Posledice nepravilne ishrane

Procena ishrane i ishranjenosti stanovništva Srbije, kao i pratećih komorbiditeta, urađena je na osnovu rezultata studije ''Zdravstveno stanje, zdravstvene potrebe i korišćenje zdravstvene zaštite stanovništva Srbije'' iz 2000. godine,  podataka zvanične statistike o oboljevanju i umiranju, kao i ankete porodične ishrane u periodu od 14 godina.

Rezultati istraživanja pokazali su da svako treće dete i svaka druga odrasla osoba nema 3 obroka u toku dana, a najčešće se preskače doručak. Isključivo beli hleb jede 60% mladih i 50% odraslih. Nedovoljno se unosi voće i povrće, 5-6 puta manje u odnosu na preporuke Svetske zdravstvene organizacije. Posledica je nedovoljan unos minerala, vitamina i dijetnih vlakana. Ribu nikada ne jede 60% dece i mladih. Alkohol se konzumira tri puta više nego mleko, a svaka četvrta osoba smatra da alkohol nije štetan. Unos masti, pogotovu životinjskih, je preveliki.

Energetska vrednost prosečnog dnevnog obroka u periodu od 1989. do 2000 god. u Srbiji  iznosila je  2 794 kcal i imala je kontinuirano opadajući trend. U ukupnoj energetskoj vrednosti, proteini su činile 12,2 %, masti 32,4 % a ugljeni hidrati 55,2 %. Ukupan unos holesterola iznosio je po stanovniku, u proseku 194 mg/dan, zasićenih masnih kiselina - 10,6 % energetskog unosa, a dijetnih vlakana svega 6,8 g/dan. Žitarice su obezbeđivale oko 46 % energetskog unosa. Unos povrća iznosio je svega 4,8 % ukupnog energetskog unosa, od čega je polovina poticala od krompira. Voće i proizvodi od voća činili su svega 2,3 % ukupne energije, meso i proizvodi od mesa 11,3 % (riba svega 0,45 %), a mleko i mlečni proizvodi 6,9 % prosečnog dnevnog energetskog unosa.

U ukupnom energetskom unosu, šećeri su činili 6,5 %, a masti životinjskog porekla 5,7 %. Prosečan unos kalcijuma i gvožđa bio je nedovoljan, kao i unos  nekih liposolubilnih i hidrosolubilnih vitamina. 

Sve o nedostatku gvožđa u ishrani pročitajte ovde.

Preko 44 % stanovništva Srbije u navedenom periodu trošilo je za ishranu više od 70 % svojih mesečnih prihoda. Brojni slučajevi komorbiditeta mogu se dovesti u vezu sa nepravilnom ishranom (tabela 1). 

Tabela 1. Posledice nepravilne ishrane u Srbiji

Dodatni faktori rizika su

• više od 60 % ispitanika je nedovoljno fizički aktivno,
• svaki drugi muškarac, svaka treća odrasla žena i 30 % adolescenata su pušači. Pušenje uništava i vitamin C, koji se nedovoljno unosi preko svežeg voća i povrća,
• više od polovine ispitanika smatra da njihovo ponaša-nje nije važno za nastanak hroničnih  bolesti i da nisu odgovorni za obolevanje,
• većina stanovnika Srbije ne prepoznaje rizično ponaša-nje za zdravlje.

Najviše nepravilnosti u ishrani, kao i najveći broj osoba sa dislipidemijama, hipertenzijom i gojaznošću je u Vojvodini. Bolesti cirkulatornog sistema u svim uzrocima smrti u Srbiji učestvuju sa skoro 60 % i još uvek imaju rastuće trendove. U ovim bolestima koronarna bolest učestvuje sa 19%, a pretposta-vlja se i više. U poslednjoj deceniji je porasla stopa umiranja od koronarne bolesti u Srbiji kod oba pola za oko 30%. Dakle, nepravilna ishrana i njene posledice predstavljale su posled-njih godina značajan uzrok oboljevanja i umiranja kod nas.

Iz svih pobrojanih razloga, od 2001.god. pokrenuta je nacionalna kampanja ''Oktobar – Mesec pravilne ishrane''. Kampanja se sprovodi na celoj teritoriji Republike, a važnu ulogu u njenoj realizaciji imaju zavodi i instituti za javno zdravlje.  Iz godine u godinu, kampanjom je obuhvaćen sve veći broj dece i mladih, koji su najvažnija ciljna grupa, ali i celokupno stanovništvo. Aktivnosti se, osim u zdravstvenim ustanovama,  odvijaju i u predškolskim ustanovama, školama, na radnom mestu i najširoj društvenoj zajednici, uz veliku podršku masmedija. Svake godine održi se veliki broj preda-vanja na temu pravilne ishrane, značajan broj tribina, izložbi, maskenbala i slično. Prema proceni Regionalne kancelarije za jugoistočnu evropu FAO, koja se nalazi u Budimpešti, aktivno-sti realizovane u Srbiji procenjene su kao najbolje u ovom delu Evrope, što je svakako veliki uspeh.

Takođe, u okviru programskog rada na promociji zdravlja stanovništva Srbije, koji podržavaju Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo prosvete, značajno su zastupljene teme koje su posvećene pravilnoj ishrani i zdravim stilovima života.

Pročitajte kako da isplanirate pravilnu ishranu ovde.