, ponekad i do 24 sata, i ne može se zaustaviti. Dužina delovanja se ne može predvideti jer zavisi od individualnog raspoloženja svakog pojedinca u trenutku uzimanja droge. Na tržištu se pojavljuje u obliku obojenih kocki šećera, u kapsulama i tabletama, u obliku praha, komadića papira sa crtežima.

Spada u halucinogene i predstavlja najpoznatiju drogu iz ove grupe. Efekat zavisi u velikoj meri od očekivanja, raspoloženja i okruženja. Dovodi do promena u misaonom procesu, njegovoj brzini, ali i sadržaju. Dejstvo počinje posle otprilike 30 minuta. Droga izaziva vizuelne halucinacije u smislu promene opažanja. Halucinacije su u vidu promena opažanja vremena i prostora, ali i opažanja sopstvenog tela: zvukovi se mogu videti, a slike čuti. To može izazvati i neprijatnosti: strah, pomešana osećanja, panika, gubitak kontrole, strah od smrti - horror trip. Neugodne fizičke manifestacije delovanja su retke i opisuju se kao nelagoda, mučnina, povraćanje, glavobolja i bolovi u telu.

Niske doze ove droge obično daju efekte slične efektima marihuane, srednje doze dovode do halucinatornih i iluzionih fenomena, pri većim dozama nastaju “kosmičko-magijske vizije” nazvane još i “kosmička realnost”. Početak je obeležen euforijom sa jakim smehom i koja se nastavlja u stanje onoga što korisnici imenuju kao “dobar trip” odnosno stanje relaksacije, opuštenosti, sreće, zadovoljstva, uz osećaj proširenja spoznajnih mogućnosti. Zenice se šire, može doći do slabog drhtanja ruku i problema sa ravnotežom. Javljaju se živo obojene vizije koje se vide zatvorenim očima, a izoštrava se i osećaj za boje. Raspon raspoloženja koje izaziva LSD vrlo je širok: od ekstremnog zadovoljstva do jake anksioznosti. Upravo se u tome i krije opasnost, jer se katkada ne može prekinuti haluciniranje koje može potrajati više sati. Istovremeno, osoba ima iskustvo užasnog straha koji ne može izbaciti iz svoje svesti. Ova neugodna iskustva, “loš trip”, mogu se ispoljiti kao panika, depresivno stanje ili konfuzija.

Nakon konzumiranja mogu se javiti i flashback epizode - fenomena da se neočekivano, nakon više dana, nedelja, čak i meseci, javi delovanje ove droge. Zbog nepredvidivosti, ova pojava je izuzetno opasna. Takođe se može javiti i psihoza.

Inače LSD izaziva blažu psihičku zavisnost, ali ne i fizičku.

Kod LSD-a ne postoje klasični simptomi predoziranja, ali je kod vrlo jakih doza (preko 150 mikrograma) verovatnost paranoje i trajnih psihičkih posledica bitno povećana. Smrtonosna doza LSD-a kod ljudi nije poznata i u svetu nije zabeležen ni jedan slučaj smrti direktno povezane s trovanjem LSD-om, mada su poznati slučajevi samoubistva izazvanih psihozom ili halucinacijama na LSD-u.

PCP je vrlo opasna droga zbog svoje nepredvidivosti. Već pri dozi od 10 miligrama uzrokuje stanje slično šizofreniji, halucinacije i osećaj lebdenja. Ulična imena su; Angel Dust (anđeoski prah), superduvan, slon, ozon, weki, kristal AD, Amoeba, Angel, Angel Hair, Angel Mist, Angel Poke, Animal Tranquiliser, Aurora Borealis, Belladonna, Black Whack, Blue Madman, Boat, Busy Bee, Butt Naked, Cadillac, Cannabinol, Cigarrode Cristal, CJ, Cliffhanger, Columbo, Cozmos, Crazy Coke, Crazy Eddie, Crystal Joint, Crystal T, Cycline, Cyclones, D, Detroit Pink, Devils Dust, Dipper, Do It Jack, DOA, Drink, Monkey Dust, Super Weed, T Buzz, Trranki dr...

PCP je beli kristalni prah, rastvorljiv u vodi, alkoholu i hloroformu. Danas, u prodaji, se može naći u raznim bojama; od bele do žute, zelene, crvene i smeđe. Može biti prašak, pastozna smesa ili rastvor. Prašak se meša sa neutralnim sredstvima zbog povećanja volumena (mlečni šećer ili glukoza), ali na tržištu se može naći i mešavina s nekim drugim drogama. Može se mešati sa  mescalinom, LSD-om, amfetaminom, cocainom, cannabisom i dr... Standardna ambalaža praha su hermetički  zatvorene plastične kesice, a tečnost je zatvorena u staklenim bocama zapremine od jednog pola litra. Tablete, kapsule ili cigarete s PCP-om, nalaze se u papirnatim kutijama.

Fenciklidin je 1959. godine napravljen kao anestetik, ali mu je upotreba nekoliko godina nakon proizvodnje zabranjena jer su krajnje posledice vodile ka delirijumu. Godine 1960. ponovo je vraćen u medicinsku upotrebu, ali kao veterinarski anestetik.
PCP izaziva toleranciju i zavisnost.

PCP se upotrebljava na sve načine; prah se ušmrkava, tablete se gutaju, puši se sprejem naneseni PCP na cigaretu ili joint. Rastvor se ubrizgava u mišiće ili u vene.

PCP je halucinogena droga koja stvara osećaj pospanosti ili euforije i narušava osećaj za vreme i prostor. Haluciniranje traje mesecima nakon uzimanja droge.

Dosadašnja istraživanja pokazala su da je reč o narkotiku koji kod konzumenata izaziva rastrojenost, stanje dubokoga sna, ataksiju ili otežani hod, učestalo pomeranje očiju levo i desno, ponovljene pokrete tela (grimase), bolna osetljivost na zvuk, povišen krvni pritisak, omamljenost, neosetljivost na bol, poremećaj koordinacije i poremećaj govora, epileptične napade, a zatim komu i smrt. Krajnji rezultat je najčešće destruktivno i agresivno ponašanje. Neki su pod delovanjem PCP-a skakali sa kućnih krovova, drugi su doživljavali zastrašujuće halucinacije. Spominje se i slučaj jednog studenta koji je pod delovanjem PCP-a nožem sebi iskopao oba oka. Kod uzimanja velikih količina, moguća su oštećenja srca, pluća, koma, moždani udar, a u najtežim slučajevima i smrt.
Nakon intoksikacije koja traje 4-6 sati, neki efekti se mogu javljati danima, a epizode depresije i straha mogu trajati mesecima.

Glavni sastojak u kanabisu (pored još 400 drugih sastojaka) je jedinjenje THC (delta-9-tetrahydrocannabinol). Membrane određenih nervnih ćelija sadrže proteinske receptore koji vezuju THC koji se apsorbuje u masnom tkivu u različitim organima. Kad se smesti, THC otpušta seriju ćelijskih reakcija koje menjaju stanje svesti. Za proizvodnju jednog kilograma hašiša potrebno je preko 280 kilograma marihuane.

Hašiš se, kao i marihuana, puši, a za pušenje hašiša narkomani koriste posebno izrađene lulice, koje ili sami izrađuju od različitih materijala ili koriste obične lule produženog kamiša. Upotrebljava se pušenjem, ali može da se unosi i oralno (kao hrana).

Hašiš je jača i skuplja droga od marihuane, a delovanje im je slično. Kad je delovanje u pitanju, hašiš, kao i druge takozvane lakše droge, deluje zavisno od strukture ličnosti, ambijenta, očekivanja i sl.

Efekti kanabisa (marihuane, hašiša): Marihuana je najblaže i najslabije halucinogeno sredstvo. Efekat se primećuje nakon nekoliko udahnutih dimova, dostižući maksimum nakon 15-30 minuta. Delovanje jedne ispušene cigarete traje dva do tri sata. Popijena ili pojedena, marihuana ispoljava efekat nakon pola sata sa dužinom trajanja tri do šest sati. Nekada delovanje liči na početne efekte alkoholnog pijanstva. Aktivni sastojak droga, THC, koji se nakon ulaska u telo, nošen krvotokom, veže za kanabinoidne receptore u mozgu. Najviše ovih receptora se nalazi u delovima mozga zaduženih za pamćenje, razmišljanje, koncentraciju, percepciju, osećaj zadovoljstva, koordinaciju pokreta. Zato se javljaju problemi u kratkotrajnom pamćenju, smanjena sposobnost koncentracije i učenja, promenjena percepcija stvarnosti i to naročito vremena (osoba ima utisak da vreme protiče sporije), povišenje senzibiliteta - naročito kada se radi o bojama, ukusu i muzici, zatim poremećaji ravnoteže i koordinacije pokreta, a pri uzimanju većih količina kanabisa može doći i do snažnih halucinacija. Rad srca je ubrzan, krvni pritisak povišen. Javlja se sušenje usta, oči su crvene sa proširenim zenicama.

Što se tiče uticaja na raspoloženje i ponašanje, konzumiranje marihuane izaziva euforiju sa hiperaktivnošću, pojačanom govorljivošću, osećajem bezbrižnosti uz bezrazložno smejanje, ali isto tako može izazvati anksioznost i napade panike, a halucinacije mogu biti izrazito neugodne i zastrašujuće.

Nakon završetka delovanja korisnik pada u stanje pospanosti. Nakon prestanka efekata može se javiti amotivacijski sindrom - nedostatak bilo kakvog interesa i motivacije. Tolerancija na ove droge se ne razvija. Pri dužem uzimanju javlja se umerena psihička zavisnost, a kod korisnika dolazi do gubitka inicijative, neaktivnosti, nesanice ili redukovane dužine spavanja. Prisutna je nebriga za spoljni izgled, ličnu higijenu i odevanje, a rasuđivanje i pamćenje je delimično oštećeno.

Onaj ko redovno puši ima respiratorne probleme slične onima koje imaju pušači duvana: svakodnevno kašljanje i iskašljavnje šlajma, simptome hroničnog bronhitisa i česte prehlade. Osim prisustva THC-a, količina katrana koji udahnu pušači marihuane i nivo karbon monoksida koji se apsorbuje su tri do pet puta veći nego kod pušača duvana. Dugotrajno pušenje hašiša izaziva oštećenje ili uništenje plućnog tkiva što dovodi do abnormalne funkcije pluća kao i do emfizema i raka pluća i disajnih puteva.

Upotreba marihuane izaziva ubrzani rad srca i povišen krvni pritisak. Najnovija otkrića ukazuju da pušenje hašiša ili marihuane i istovremeno intravenozno uzimanje kokaina prouzrokuju preopterećenje kardiovaskularnog sistema. Dugotrajna upotreba hašiša stvara promene u mozgu slične onima koje stvara dugotrajno konzumiranje većine drugih droga.

Neki pušači hašiša tvrde da hašiš za razliku od marihuane proizvodi laganu letargiju, opuštenost i želju za mirovanjem. Neki konzumenti tvrde da ih hašiš navodi na "filozofiranje". S druge strane postoji teorija koja glasi da pod delovanjem hašiša na površinu izbijaju prave osobine čoveka. Odnosno, "ako si prirodno veseo čovek, droga te razveseljava, a ako si prirodno tužan, onda te baca u melanholiju".

Pejot (poznat i kao nahuatl ili pejotl) je kaktus koji sadrži halucinogene supstance, raste samo na teritoriji Meksika i juga SAD.

Peyote ili pejotl, okrugli je kaktus bez bodlji, takođe indijanska ritualna droga s botaničkim imenom, Lophophora williamsii. Tamno je smeđe boje visine do 20 centimetara. Uzgaja se na području reke Rio Grande u Meksiku i Teksasu.

Pored halucinogenih alkaloida meskalina, hordenina i tiramina, ovaj kaktus poseduje antibakterijska svojstva, pa su srednjeamerička plemena cedila sokove pejotla u svoje rane kako bi smanjili bol i zacelili ranu.

Pejot se koristio pomešan sa nekim tečnostima, ili putem žvakanja osušenih delova, u kojima je sadržaj psihoaktivnih supstanci znatno manji. Sušene kriške pejotla žvaću se i gutaju. Ukus je izvanredno gorak.

Fiziološko delovanje pejotla identično je dejstvu njegovog glavnog alkaloida meskalina, koga u osušenom kaktusu ima 4-7%. Upotreba izaziva vrlo izražene slušne halucinacije, jače od drugih halucinogenih droga. Dominiraju izvanredno blještave i sjajne, obojene vizije, halucinacije, koje se pokreću poput kaleidoskopa. Uz njih se u manjoj meri javljaju slušne, mirisne, ukusne i dodirne halucinacije. Postoji i osećaj lebdenja i bestežinskog stanja.

Psilocibin je halucinogen prisutan u velikom broju gljiva iz grupe Psylocibe. Psilocibin je izuzetno aktivna materija. Prvi efekti se javljaju već pri dozi od 4 mg. Simptomi nastaju 0,4-2 sata nakon uzimanja, a sastoje se od glavobolje, vrtoglavice, mišićne slabosti, usporenja pulsa i sniženja krvnog pritiska i psihoznih efekata koji mogu biti prijatni, ali i ne. Pojavljuje se euforija ili depresija, oslobađanje od kočenja svake vrste, erotskih osećaja, halucinacija, poremećaja percepcije vremena i prostora, ali i agresija uključujući agresiju prema samom sebi. Dejstvo obično traje 6 do 10 sati.