Povišen nivo masnoće u krvi

 Koji su najnoviji izazovi i dostignuća u svetu kada je lipidni poremećaj u pitanju?

Prof. dr Katarina Lalić: Ono što je novo je pokušaj da se pronađe koja je to vrednost IDL holesterola (Intermediate Density Lipoprotein) odnosno lošeg holesterola, koliko nisko bi trebalo da spustimo daj IDL holesterol da bi prevenirali aterosklerozu. To se razmatra već duži niz godina i napravljen je veliki broj studija na tu temu, zaključak do kojeg se došlo je što niži IDL holesterol to bolje. Za pacijente sa dijabetesom preporuka je da taj loš holesterol bude manji od 2,6mm/l, a preporuka za one koji su imali kardiovaskularni događaj (preležan infarkt, bajpas, moždani udar i slično) je da loš holesterol bude još niže, 1,8mm/l. To se ne može postići samo regulacijom ishrane već jedino primenom lekova statina, to su suvereni lekovi koji značajno smanjuju nivo holesterola. Drugo podjednako važno je da statini ne samo da smanjuju nivo holesterola već imaju i jako dobro dejstvo na sam zid krvnog suda, npr. uzećemo za primer nekoga ko ima veće naslage na zidovima krvnog suda od ateroskleroze, statini u tom slučaju stabilizuju te naslage, one ne budu više masne i trošne i mogu da se zadrže na tom nivou da ne naprave novi infarkt ili moždani udar. Doduše ni to nije u potpunosti sigurno jer se kardiovaskularni događaj ne može sa sigurnošću prevenirati. Uvek postoje dodatni faktori rizika jer je ateroskleroza kompleksna, ona je uzrokovana ne samo poremećajem nivoa masnoće, već i poremećajem šećera i gojaznošću, ukoliko imate arterijski pritisak, pušite, fizički ste neaktivni i imate niz drugih stresnih situacija moraju se posmatrati svi faktori rizika i onda se mora razmotriti i razgovarati o tome kolika je mogućnost prevencije. U potrazi za što boljim i savremenijim lekom dosta se izučavalo poslednjih godina i ono što je u svetu aktuelno, a polako će doći i kod nas jeste nova vrsta terapije za lečenje holesterola, u pitanju su lekovi koji spadaju u grupu monoklonskih antitela, jedna jako pametna terapija. Oni funkcionišu tako što deluju na mestu događaja, na mestu gde se holesterol vezuje za ćeliju i na taj način sprečavaju podizanje nivoa holesterola. Lekovi deluju samo na tom mestu, nemaju drugih neželjenih efekata, jer ne deluju ni na šta drugo i daju se u vidu injekcija dva puta mesečno. To je jedna od novih stvari u lipidologiji pa i u dijabetologiji uopšte, ovi lekovi još uvek ne mogu da se nađu na našem tržištu, ali polako dolaze i studije su pokazale jako dobar efekat na prevenciju kardiovaskularnih događaja.

 Zašto je važno da osobe sa dijabetesom vode računa o ishrani i sa kojim problemima se susreću kada je reč o dobrom i lošem holesterolu?

Prof. dr Katarina Lalić: Dijabetes je vrlo kompleksna bolest i kada se govori o njoj ne misli se samo na nivo poremećaja šećera u krvi, verni pratilac tog poremećaja je i poremećaj nivoa masnoće u krvi pod kojim se podrazumeva poremećaj nivoa triglicerida i holesterola, to su dve vrste masti. Holesterol se smatra jednim od glavnih razloga za ubrzanu aterosklerozu odnosno za nastanak koronarne bolesti, vodeći uzrok umiranja osoba sa dijabetesom jesu koronarne bolesti. Jedan od glavnih razloga je upravo poremećaj nivoa masnoće u krvi kod pacijenata sa dijabetesom ne samo zbog ishrane, postoji i niz drugih metaboličkih poremećaja pre svega poremećen način delovanja insulina, jer glavni poremećaj pacijenata sa dijabetesom je tzv. insulinska rezistencija, neadekvatno delovanje insulina. Insulin je vrlo važan hormon i on učestvuje u regulaciji ne samo nivoa šećera u krvi već reguliše i masnoće. Holesterol je jedna od najvažnijih gradivnih materija u našem organizmu, važan je za izgradnju svih naših ćelija, za sintezu određenih hormona itd. Bez holesterola mi ne možemo da živimo i zbog toga se priroda pobrinula da najveći deo holesterola koji je potreban za svakodnevno funkcionisanje mi sami sintetišemo u jetri. Može se živeti ako se holesterol ne unosi hranom, dobar primer su vegeterijanci, vegani koji u suštini ne unose holesterol zato što naš organizam to sintetiše. Problem nastaje ako preteramo sa unosom holesterola, jer dnevne potrebe da se održava zdrav organizam i metabolizam su veoma male, nama dnevno treba 200 do 300 miligrama holesterola sve ostalo sami napravimo. Ta količina holesterola se nalazi u jednom žumancetu i to će zadovoljiti potrebe za dnevnim unosom holesterola. Jedan od glavnih razloga poremećaja holesterola u krvi je poremećaj ishrane sa jedne strane, ali sa druge strane postoje neke specifične promene nivoa holesterola posebno kod pacijenata sa dijabetesom kod kojih insulin ne radi kako treba. Nije svejedno koja vrsta holesterola je povišena, njega delimo na tzv. dobar ili HDL holesterol i loš ili IDL holesterol. Brojne studije proteklih godina su jasno pokazale da je povišenje nivoa IDL holesterola direktno povezano sa povećanim razvojem ateroskleroze i razvojem koronarne bolesti, dakle kardio vaskularnih bolesti pre svega. Stoga je neophodno s jedne strane redukovati ishranu, smanjiti dnevni unos holesterola i sa druge strane uzimanje lekova za regulisanje holesterola. Nasuprot lošem postoji i dobar holesterol koji je zaštitni i njegova uloga je da vraća holesterol u jetru. Problem nastane kod pacijenata sa dijabetesom, sa gojaznošću, ljudi koji su fizički neaktivni, koji se loše hrane i kod kojih dolazi do smanjenja tog dobrog holesterola i povećanja lošeg. Jedan od načina na koji to možemo da popravimo je način ishrane, treba uzimati što više povrća, što manje holesterola, češće i manje obroke kako bi bili što približniji nečemu što zovemo zdrava ishrana. Najbolji način da se dobar holesterol poveća je da smršate ukoliko ste gojazni, fizička aktivnost i konzumacija jedne čaše crnog vina dnevno. 

 Koliko jedna osoba sa dijabetesom može da konzumira alkohol i slatke napitke?

Prof. dr Katarina Lalić: Alkoholna pića nisu preporučljiva za osobe sa dijabetesom, ono što je dozvoljeno je jedna čaša crnog vina dnevno. Žestoka alkoholna pića nisu dobra zato što sa jedne strane mogu da naprave poremećaj koji se sreće kod osoba koje konzumiraju veću količinu alkohola. S druge strane kod pacijenata sa dijabetesom to može da bude jako opasno jer žestoka alkoholna pića snažno deluju na pankreas i mogu da dovedu do pojačanog izlučivanja insulina i niza drugih poremećaja što rezultira teškim hipoglikemijama, drastičnim padom nivoa šećera u krvi i to je osnovni razlog zašto se ne preporučuju. Što se tiče ostalih pića kao što je recimo pivo, ono jako podiže šećer i nije preporučljivo za osobe sa dijabetesom i unos ovakve vrste alkoholnog pića će dovesti do poremećaja nivoa šećera u krvi. Najveći problem za regulaciju nivoa šećera u krvi i podizanje šećera prave slatka pića, sokovi, gazirana pića i slični napitci. Sokovi na kojima piše bez šećera sadrže šećer, ako s to voćni sokovi, oni sami po sebi sadrže šećer, oni su samo bez dodatnog šećera i pitanje je koliko njih sadrži samo voće, oni svi zajedno dovode do podizanja šećera u krvi, imaju veliku količinu šećera pa bez obzira što piše bez dodatnog šećera se ne preporučuju pacijentima sa dijabetesom. Koliko je to važno pokazuje činjenica da je jedan od razloga dobijanja dijabetesa tipa 2 kod mlađe populacije upravo konzumacija velikih količina takvih vrsta napitaka. 

 Da li su dijete rešenje kada se radi o trigliceridima i holesterolu?

Prof. dr Katarina Lalić: Ishrana je ključna za regulaciju masnoće i gubitak telesne mase svakako doprinosi smanjenju masnoće, jer se samim tim manje unosi. Dijeta je odlična za trigliceride, te brze masti unosimo samo hranom, organizam ih praktično ne stvara i mobilišemo ih iz masnih ćelija. Nama trigliceridi u organizmu služe kao energija i kada je nema dovoljno organizam će da je traži iz rezervi koje se nalaze u masnom tkivu, zato i mršavimo ako ne unosimo dovoljno ili ako smo fizički aktivni kada ta energija mora da se iskoristi. Trigliceridi se isključivo mogu srediti dijetom i vođenjem računa o ishrani. Holesterol se takođe može regulisati ishranom, ali postoji određeni broj pacijenata koji ima tzv. familijarnu hiperholesterolemiju. To je genetski poremećaj gde dijeta ne može da poboljša nivo holesterola, on uopšte nije redak. Procenjuje se da 1 od 500 stanovnika ima neki oblik poremećaja genetskog holesterola i tu dijeta ne može da pomogne. Za takve situacije je neophodna terapija i ona je doživotna. Kada se otkrije pacijent sa takvim poremećajem, obično se pozovu i njegovi članovi porodice kako bi se proverio i njihov holesterol, jer je naslednost velika, prenosi se sa generacije na generaciju i neophodno je kontrolisati nivo holesterola kod drugih članova i najbližih srodnika kako bi se otkrili ti slučajevi i kako bi mogli da se leče.