Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460

Alchajmerova bolest najčešći oblik demencije

Šta su uzroci Alchajmerove demencije?

Alchajmerova bolest je primarno degenerativno oboljenje mozga, nepoznatog uzroka, sa karakterističnim promenama u mozgu. Tipične promene su amiloidni (senilni) plakovi – guste naslage proteina izvan i oko neurona u mozgu i neurofibrilarne klubad – nesolubilni zavijuci vlakana unutar neurona.
Ove promene su praćene poremećenim nivoima nekoliko neurotransmitera u mozgu:
Noradrenalin – nivo je smanjen do 70% u kortikalnim strukturama, broj noradrenalinskih receptora je očuvan. Noradrenalin je odgovoran za emocionalne i promene raspoloženja u Alchajmerovoj bolesti
Dopamin – smanjen, naročito u frontalnom režnju (zbog toga se javljaju znaci parkinsonizma kod nekih bolesnika)
Serotonin – smanjen je broj receptora, a aktivnost je očuvana (serotonin je odgovoran za emocionalne promene i promene raspoloženja u Alchajmerovoj bolesti
Najproučavaniji i najbitniji neurotransmiteri u Alchajmerovoj bolesti su:
Acetil-holin - nivo acetil-holina je jako mali u kortikalnim strukturama koje su odgovorne za kogniciju (ovo je osnova za upotrebu lekova inhibitora acetil-holin esteraze)
Glutamat - nivo ekscitatornog neurotransmitera, glutamata, je povišen i vodi do oštećenja kortikalnih i subkortikalnih neurona dakle do gubitka pamćenja tipičnog za Alchajmerovu bolest.

Simptomi oboljenja?

Simptomi kod Alchajmerove demencije su različiti kod svakog bolesnika u svom toku, ispoljavanju i redosledu javljanja. Ipak postoje neka tipična obeležja koja rano mogu da ukažu na Alchajmerovu demenciju i koja pogađaju pre svega pamćenje, ali i druga područja:
    * Zaboravljanje neposredno proteklih događaja
    * Poteškoće u izvođenju svakodnevnih radnji
    * Problemi u snalaženju u nepoznatom okruženju
    * Neobjašnjive promene raspoloženja, gubitak inicijative, depresija

Koji su faktori rizika?

Uprkos brojnim istraživanjima još uvek nije u potpunosti poznato šta prouzrokuje Alchajmerovu demenciju. Neki uzročni faktori, ipak, upućuju na razmenu materija u mozgu i na promene u naslednom materijalu. Odlučujuću ulogu za razvoj Alchajmerove demencije igra, pre svega, starosno doba.

Dijagnoza Alchajmerove bolesti?

Opis tegoba iz ugla bolesnika i članova porodice stvara, pored telesnog ispitivanja i osnov za dijagnozu. Sprovode se psihološki testovi kako bi se moguća demencija izdvojila od drugih oboljenja i kako bi se poboljšale sposobnosti bolesnika. Kod sumnje na demenciju neophodne su dalje dijagnostičke procedure koje sprovodi lekar specijalista neurolog ili psihijatar. One mogu uključiti razne testove i imidžing tehnike (kompjuterska tomografija, magnetna rezonanca, PET) kojima se mogu tražiti tipične promene u mozgu.

Lečenje obolelih od Alchajmerove bolesti?

Lekovi mogu da uspore napredak bolesti i da ublaže simptome. Tako se tok bolesti može usporiti za nekoliko dragocenih meseci. To znači da su izražena potreba za negom i kućno zbrinjavanje neophodni značajno kasnije u toku bolesti. Terapeutski postupci, kao što su psihoterapija, muzikoterapija, terapija slikanjem, vežbe pokreta i percepcije mogu biti dopuna terapiji lekovima i pomoći obolelom da održi samopouzdanje i samostalnost

Koji se lekovi koriste?

Lekovi omogućavaju da se uspori napredovanje simptoma za neko vreme. Oni privremeno poboljšavaju mentalne sposobnosti i time podstiču samostalnost bolesnika. Za početni stadijum lake do umerene Alchajmerove demencije na raspolaganju stoje tzv. inhibitori acetilholinesteraze (AChEI).
Za terapiju umerene do teške Alchajmerove demencije dostupan je antagonist NMDA receptora memantin, za sada jedini lek iz ove grupe. On čuva mozak od viška transmitera glutamata koji, u visokim koncentracijama, ima „razarajuće" dejstvo. Memantin utiče pozitivno na tok bolesti, usporava se opadanje funkcija vezanih za učenje i pamćenje, a oboleli mogu bolje da savladavaju svakodnevne zadatke.

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 11

  1. Jovana 27.05.2024

    Moj tata je primljen u bolnicu na pulmologiju zbog senki na plučima. Gubio je krv, bio je najteži pacijent. Odjednom preko noći dobio je napad halucinacije hoce da ide kući, tada je doktorka rekla da je dobio Alchajmera. Kad sam mu bila u poseti, rekao mi je da sam već bila sa dva čoveka, strašno. Hranila sam ga iako je sve odbijao.


  2. vladimir 16.07.2021

    moja supruga je od specijaliste dobila recept za lek Donecept.Počela je terapiju sa 5 mg i kod šeste i sedme popijene tablete je dobila takav napad ,koji je teško opisati,,nije mogla samostalno da stoji celo telo ju je bolelo.SMESTA JE PREKINULA DA PIJE TAJ LEK .ONAJE PENGIONER i u penz.iji je.Po profesiji je dipl. farmaceut .Moje lično iskustvo sa tim lekom od pre 3 godine je da sam popio celu kutiju od 5 mg. i kada sam počeo da pijem 10 mg.dobio sam na pad koji je ličio na migrenu a supruga je zvala kola hitne pomoći.


  3. Elvir 28.02.2012

    Trenutno imam pacijenta koji boluje od alchajmerove bolesti, i kao sto je u komentarima navedeno sve je tako u 98% slucajeva ali najgore je kada je pacijen zdrav (sto je medicinski potvrdjeno) odbija da se krece i odbija aktivnosti, pocinju izmisljati bolesti, i redovno odbijaju suradnju.. Tesko je raditi s pacijentima koji boluju od alchajmerove bolesti. Na momente se sjete i suradjuju ali vecinu vremena i pored inicijative za aktivnosti i razgovora, cesto su zamisljeni, i odsutni. . . . . .


  4. Miki 06.10.2010

    Lekovi mogu da uspore napredak Alchajmerove bolesti i da ublaže simptome. Tako se tok bolesti može usporiti za nekoliko dragocenih meseci. To znači da su izražena potreba za negom i kućno zbrinjavanje neophodni značajno kasnije u toku bolesti. Terapeutski postupci, kao što su psihoterapija, muzikoterapija, terapija slikanjem, vežbe pokreta i percepcije mogu biti dopuna terapiji lekovima i pomoći obolelom da održi samopouzdanje i samostalnost. Alchajmerova demencija je zaista problem


  5. Lidija Korac 06.10.2010

    Prvi simptomi Alchajmerove bolesti su zaboravljanje, nesnalaženje u prostoru i zbunjenost. Alchajmerova bolest dvostruko je češća među ženama, a najčešće se javlja u dobi od preko 65 godina. Bolest u proseku traje od sedam do 10 godina.


  6. Oliver 06.10.2010

    Poznato je da kofein (kafa, caj) utice pozitivno na koncetraciju (mozak), a sada strucnjaci tvrde da stiti od Alchajmerove bolesti i leci. Smatra se da 500 miligrama kofeina dnevno tj. 2 solje kafe na dan deluje (sprecava obolenje), ali potrebna su dodatna ispitivanja (o delovanju i na ljudima) .


  7. Nesa 06.10.2010

    Naučnici kažu da istraživanja pokazuju da je virus herpesa prisutan u 60 odsto slučajeva obolelih od alchajmera, tako da bi lekovi koji se već koriste protiv herpesa, a koji se mogu kupiti u svakoj apoteci bez recepta, mogli da predstavljaju osnovu preventivnih vakcina protiv alchajmerove bolesti u budućnosti.


  8. Sanja 06.10.2010

    Alchajmerova bolest nastupa postepeno i simptomi se pojavljuju u fazama. Koliko brzo će bolest napredovati razlikuje se od osobe do osobe. Može se desiti da osobe u poslednjem stupnju bolesti uopšte nisu u stanju da brinu o sebi.


  9. Kiki 06.10.2010

    Niko ne zna šta uzrokuje ovu bolest. Neka istraživanja ukazuju da je mogući krivac virus ili infekcija. Drugi pominju nedostatak nekih supstanci u mozgu (što je nasledno) ili toksini u našem okruženju. U svakom slučaju, krajnji rezultat je odumiranje moždanih ćelija zaduženih da primaju i analiziraju informacije.


  10. Jela 05.10.2010

    Jako je teska Alchajmerova bolest, a cini mi se da je najteze ako je bolesnik fizicki zdrav i ako je pokretan. Pored pomoci bolesniku, jako je vazna i pomoc njegovom okruzenju. Izuzetno je tesko biti 24h dnevno uz takvog bolesnika, i svaki minut odmene ili bilo kakve druge pomoci jako puno znaci.


  11. Niki 05.10.2010

    Alchajmerova bolest je baš progresivna. Prvo se po nekad, po nesto zaboravi, a onda krene da napreduje


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde


ZAKAZIVANJE 063/687-460